Krstić: Rebalans budžeta već u julu

 Zemlje u regionu oprerećene su visokim budžetskim deficitima i javnim dugovima, koji zahvataju veliki deo bruto društvenog proizvoda i te rashode, kao i troškove javnog sektora, nije moguće servisirati sadašnjim obimom prihoda. Dodatni problem, kako je upozoreno, čini i siva ekonomija – rečeno je, između ostalog, godišnjem Samitu ministara finansija i guvernera Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Kosova*, Albanije, Bosne i Hercegovine, koji je pod nazivom „Finansijska budućnost regiona“ juče održan u Bečićima, u organizaciji nedeljnika NIN.

Istakavši da su ciljevi fiskalne konsolidacije sadržani u programu nove Vlade Srbije, srpski ministar finansija Lazar Krstić je rekao da to podrazumeva smanjenje budžetskog deficita od oko 170 milijardi dinara do 2017. godine. On je istakao da Vlada Srbije neće odustati od tog cilja, bez obzira na to što će srpski budžet biti rebalansiran i to najverovatnije u julu, kako bi se nadoknadile velike štete od nedavnih poplava.

Kao ranjivost regionalne ekonomije, Radoje Žugić, ministar finansija Crne Gore, naveo je visok nivo deficita budžeta i javne dugove, neodrživost pojedinih delova javnog sistema i državnih uprava, ali i veliki udeo sive odnosno „neformalne“ ekonomije. On je kao moguća rešenja naveo dinamičniji i veći ekonomski rast, fiskalnu konsolidaciju i zajedničku borbu protiv sive ekonomije.

Njihov kolega iz Hrvatske Boris Lalovac poručio je da su neminovne strukturne promene u ekonomiji, čiji efekti, kako je rekao, mogu biti vidljivi za dve do tri godine, ali i promenu načina rada i finansiranja javnog sektora, kao i podsticaj razvoju privatnog preduzetništva.

Ocenivši da su zemlje regiona u stalnom tranzicionom procesu, ministar finansija Makedonije Zoran Stavreski je ocenio da je u toku i finansijska tranzicija tih zemalja zbog njihove potrebe i želje da se pridruže EU.

Besim Beqaj, predstavljen kao ministar finansija Kosova, naveo je da su već vidljivi efekti saradnje sa MMF, što je, kako je rekao, uslovilo privredni rast, veći obim izvoza, značajno poboljšanje poslovnog ambijenta i interesovanje inostranih investitora, ali i, kako je naveo, smanjenje udela sive ekonomije. On je rekao da je osnovano koordinaciono telo za borbu protiv neformalne ekonomije, koje čine predstavnici tužilaštva, ministarstava pravde i policije, centralne banke i drugi…

Na skupi je govorio i Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, koji je podsetio da su, prošle godine u Sarajevu, predstavnici zemalja regiona usvojili strategiju sveobuhvatnog razvoja koju je izradio taj savet, a kojom je predviđeno otvaranje milion radnih mesta u regionu do 2020. godine. On je poručio da je za napredak regiona potrebno da političari preuzmu odgovornost za promenu sadašnjeg stanja, jer, kako je rekao, nedavni protesti građana u pojedinim zemljama u regionu bili su posledica njihovog izuzetni teškog socijalno-ekonomskog stanja.

Akcize i prihodi

Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan Tobacco International za Zapadni Balkan, poručio je da je borba protiv ilegalne trgovine rezanim duvanom i cigaretama ključ za obezbeđivanje stabilnih budžetskih prihoda, jer javne finansije u zemljama regiona zavise od akciza.

– Prihodi od oporezivanja u regionu Zapadnog Balkana iznose oko dve milijarde evra godišnje. Dobra i uobičajena praksa u očuvanju održivih prihoda u većini zemalja u regionu jesu predvidiva i postepena povećanja akciza, utvrđena akciznim kalendarom. Makedonija je usvojila desetogodišnji, Srbija petogodišnji, Albanija četvorogodišnji kalendar, dok je BiH strogo definisala godišnja povećanja – rekao je Pekez, poručivši da je ilegalna trgovina duvanom glavni rizik po održivost prihoda od akciza, te da ta kompanija podržava nameru Vlade Srbije da se izbori sa problemom tog segmenta crnog tržišta.