Krivac za inflaciju – visoke plate i puno zaposlenih, smatra ECB: Nastavljeno podizanje kamata

U nedelji punoj važnih makroekonomskih događaja, najveći zamah uzlaznom trendu tržišta dalo je pauziranje podizanja kamata od strane Fed-a, ali i najave da bi kineske vlasti mogle poduzeti ozbiljnije stimulanse kako bi podstakle oporavak privrede koja proteklih nedelja posustaje nakon odličnog početka godine posle ukidanja pandemijskih mera.

Fed-ovom zasedanju prethodila je objava podataka o majskoj inflaciji koja je pala na najnižu stopu u poslednje dve godine. Na mesečnom nivou indeks potrošačkih cena usporio je na 0,1 odsto dok je na godišnjem nivou stopa iznosila 4,0 odsto što je njen najniži nivo od marta 2021. godine. Fed je očekivano pauzirao sa ciklusom dizanja kamata koji je otpočeo marta prošle godine, zadržavši kamatu u rasponu 5,00-5,25 odsto. Kao izvesno iznenađenje došle su projekcije članova Odbora koje sugerišu da bi do kraja godine mogla da uslede još dva povećanja kamata od po 25 baznih poena s obzirom na i dalje visoku inflaciju. Optimizam u saopštenju Fed-a investitori su našli na polju tržišta rada gde se sada očekuje rast stope nezaposlenosti na 4,1 odsto (ranije 4,5 odsto), te rast privrede u tekućoj godini od 1,0 odsto u odnosu na martovsko očekivanje od 0,4 odsto.

S druge strane Atlantika, Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatu za 25 baznih poena na 3,50 odsto, što je najviši nivo depozitne stope od 2001. godine. ECB očekuje još povećanja kamate tokom godine, a prvo će sasvim izvesno biti u julu, nakon što ova centralna banka i dalje nije zadovoljna brzinom obaranja inflacije. ECB vidi jako tržište rada kao glavni razlog povećane inflacije, a ostala je pesimistična i oko privrednog rasta evrozone koji se sada očekuje 0,9 odsto u tekućoj godini umesto prethodne prognoze od jedan odsto. ECB je takođe potvrdila da će od jula prestati da reinvestira prihode od dospelih obveznica iz nestandarnog programa mera monetarne politike što bi trebalo da omogući smanjenje aktive banke na mesečnom nivou za 25 milijardi evra. Odluke centralnih banaka u nedelji doprinele su jačanju evra, koji se posle izvesnog vremena ponovo približio nivou od 1,10 dolara.

Dobitnik nedelje
Akcije softverske kompanije Oracle skočile su preko 14 procenata u sedmici u kojoj su objavljeni dobri kvartalni rezultati, a uprava najavila nastavak snažnog trenda rasta cloud biznisa. Kompanija u tekućoj fiskalnoj godini ima velika očekivanja od ovog segmenta poslovanja s obzirom da bum u generativnoj veštačkoj inteligenciji podstiče jaku tražnju za njenim cloud uslugama. Oracle se tako pridružio dobitnicima sve veće eksploatacije veštačke inteligencije, a akcije kompanije su tokom nedelje stizale do novog istorijskog maksimuma od 127,5 dolara.

Gubitnik nedelje
Akcije američke kompanije za zdravstveno osiguranje, UnitedHealth, pale su u sredu više od šest procenata nakon što je uprava najavila povećane isplate za medicinske zahvate u drugom tromesečju pošto se sve više starijih osiguranika podvrgava neurgentnim medicinskim zahvatima koji su odlagani za vreme pandemije. Ovaj nepovoljni trend u industriji na koji je ukazao United Health oborio je akcije i drugih kompanija u sektoru koje su tokom pandemije ostvarivale vanredno dobre rezultate s obzirom na smanjene medicinske troškove u tom periodu.