Kriza je pravi trenutak za stvaranje investicione klime

Da li se iz perspektive DIN-Filip Morisa nazire kraj krize i početak ekonomsko-socijalnog oporavka u Srbiji?

– Ovo je bila teška godina za srpsku privredu i siguran sam da će 2010. godina biti bolja. Međutim, spremnost Vlade Srbije da preduzima dodatne ekonomske reforme i da održava makroekonomsku stabilnost, uz predvidivost poslovnog okruženja, preduslov su za stvaranje pozitivnije ekonomske slike. Snaga talasa ekonomske krize koji je zapljusnuo i Srbiju zavisiće, dakle, od paketa mera koje sprovodi Vlada.

A da li poslovanje jedne velike „strane“ kompanije u Srbiji danas može biti stabilno, održivo i perspektivno? Koliko tome doprinosi vlast u Srbiji kroz zakone, mere ili poresku i akciznu politiku?

– Verujem da su javne konsultacije i razgovori između Vlade i privatnog sektora od ključnog značaja za razvoj razumne, celishodne i jasne regulative. Najvažniji zadatak Vlade tokom recesije jeste pojednostavljivanje regulative, smanjenje administracije i povećanje efikasnosti. Svedoci smo konkretnih mera koje je Vlada preduzela u ovom smeru, poput, recimo, sveobuhvatne reforme propisa. Što se tiče iskustva DIN-Filip Moris, moram reći da je u 2009. godini Vlada rešila neke od ključnih regulatornih problema sa kojima smo se suočavali, dok su neki od njih još aktuelni i mi se nadamo da će i to, u skorijoj budućnosti, biti sanirano. Kao pozitivan primer pomenuo bih da je promenjena neadekvatna akcizna struktura koja se primenjivala u prvoj polovini godine. Ali, s druge strane, Ministarstvo poljoprivrede smanjilo je premije za duvan, što je proizvodnju duvana u Srbiji smanjilo za 20 odsto u odnosu na 2008. godinu. Zato verujemo da će Vlada prepoznati značaj premija za duvan i obavezu iz Akcionog plana CEFTA, te da će pružiti snažniju podršku tom sektoru poljoprivredne proizvodnje.

Da li ste zadovoljni poslovnim rezultatima koje je kompanija DIN-Filip Moris ostvarila u 2009. godini?

– Još analiziramo finansijske rezultate za 2009. godinu, tako da nemamo konačni godišnji izveštaj. Ipak, jasno je da je 2009. godina bila teška kako za celu zemlju tako i za duvansku industriju i DIN. Početkom godine došlo je do značajnog smanjenja tržišta od oko devet odsto, koje je rezultat prvog, ikada zabeleženog povećanja cena od 10 dinara po paklici. Suočili smo se i sa pojačanom konkurencijom koja je naročito oštra u segmentu jeftinijih proizvoda. Regulatorna dešavanja koja sam već pomenuo predstavljala su dodatni pritisak na naše poslovanje. Kako bismo se prilagodili ovakvim i sličnim izazovima, usvojili smo novi poslovni model koji je povećao fleksibilnost, omogućio efikasno upravljanje troškovima i obezbedio dobru organizacijsku strukturu. Osim toga, uložili smo značajna sredstva u tehnologiju, a sve to u nameri da podignemo kvalitet svojih proizvoda i proširimo proizvodni asortiman. To nam je omogućilo da obogatimo proizvodnu paletu, tako da danas imamo 13 porodica robnih marki i 60 varijanti proizvoda. U 2009. godini imali smo ukupno 11 inovacija.

„Novi poslovni model“ podrazumevao je i otpuštanje 306 radnika koji su u septembru ove godine proglašeni tehnološkim viškom. Krajem 2004. godine, neposredno nakon privatizacije, iz fabrike je dobrovoljno otišlo 1.400 od ukupno 2.500 radnika. Da li planirate novo smanjenje broja zaposlenih pošto, prema nezvaničnim informacijama, predstoji „kompjuterizacija“ nekih delova poslovanja?

– Budući da poslujemo u konkurentnom i dinamičnom okruženju, moramo da imamo agilnu organizaciju sposobnu da se brzo i efikasno prilagodi tržišnim kretanjima. Jedan od načina da to postignemo jeste standardizacija i uprošćavanje procesa, kao i ukidanje onih aktivnosti koje se ponavljaju. To je čvrsto povezano sa neprekidnim obrazovanjem i obukama naših zaposlenih i stalnim razvojem njihovog znanja i veština. I kao u svim uspešnim kompanijama, najverovatnije će i u DIN-u tokom sledeće godine nekoliko pozicija biti ukinuto, a neki od zaposlenih preći će na drugo radno mesto ili će biti proglašeni tehnološkim viškom, a nove radnike zapošljavaćemo u skladu sa potrebama organizacije za specifičnim profilima i veštinama. To, međutim, ne znači da očekujemo značajne promene u broju zaposlenih, kojih danas ima više od 1.100.

Pojedini sindikati DIN-Filip Moris ovih dana su saopštili da je nekoliko desetina bivših radnika koji su u septembru proglašeni tehnološkim viškom podiglo tužbe zbog „kršenja Zakona o radu“. I inspekcija rada naložila je menadžmentu DIN-a otklanjanje nedostataka indirektno vezanih za taj proces, kao što su, recimo, premeštanja sindikalnih aktivista na nepovoljnija radna mesta. Da li ste prilikom septembarske reorganizacije i proglašenja tehnološkog viška poštovali zakone i kolektivne ugovore?

Optimizacija broja zaposlenih koja je sprovedena tokom uvođenja novog poslovnog modela u DIN urađena je u potpunosti u skladu sa Zakonom o radu, a sve ključne aspekte je revidirao i odobrio inspektor rada. Nedavno smo dobili nekoliko tužbi i one su sada u najranijoj fazi postupka pred sudom, ali to je bilo i očekivano. Mi smo potpuno sigurni kada su naše pozicije u pitanju, ali dok su sudski postupci u toku nismo u mogućnosti da ih komentarišemo.

Za delimičnu zabranu pušenja

l Kako komentarišete Predlog zakona koji bi trebalo da reguliše pušenje na javnim mestima?

– Podržavamo celishodnu regulativu koja se odnosi na pušenja na javnim mestima. To znači da smo „za“ sve napore usmerene na smanjenje izloženosti građana duvanskom dimu u zatvorenim javnim prostorijama. Podržavamo, dakle, potpunu zabranu pušenja u zdravstvenim, kulturnim, sportskim i obrazovnim prostorijama, kao i u javnom prevozu i drugim mestima koja posećuju mladi i javnost uopšte. Ali, istovremeno smatramo da bi zakonska regulativa trebalo da omogući ugostiteljima i poslodavcima da obezbede punoletnim licima da koriste duvanske proizvode na za to određenim mestima.