Kriza prazni obore

Korigovane su i cene tovne junadi sa dva evra, odnosno sa 180-200 dinara na 130-150 dinara po kilogramu, dok je cena krmača oko 70 dinara. Poljoprivrednici ističu da je gubitak po tovljeniku oko 4.000 dinara, a ogorčeni su na državu jer ne preduzima mere da se kriza spreči ili posledice efikasno saniraju.

– Sa otkupnom cenom do 120 dinara po kilogramu bili bismo na nuli. Država je, međutim, digla ruke od paora. Neko vreme tovne svinje imaju dobru cenu, onda dođu krize i mnogi seljaci više nemaju snage da se bave tovom. Tovljenika je u oborima sve manje – konstatuje poljoprivrednik Franja Parčetić iz salaškog naselja Gradina.

Mihajlo Romer, takođe poljoprivrednik iz Gradine, podseća da je platio veliki ceh pre nekoliko godina kada je na tovu svinja imao gubitak u milionskom iznosu, da se nije sasvim oporavio kada su cene porasle, a sada je novi udar preduhitrio smanjenjem obima tova, čak i matičnog zapata za 50 odsto.

– Kažu da su cene pale zbog veće ponude tovljenika. To, tvrdim, nije tačno, već je meso uvezeno i očigledno je da je neko praznio hladnjače. Zašto u vitrinama u prodavnicama nema obaveštenja o poreklu mesa, o državi iz koje se uvozi. Mislim da bi građani pre izabrali meso domaće proizvodnje nego proizvedeno negde u Južnoj Americi. Otkupne cene tovne stoke i dalje će padati, malo će biti korigovane i cene svežeg mesa, ne i prerađevina. Evo, 10 kilograma čajne kobasice košta oko 8.000 dinara, a za te pare možete kupiti tovljenika od 100 kilograma. U ovom haosu klanice uvek zarade, zato neće saradnju u tovu i neće da prihvate ugovore – ogorčen je Romer.

Radisav Karalić, poljoprivrednik iz salaškog naselja Bukovac kaže da u ovom naselju mali broj domaćinstava tovi svinje za prodaju. Često se poslovalo sa gubitkom, pa su ljudi shvatili da je bolje ne raditi, nego raditi i uvaljivati se u dugove.

– Za ovakvo stanje u stočarstvu kriva su ministarstva poljoprivrede i trgovine. Ministru Milosavljeviću ne možemo da zaboravimo „učinak“ za vreme kada je bio zadužen za poljoprivredu jer još plaćamo ceh. Najveći problem je u organizovanju poljoprivredne proizvodnje jer se time niko ne bavi. Nmamo nikakvih naznaka šta, kada i koliko da proizvedemo. Radiš, pa na kraju imaš gubitak. Kažu, tržište je regulator. Da li i za farmera u EU. Njima, kada je kriza, smanje kvote, ali odstupanja nisu velika. Naši ministri samo konstatutuju da nisu ispunjene izvozne kvote, a ne vele šta su uradili da se više proizvede. I mi seljajci smo krivi jer smo neorganizovani, pa dok se svaki lobi namiri nama ne ostane ništa – ističe Karalić.

U selu Čonoplja nekada je tovljeno više od 20.000 svinja, u susednom Kljajićevu uzgajano je i do 50.000 prasadi. Sada od tog obima jedva da ima 10 odsto.