Kriminal, siva ekonomija i porezi odnose 13 % prihoda preduzeća

To je pokazala studija Evropske banke za obnovu i razvoj „Performanse preduzeća i prepreke u poslovanju na Zapadnom Balkanu“.

Šest zemalja Zapadnog Balkana gde prema klasifikaciji EBRD-a pripadaju Albanija, BiH, Makedonija, Srbija, Crna Gora i Kosovo u odnosu na 11 bivših socijalističkih zemalja EU iz Centralne i Istočne Evrope zaostaju čak 50 odsto mereno BDP-om po glavi stanovnika. Sličan odnos je i u produktivnosti rada. Niska produktivnost na Zapadnom Balkanu posledica je, prema zaključku ekonomista EBRD-a decenijskog nedovoljnog investiranja, neuspeha u integrisanju u evropske i svetske lance vrednosti, kao i neadekvatnih institucija.

Pored navedenih, EBRD je metodom anketiranja vlasnika i menadžera preduzeća u ovom regionu došao do zaključka i da poslovno okruženje nameće značajne troškove kompanijama. Tako firme sa ovih prostora tvrde da čak 13,2 odsto godišnjih prihoda odlazi na loše uslove poslovanja, a pre svega na kriminal (5,9 odsto), probleme sa električnom energijom (5,8 odsto), lošom transportnom infrastrukturom (0,7 odsto) i korupciju (0,7 odsto). Za Srbiju je taj trošak oko 10 odsto ukupno. Prosek 11 istočnoevropskih EU zemalja je 9,8 odsto.

Ovo nije gubitak samo za ova preduzeća, već i za budžet, ali i za društvo zbog manje mogućnosti za zapošljavanje.

U proseku, kako je pokazalo istraživanje, menadžeri preduzeća u ovom regionu provode bar jedan dan nedeljno boreći se sa državnom regulativom i administracijom.

Osim ovoga firme iz različitih privrednih oblasti nailaze na različite prepreke. Proizvodne firme imaju najviše problema sa pristupom finansiranju, nelojalnom konkurencijom, poreskim stopama i poreskom administracijom. Izvozne firme pogađaju problemi sa carinama i spoljnotrgovinskim propisima, dok se kompanije u stranom vlasništvu najviše žale na rad sudova. S druge strane, inovativne firme se žale na korupciju, needukovanu radnu snagu i sivu ekonomiju.

Konkretno u Srbiji preduzetnici su se najviše žalili na redom političku nestabilnost (delom i zato što je istraživanje obavljeno neposredno pre izbora), korupciju, poreske stope i poresku administraciju i pristup kreditima.

Zaostajanje u produktivnosti preduzeća sa Zapadnog Balkana najizraženije je u proizvodnji gde se nalazi na 55 odsto 11 zemalja EU sa kojim ih je EBRD upoređivala. U okviru regiona u tome najbolje stoje Srbija i BiH. Od svih oblasti prerađivačke industrije samo u proizvodnji drveta, papira i papirnih proizvoda produktivnost ovdašnjih preduzeća je na nivou istočnoevropskih. Takođe, relativno mali zaostatak je u proizvodnji hrane i plastike.