Kriza bečkog proizvođača kafe

Ime firme Julius Majnl, koja je u rukama jedne porodice kroz generacije vladala evropskim i svetskim tržištem kafe, dovedeno je u pitanje. A sve je počelo, kada je pre osam godina, Julius Majnl V, naslednik imperije, za dve milijarde dolara preneo vlasništvo nad većim delom maloprodaje na nemački koncern Reve, da bi se upustio u poslove iz sfere finansijskog kapitala. Zadržao je samo jednu radnju ekskluzivne hrane, uključujući restoran, kafe i bar, u ulici Graben, u centru Beča. Firma Julius Majnl nastala je 1862. godine kao radionici u kojoj je Julius Majnl I, mešao različite vrste kafe, čime je postizao njihov fini ukus. Tako dobijenu mešavinu domaćice su morale same da prže ali je posle izvesnog vremena Julius Majnl odlučio da uđe u posao prženja kafe i 1891. otvara veliku i za tadašnje uslove najsavremeniju pržionicu kafe. Sa slikom lika dečka iz Afrike sa ogromnim fesom (to je zaštitni logo firme koji je napravljen 1924. godine), Majnl je krenuo u osvajanju tržišta širom Evrope a na tom spisku, našla i Srbija. Već 1939. godine Majnl je posedovao više od 1.000 filijala prodavnica, ali i fabrika u celoj Evropi. Posao se širio, i pored kafe, vremenom, u program firme ulaze i razne vrste čajeva i marmelada – proizvodi po kojima i postaje prepoznatljivo u Evropi. Nakon drugog svetskog rata ostaju u sastavu firme uglavnom samo prodavnice u Austriji. Razvijen je posao koji je omogućio otvaranje lanca od 343 samousluga u Austriji sa devet hiljada zaposlenih.
Ali, Julius Majnl V, (peti naslednik u dinastiji) odlučuje da se okrene finansijama. Prodaje već razrađenu firmu, i osniva banku pod imenom Julius Majnl, i preko koje kreće u svet finansijskih transakcija. Kako je ulaganje u nekretnine, postalo veoma profitabilan posao, Majnl u saradnji sa dugogodišnjim savetikom, Francisolom Lustigom, formira dve kompanije – Majnl Europian Lend (MEL) i Imobilien-ATX, koje se specijalizuju za poslove u zemljama Istočne Evrope. Da su se poslovi sa nekretninama u istočnoevropskim zemljama dobro odvijali, kazuje i podatak da Majnl Europian Lend je u Moskvi gradi ogroman tržni centar od 250.000 kvadratnih metara, a u St. Petersburgu centar 100.000 kvadratnih metara.
Bankar, Julius Majnl V, viđen je ovog leta kako na jahti, u društvu sa ministrom finansija Karl-Hajncom Graserom i njegovom suprugom Fijonom iz čuvene austrijske porodice Svarovski, krstari vodama Jadrana. Zato ne treba da čudi što se Graser kada je, ispao iz kombinacije za položaj u sadašnjoj koalicionoj vladi a u želji za samostalnošću, imao osiguran položaj okrenuo Juliusu Majnlu. Po Graserovoj zamisli, Julius Majnl V, osniva još jedan poslovni fond pod nazivom Majnl Internešnl Pauer (MIP) na čelu sa Graserom, koji je trebalo da dejstvuje kao udarna snaga Majnl banke. Međutim, Karl-Hajnc Graser, izgleda da nije imao puno sreće. Iako se donedavna nalazio na položaju ministra finansija, i imao uvid u zbivanja na svetskom tržištu kapitala. Groser nije bio dobro obavešten o položaju u kojem se poslovna kuća Julius Majnl nalazi. I pored profitabilnih poslova koje je imala širom Istočne Evrope i velikih zahvata sa nekretninama u Rusiji, o čemu svedoče analize poslovanja Imobilien-ATX, koja je na 160 objekata postigla rast od 1,8 milijarde evra, nastupio je dramatični pad vrednosti akcija ove kompanije. Da li zbog hipotekarne krize u SAD, od koje je Majnl, s obzirom na to da je dobrim delom bio okrenut poslovima sa zemljama Istočne Evrope, pa samim tim, izgleda i zaštićen, teško je reći. U nameri da spasi ono što se dalo spasti, kaže Majnl banka povlači iz prometa 17 odsto akcija kompanije MEL, da bi ubrzo usledio njihov pad, tako da su do kraja avgusta izgubile na vrednosti čak 35 procenata. Odnosno, njihova vrednost je od 20,8 evra svedena na samo 12,65 evra. Slično su prošli i ostali fondovi. Kompaniji Imobilien akcije u vrednosti od 19,2 pale su na 14,4 evra, dok akcije od eks-ministra finansija Grasera upravo osnovane Majnl Internešnl Pauer» kompanije, od devet padaju na vrednost 7,5 evra.