Krstić: Rebalans budžeta odmah posle izbora

Ministar je objasnio da ovih milijardu dolara dolazi sa desetogodišnjim rokom otplate i kamatom od dva odsto, ali bez grejs perioda. Nakon proteka deset godina, kredit će moći da se obnovi. Ministar nije precizirao šta je sa preostale dve milijarde dolara tog kredita, budući da je ranije najavljivano da će Srbija od Emirata dobiti zajam od tri milijarde dolara.

– Pre nego što krenemo da gledamo u zube ovom kreditu, treba da znamo da kada gledamo koliko ovo vredi, ovo vredi 290 miliona dolara u današnjem novcu. To je kao da nam je neko poklonio 290 miliona dolara – rekao je Krstić, govoreći o razlici u kamati koju bi Srbija platila da je ovaj kredit uzimala na regularnom finansijskom tržištu. Ministar je rekao da će novac biti spreman čim skupština koja bude formirana posle izbora ratifikuje ovaj ugovor.

Govoreći u zvaničnom delu programa, Krstić je podsetio da deficit mora da se smanji na dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2017. godine. On je napomenuo da u tom cilju nema mesta povećavanju poreza i doprinosa, „ali je zato potrebno beskompromisno kažnjavati“ one koji ne plaćaju svoje obaveze.

Po Krstiću, potrebno je ispuniti četiri uslova da bi Srbija mogla da ostvari rast i stabilnost. Među njima je uspostavljanje jedinstvene politike Vlade, koja će se sprovoditi bez obzira na političku pripadnost, zatim angažovanje stručnjaka koji će graditi čvrst i usaglašen sistem, zatim „radikalna dekolektivizacija odgovornosti“, pošto, kako je rekao, nije uvek država kriva za nešto, već pojedinci koji ne poštuju zakon, i na kraju „neophodno je odlučno sprečiti one koji bi da preko državnih funkcija ostvaruju sopstvene interese“.

– Zbog političke konstelacije, prvi put u 25 godina imamo klimu da se ovo ostvari – tvrdi Krstić, koji je mišljenja da nam uz to ni geopolitičke okolnosti nikad nisu bile naklonjenije. Ministar je zbog toga ocenio da će se iz onoga što će nova vlada uraditi posle 16. marta pokazati da li je država spremna da raskrsti sa svim ovim smetnjama.

Krstić je najavio rebalans budžeta za ovu godinu posle izbora. On je napomenuo da banke koje su odobravale subvencionisane kredite 2011. i 2012. godine od države nisu dobile osam do devet milijardi dinara subvencija za te odobrene kredite. Jednu do dve milijarde dinara za tu namenu država ima u Fondu za razvoj i taj novac će uskoro biti isplaćen bankama, dok će ostatak duga biti planiran rebalansom budžeta.

– Zato pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom i traju ovako dugo, jer smo mi (u prošlosti) da bi cifre bolje izgledale, neke dugove jednostavno odlučili da izostavimo, što ćemo ove godine ispraviti – precizirao je ministar.

Šta će nam toliko državnih banaka?

Upitan da li još nekoj banci preti gašenje, ministar finansija Lazar Krstić je rekao da u Srbiji ima puno banaka, među kojima je „šest, sedam državnih“. „Ja naginjem konsolidaciji državnog udela u bankarskom sektoru. Ne treba nam toliko državnih banaka i još nekoliko institucija sa kreditnim funkcijama“, rekao je on dodajući da u zemljama okruženja uglavnom postoji po jedna ili dve državne banke i institucija za kreditno finansiranje.

Grupe

Lazar Krstić je rekao da je sistem objedinjene naplate poreza elektronskim putem počeo da funkcioniše ovog ponedeljka i da su problemi koji su se pojavili prvog dana primene sistema, rešeni. „Poreska uprava je jedan od osnovnih elemenata moći države. Krenuli smo sa reformama. Formirali smo grupu za borbu protiv sive ekonomije, na šta ćemo se rigorozno fokusirati, a imamo i grupu za reformu Poreske uprave“, rekao je Krstić.

Obradović: Korporatizacija će EPS-u uštedeti 36 miliona evra godišnje

Kopaonik – Direktor Elektroprivrede Srbije Aleksandar Obradović izjavio je juče na Kopaonik biznis forumu da zbog nedostatka korporatizacije EPS gubi 36 miliona evra godišnje, da sistem nije optimizovan, da ima preglomaznu administraciju i da je rešavanje tih problema sledeći veliki zadatak.

– Tektonska promena je to što EPS više nije monopolista. Liberalizacija tržišta električne energije se sastoji od tri faze, od kojih smo mi do sada sproveli dve, pa sada kupci na visokom i srednjem naponu mogu da biraju svog snabdevača. Od jula, a najkasnije do kraja godine i građani će moći da biraju snabdevača. To znači da nama više niko neće moći da garantuje kupca, naročito dobrog. Kad drugi snabdevači dođu, koncentrisaće se na najbolje kupce, a ne na male i neredovne platiše – upozorio je Obradović. On je podsetio da je EPS i posle uvođenja liberalizacije uspeo da zadrži 97 odsto tržišnog udela na visokom naponu i 95 odsto na srednjem. EPS je, kako je rekao, prošle godine ostvario izvanredne finansijske rezultate, između ostalog i zahvaljujući liberalizaciji.