"Krenuli smo u bitku za selo"

Tema intervjua bila je projekat otvaranja 500 zadruga u 500 sela, koji je na inicijativu Krkobabića prihvatila Vlada Srbije kao deo mera za naredne tri godine, čiji je cilj da se promeni starosna struktura u ruralnim područjima, mladi zadrže na zemlji i tako pokrenu ekonomski razvoj u svojim sredinama.

Ministar je objašnjavajući motiv za usvajanje ovog programa, naveo da Vlada Srbije pokreće novu razvojnu politiku uravnoteženog regionalnog razvoja, kako bi se u budućnosti dobila bitka za ruralne prostore koji su, kako kod nas u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, sve napušteniji. Naglasio je da se rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi u udruživanju proizvođača i u osnivanju zadruga, tim pre što od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje.

– Kad sam pokrenuo ovaj projekt ključno je bilo definisati organizacioni oblik tj. kako na najbolji način pokrenuti privrednu aktivnost na prostorima koji su sve prazniji i odakle nam odlazi stanovništvo. Zadruge u EU savršeno funkcionišu, a i mi imamo dugo tradiciju, koja se na žalost, kroz godine izgubila. Pokretanje 500 poljoprivrednih zadruga samo je jedan deo šire strategije, jer imamo u planu da ubuduće radimo i na razvoju socijalnih, kulturnih, uslužnih, radničkih zadruga. Konačno i štednokreditnih, koje bi trebalo da finansiraju ove nabrojane, kao što to je to praksa u brojnim razvijenim zemljama – rekao je Krkobabić u intervjuu.

Naglasio je da su zadruge jako dobar oblik organizovanja proizvođača, koji tako mogu napraviti mnogo više nego samostalno, usitnjeni i mali.

– Imamo oko 500 sela koja mogu biti ključna za pokretanje projekta, a krećemo od juga i najnerazvijenijih opština, gdje je situacija najteža. Ove ćemo godine napraviti ogledne primere zadruga i krenuti u prikupljanje iskustava, te celi projekt u hodu razvijati. Sve ono što nas koči, a često su to zakonska rešenja, nije razlog ne krenemo i u hodu menjamo sve što je potrebno kako bi pokrenuli privredni razvoj na selu. Ja sam jako uporan čovek, što se vidi i po tome da sam u kratkom roku u 52 sela otvorio 52 pošte i da su svi oduševljeni tim projektom – rekao je Krkobabić.

Dodaje da će novim zadrugama bespovratno davati 50.000 evra, a postojećim koje već rade do 100.000 evra. Cilj je da se naprave specijalizovane zadruge koje se bave proizvodnjom malina, višanja, povrtarskih kultura, stočarstvom, proizvodnjom mleka, sira i dr. Zadrugari koji pokrenu osnivanje nove zadruge moraće simbolično da ulože do 100 dinara. Kao primer, ministar navodi opštinu Knjaževac, gde je država već poljoprivrednicima dala osnovno stado od 500 koza, i gde neka domaćinstva imaju pristojnu startnu poziciju od 50 grla, a sledeći korak je da kroz zadrugu krenu u izgradnju tri mini mlekare koje će država finansirati da u budućnosti naprave organizovanu proizvodnju i brend knjaževačkog kozjeg sira.

– Ključno je što mi imamo jako usitnjene posede. Tako na jugu Srbije prosečno domaćinstvo ima oko 2,5 hektara, u centralnoj Srbiji oko pet, a u Vojvodini oko 10,9 ha. Tako mali posed nije garancija da možete imati konkurentne robne proizvođače, poljoprivrednici su izloženi silama prirode s jedne strane, i svim tržišnim nepodopštinama s druge. Pritom mislim na nakupce, prekupce, koji ih koriste i vrlo često ne plaćaju robe. Kroz model udruživanja želimo da postanu pravi i konkurentni robni proizvođači – objasnio je Krkobabić i podsetio da u Srbiji ima oko 631.000 takvih malih domaćinstava, a na njima radi oko 1,4 miliona ljudi, što je ogromna armija koja zaslužuje posebnu pažnju. Razlog više je mogućnost da se oni koji zbog procesa restrukturiranja ekonomije ostaju bez posla i dobiju otpremninu, vrate u svoja sela i krenu s novim životom.

Prema rečima Krkobabića, u ovom projektu postoji koordinacija ministarstva finansija, privrede, poljoprivrede, a od opredeljenih 25 miliona evra, godišnje će se prosečno izdvajati osam do devet miliona za realizaciju planiranih aktivnosti. Taj novac će se trošiti planski i isključivo za pokretanja proizvodnje, nabavku stada, podizanje mini mlekara, skladišta, hladnjača i slično.

– Osim države u projekt je uključena i lokalna samouprava, koja je jedan od supotpisnika ugovora i koja mora znati da li je neka zadruga u skladu sa planovima razvoja te opštine i je li opravdana. Lokalna samouprava će učestvovati u administrativno-tehničkim pripremama za taj projekat, ali će pomoći i u izradi biznis plana, izdavanju dozvola i sl. Predsednici opština preuzimaju na sebe jedan deo obveza i odgovornosti da projekt uspe. Mi danas u selima imamo stare zadružne i domove kulture koji propadaju ili se više ne zna kome pripadaju. Sve to želimo da dobiju lokalne zadruge koje osim privredne aktivnost, imaju i društveno važnu ulogu u razvoju sela i ruralnih sredina. Ovo je jedan veliki projekt ne samo ove Vlade, nego i nekih budućih, a dobili smo podršku i Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU), medija – istakao je ministar naglašavajući da se projektom promoviše jedan od temeljnih zadružni principa – neutralnost i prema političkim opcijama, veri, rasi, polu. „Postoji samo čovek, zadrugar koji želi da radi za boljitak svog sela, države“, istakao je.

Krkobabić je ukazao i na zastrašujući demografski trend prema kome godišnje umire 40.000 ljudi više nego što se rodi. „Stara smo nacija, a nešto se u zadnje vrijeme počelo popravljati, iako je vidljivo da nam sela nestaju i ruralni prostori ostaju prazni. Zato i kažem da je ovo bitka za selo i varošice, a možda i za neka veća mesta“, rekao je.

– Postoje dve ključne stvari. Zadruga mora da funkcioniše na modernim principima profitabilnost i konkurentnosti, da teži investiranju, usavršavanju proizvodnje, ali i da ima društvenu odgovornost, da bude pokretač osnivanja sportskih klubova, folklora i rada u zajednici. Druga je da ih moraju voditi stručni ljudi, jer su danas znanje i nove tehnologije pokretač razvoja ekonomije. Zaposlićemo mlade agronome, ekonomiste, tehnologe, veterinare i slično. Želimo pristojno da ih platimo i taj trošak će finansirati država. Te plate biće motivacija da mladi stručni ljudi žele živeti i raditi na selu. Ništa ne izmišljamo, videli smo kako to funkcioniše u razvijenim zemljama u kojima je zadrugarstvo i kooperativa motor razvoja ruralnih sredina. Vjerujem da ćemo tako deo mladih maknuti sa zavoda za zapošljavanje ili ih „spasiti“ da nam ne odlaze trbuhom za kruh izvan zemlje – rekao je ministar Krkobabić u razgovoru za hrvatski Agrobiz portal.

On je potvrdio konstataciju novinara da će se jedan deo usitnjene proizvodnje ubaciti u legalne tokove ali i omogućiti da se stvaraju brendovi.

– Upravo to nam je cilj, želimo da poljoprivreda ide u tom pravcu. Sve će se plaćati preko računa, ali je bitno i to što neko ko ima 2,5 hektara ne može da proizvodi, prodaje, uvodi nove tehnologije i sve to sam, s malo novca. Ovako udruženi to će biti izvodivo i lakše. Želimo specijalizovane zadruge koje će kasnije biti povezane vertikalno i horizontalno u mrežu razvijenih složenih zadruga. Nemoguće je da ministar poljoprivrede pregovara sa svakim gazdinstvom oko agrarne politike, politike cijena, budućih pregovora sa EU i slično. Ali, kad napravimo moderne zadruge onda će to sve biti lakše – istakao je ministar i objasnio da će država podstaći pozitivnu diskriminaciju za nerazvijena područja, kojima će omogućiti niži PDV, manja davanja na rad, prednost kod javnih nabavki.

Krkobabić priznaje da, kao i u Hrvatskoj, i kod nas postoji shvatanje da je zadrugarstvo relikt prošlosti, ali ukazuje i na pozitivne primere kojima se prevladava takva vrsta otpora.

– Ovih dana sam bio u Čačku, u zadruzi koja se bavi voćarstvom i gde 20-ak zadrugara, od 20 do 78 godina, imaju od tri do 30 hektara. Oni imaju zajedničku hladnjaču od 1.200 tona, svu robu izvoze, imaju savremenu opremu za sortiranje i mladog, stručnog rukovodioca zadruge. Ako uspemo na par oglednih zadruga, brzo će i drugi krenuti da se udružuju – naglasio je Krkobabić i zaključio da i „svi političari, posebno lokalni, moraju zdušno braniti zadrugarstvo, kao kad brane svoje opcije u izbornim kampanjama.

Ne može sve kroz kunu ili dinar

Ne možemo sve gledati kroz kunu ili dinar, postoji i nešto više od toga. Kada smo otvarali pošte u malim srpskim selima, prvo smo utvrdili da u čak 16 opština u Srbiji nema poslovnih banaka, one se vode isključivo profitabilnošću. Ako nemaju računice i zarade one ne otvaraju poslovnice. Ali to ne znači da penzioneri, ljudi od 70 ili 80 godina ne treba da podižu svoje penzije, da plaćaju račune i sl. Osim pošta, pokrenuli smo i model dovođenja zdravstvenih usluga, doktora u manja sela, a radim i na tome da državni službenici obilaze ljude na selu, da im pomažu u rešavanju administrativnih problema. Smatram i da ne smemo ukidati škole, pa makar imale jednog učenika, jer se ne sme sve gledati kroz računicu da li se nešto isplati ili ne – istakao je ministar Milan Krkobabić u intervjuu hrvatskom Agrobiz portalu.

I kaput i košulja

– Sve zemlje u našoj regiji, kad im u pregovorima sa EU kažu da skinu kaput, oni skinu i košulju. Branićemo naša rešenja čvrstim argumentima. Logično je da, na primer hrvatski proizvođači sa ostrva Paga, koji proizvode odličan paški sir imaju određene privilegije u odnosu na uvozne robe, jer su to krajevi u kojima je teško proizvoditi i imaju strašno visoke transportne i druge troškove. To je jak argument koji niko ne može lako oboriti – rekao je Krkobabić odgovarajući na novinarsko pitanje da li će zadržati čvrst stav i u pregovorima sa EU koja često stavlja zabrane za mere koje su netržišnog karaktera.