Kriza samo ako Kijev posegne za našim gasom

Izuzev u slučaju da Kijev ne zadrži količine namenjene za druga tržišta za svoje potrebe, tvrde stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao. Ali, koliki je rizik da do tog scenarija dođe, pitanje je oko koga ni eksperti nisu saglasni.

Naime, Kijev i Moskva se još uvek nisu dogovorili o novim isporukama gasa za naredni period što podgreva nespokojstvo kod potrošača u zemljama koji gas dobijaju preko Ukrajine. Kompanija „Naftagas Ukrajine“ se pre neki dan obratila Evropskoj komisiji i zatražila da uputi nezavisnu posmatračku misiju na punktove za tranzit ruskog gasa na rusko-ukrajinskoj granici kako bi se predupredila eventualna nova gasna kriza.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da interni pregovori Moskve i Kijeva ne bi trebalo da ometu snabdevanje drugih zemalja pa tako i Srbije.

– Evropska unija i Rusija su postigle dogovor da se tranzit preko ukrajinske teritorije odvija neometano i nevezano za ugovore koje Kijev i Moskva potpisuju o snabdevanju potrošača u Ukrajini. Problema može da bude isključivo u slučaju da zbog nedostajućih količina Kijev posegne za korišćenjem gasa za druge zemlje za svoje potrebe – ističe Vuletić.

Naš sagovornik objašnjava da su se Brisel i Moskva dogovorili da Kijev gas koji dobija iz Rusije plaća avansno te da je zbog toga Ukrajina dužna da poštuje taj sporazum.

– Ukrajina dobija pomoć iz EU po raznim linijama i ne verujem da će se odlučiti na obustavu tranzita gasa kroz svoju teritoriju, to jest da će na taj način podmirivati svoje potrebe za „plavim energentom“. Potrošačima u Evropi je i te kako potreban ruski gas i za očekivati je da će EU privoleti Ukrajinu na potpisivanje ugovora sa Rusijom o avansnom plaćanju gasa – kaže Vuletić.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da je nerešena situacija u vezi sa snabdevanjem Ukrajine ruskim gasom mnogo više politička nego ekonomska priča.

– Reč je o političkom sukobu zapadnih zemalja i Rusije, a Ukrajina, to jest pitanje snabdevanja gasom te zemlje je poligon za to nadmudrivanje. Naime, sasvim je jasno da Rusija nikako neće prihvatiti da posmatrači Evropske unije budu prisutni na onim delovima teritorije Ukrajine koje Kijev ne kontroliše a gasovod tuda prolazi. U slučaju da problem ne bude rešen Srbija može da se nađe u ogromnim problemima jer nam je teritorija Ukrajine jedini pravac snabdevanja gasom. Ako im Rusija „zavrne slavinu“ Ukrajincima neće preostati ništa drugo već da gas namenjen tranzitu, što znači i potrošačima u Srbiji, koriste za potrebe svojih domaćinstava i privrede – objašnjava naš sagovornik. On ipak veruje da će doći do kompromisa jer su sve tri strane zainteresovane da se snabdevanje gasom nastavi.

– Potrošačima u Evropskoj uniji ruski gas je neophodan, Ukrajini je snabdevanje iz Rusije nasušna potreba a Moskva je zainteresovana za finansijsku dobit od toga aranžmana. Dakle, s obzirom da nikom ne odgovara trenutna pat pozicija za očekivati je da će doći do dogovora ali da bi on bio postignut potrebno je da svaka od strana malo popusti – smatra Savić.

U Banatskom Dvoru ima dovoljno gasa

Podzemno skladište gasa „Banatski Dvor“ raspolaže rezervama od 450 miliona kubnih metara gasa. U slučaju bilo kakvog problema sa snabdevanjem, ove rezerve gasa bi bile dovoljne za tromesečno pokrivanje potreba Srbije za „plavim energentom“.