Kriza sa Agrokorom u Srbiji tek predstoji?

S čime početi nego s draguljem u kruni – draguljem koji je Ivicu Todorića na kraju koštao svega. Reč je o najvećoj Agrokorovoj firmi zvan Hrvatske – slovenačkom Merkatoru? Iako slovenački sud nije priznao tzv. Lex Agrokor koji je donet u Hrvatskoj, Sberbank je odustala od pokušaja naplate svojih dugova plenidbom deonica Merkatora, pa je ta kompanija i dalje u sastavu Agrokora i zajedno sa svime ostalim preći će u ruke novih vlasnika kad nagodba bude potvrđena.

U međuvremenu je u petak (24.8.) kao pucanj odjeknuo zahtev specijalnog poverenika u Agrokoru Fabrisa Peruška upućen upravi i Nadzornom odboru Merkatora da smene Dražena Kocijana, trenutnog člana Uprave tog preduzeća, a bivšeg šefa „Tiska“ (lanac kioska za prodaju štampe, prim ur.) zbog „sumnji u nepravilnosti i nezakonitost u radu“. Čeka se da se oglasi Uprava i bude doneta odluka o smeni.

Merkator će tek krajem ovog meseca da objavi podatke o poslovanju za prvih šest meseci ove godine, ali, prema rečima portparola kompanije Iztoka Verdnika, poslovanje je dobro, a ako je suditi po početku godine, Merkator grupi zaista ide bolje nego pre.

U prva tri meseca ove godine kompanija je naime povećala profitabilnost, pa je tako zabeležila neto dobit od 1,9 miliona evra, za razliku od prošlogodišnjeg prvog tromesečja kada je zabeležen gubitak. Povećana je i tzv. EBITDA (dobit pre odbijanja kamata, poreza i amortizacije) i ona iznosi 25,8 miliona evra.

Merkator je finansijski potpuno odvojen od Agrokora, jer još uvek otplaćuje sopstvene dugove u iznosu od gotovo 800 miliona evra, a proces smanjenja zaduženosti teče – tvrde u kompaniji – prema planu. Merkator se tako rešava velikih nekretnina, u Beogradu je ranije ove godine prodao veliki trgovački centar, a prošlog meseca i jedno zemljište. Uspešno se vratio na tržište Bosne i Hercegovine, gde je preuzeo natrag prodavnice koje je Todorić, forsirajući sopstveni brend, pretvorio u Konzume. Odluka prinudne uprave Agrokora da vrati Merkator na tržište BiH je, kako je za DW rekao portparol Merkatora Verdnik, bila dobra.

Konzumu ne cvetaju ruže

I dok su vesti o poslovanju Merkatora u BiH dobre, Konzumu u toj zemlji i dalje ne cvetaju ruže. Firma i dalje posluje ispod plana koji je ionako predviđao negativno poslovanje, odnosno gubitak. Pad broja kupaca i pad prihoda u prvih šest meseci ove godine doveo je do negativne EBITDA od 9,5 miliona kuna – planirani minus bio je 5,6 miliona. Mnogo su bolji Sarajevski Kiseljak i Ledo Čitluk, koji, baš kao i Jamnica i Ledo u Hrvatskoj, premašuju planove i planiranu dobit (mada ne toliko koliko kompanije u samoj Hrvatskoj).

Inače, upravo ove nedelje će se prinudni upravnik za Agrokor Fabris Peruško u Sarajevu sastati s predstavnicima tamošnjih vlasti koje su vrlo oštro reagovale na početku krize 2017. godine, kada je došlo do neplaćanja i tamošnjim dobavljačima. Otada se situacija što se toga tiče normalizovala. Na upit DW da prokomentarišu nagodbu poverilaca i aktuelnu situaciju, iz kabineta ministra spoljne trgovine BiH Mirka Šarovića nisu odgovorili, obrazlažući to time da čekaju susret s Peruškom.

Po pitanju Agrokora medijski su najviše istupali predstavnici vlasti u Srbiji, jer direktorima kompanija u toj zemlji to nije bilo dozvoljeno, kaže za DW Marica Vuković, urednica ekonomske redakcije u agenciji Beta. Tako je u javnosti uglavnom istupao ministar trgovine Rasim Ljajić, a vlast je nagodbu dočekala s olakšanjem, ocenjuje Vukovićeva. Mediji su to, kako dodaje, slabije propratili jer se ona nije direktno odnosila na firme u Srbiji.

Oglasi i uređivačka politika

Koleginica Anica Telesković iz lista Politika zajedljivo ocenjuje da tema Agrokor u mnogim medijima nikad nije ni zaživela, naročito u onim medijima „u kojima su mogli da se nađu oglasi Merkatora, Rode, Dijamanta, Frikoma, Mg Mivele…“ Teleskovićeva kaže da je pažljivo pratila krizu sistema u kojem u Srbiji radi 11.000 ljudi, i od čijih prodavnica zavise hiljade zaposlenih i u oko 600 dobavljača iz Srbije, a za koje bi nemogućnost da naplate svoju robu značila propast.

„Kada je o poslovnim rezultatima kompanija u Srbiji reč, Frikom i Dijamant pogoršali su svoje poslovne rezultate, uprkos uveravanjima srpskih zvaničnika da se najzdraviji deo Agrokora nalazi u Srbiji i da se dužnička kriza tog hrvatskog koncerna neće odraziti na kompanije koje posluju u našoj zemlji“, kaže Anica Telesković. Naime, prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2017. godinu, Dijamant je na kraju prošle godine ostvario neto gubitak od gotovo dva miliona evra, dok je godinu ranije ta kompanija imala dobit od 5,8 miliona evra. Gubicima kompanije sasvim sigurno je doprinela i prošlogodišnja suša koja je pogodila Srbiju i odrazila se na proizvodnju ulja, napominje novinarka Politike.

Ako drugi i odustanu, Todorić neće?

Prema izveštajima prinudne uprave koji obuhvataju i Frikom i Dijamant kao neke od najvrednijih Agrokorovih kompanija (vredne 87, odnosno 164 miliona evra), Dijamant je u prvih šest meseci podbacio u odnosu na plan, ali je ipak u plusu i ima EBITDA od gotovo dva miliona evra. Frikom je, pak, u prvih šest meseci nadmašio planove i ostvario dobit pre oporezivanja od gotovo 17 miliona evra, a i prošlu 2017. godinu završio je u plusu od 1,9 miliona evra.

Teleskovićeva, međutim, upozorava da je to „skoro sedam puta gori rezultat od onog koji je ostvaren na kraju prethodne godine kada je ta industrija smrznute hrane imala neto dobit od 1,52 milijarde dinara (12,8 miliona evra, prim.aut).“ Obe kompanije su, kako se vidi iz njihovih finansijskih izvještaja, smanjivale broj zaposlenih, svaka za sedamdesetak. Izveštaj Merkatora S u okviru kojeg posluju Roda i Idea još nije objavljen, ali ta kompanija prodaje nekretnine da bi stabilizovala poslovanje, a 2016. godine je bila u minusu. Vuković iz Bete zato ocenjuje da je neizvesno šta će biti s tom kompanijom, dok za Frikom i Dijamant napominje da imaju sigurniju budućnost jer imaju prepoznatljivu robu i tržište.

Anica Telesković ipak navodi i pozitivan primer Mg mivele koja je iz minusa od oko 330.000 evra u 2017. godini stigla na pozitivnih 700.000 evra i čak povećala broj radnika.

„Iako se stekao utisak da je postizanjem nagodbe stavljena tačka na krizu Agrokora, ja mislim da je to samo prvi korak. Kada je o Srbiji reč, trebalo bi očekivati da banke koje uđu u vlasničku strukturu angažuju profesionalni menadžment ili da dođe do eventualne promene vlasništva. A kada je o sudskim sporovima reč, kriza Agrokora tek počinje. Jer čak i da svi poverioci povuku svoje tužbe (Sberbank je to u regionuučinio, u Srbiji još nije banka Intesa, prim.aut), Ivica Todorić to neće učiniti“, upozorava na kraju Anica Telesković.