„Kod Ušća urađeno suprotno od onoga što je stav struke“: Da li je kružni tok uvek dobro rešenje za saobraćajne gužve?

Kružni tokovi, kako se čini, postaju omiljeno saobraćajno rešenje u gradskih vlasti u glavnom gradu. U Beogradu se u poslednje vreme gradi veliki broj kružnih tokova, koji bi, prema najavama zvaničnika, trebalo da rasterete saobraćajne gužve i ubrzaju protok.

Prema nedavnim najavama gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, samo Novi Beograd dobija pet novih kružnih saobraćajnica, dok će u centru grada biti izgrađena još tri, jedan na Terazijama, drugi na Trgu Nikole Pašića i treći na vrhu Prizrenske ulice.

Međutim, kružni tok koji je privukao najviše pažnje Beograđana u poslednje vreme svakako je onaj kod Brankovog mosta, odnosno kod Ušća, gde je nedugo nakon otvaranja postavljen ponovo semafor, samo malo drugačiji od klasičnog jer nema zeleno svetlo.

Inženjer saobraćaja Igor Velić za Danas objašnjva da prilikom izgradnje imamo više faza koje treba zadovoljiti.

„Jedna je arhitektonska, odnosno ulepšavanje grada i ambijenta. Druga faza bi se bavila kapacitetom, a treća bezbednošću saobraćaja. Da bi sve to ispoštovali mora se analizirati situacija, da se definišu problemi i naravno da se sve to vrednuje“, navodi on.

U celokupnom tom vrednovanju, kako dodaje, bitno mesto zauzimaju simulacije.

„Simulacije su kompjuterski programi koje koriste biroi za projektovanje, gde se radi saobraćajna analitika i neko tehničko rešenje se ubaci u kompujter i pusti se da se vidi da li zadovoljava uslove. Ubace se različiti saobraćajni parametri – gustina, struktura toka… i onda se kroz tu simulaciju vidi da li će postojati neki problem i na osnovu toga se reaguje“, objašnjava naš sagovornik.

Velić napominje da je očigledno da su i ta simulacija i ove tri faze preskočene i nisu urađene detaljno.

„U svakoj toj fazi je bilo propusta od strane onih koji su to radili“, poručuje Velić komentarišući kružni tok kod Ušća.

On pojašnjava da su osnovni elementi koji najviše utiču na karakteristike kružne raskrsnice brzina kretanja, propusna moć, bezbednost, gubici vremena, prečnik, broj saobraćajnih traka za uključenje i isključenje i širina kolovoza kružnog toka.

„Da bi se došlo do pravilnog, odnosno optimalnog izbora tipa rasrksnice potrebno je analizirati veliki broj parametra i težiti da se izborom raskrsnice zadovolji što više programskih uslova, čime će se obezbediti nesmetano odvijanje saobraćaja za što više korisnika“, ističe Velić.

Primena kružnih raskrsnica, prema njegovim rečima, pogoršava uslove glavnog pravca.

„Ona izjednačava glavni i sporedni pravac po važnosti. Ukoliko je saobraćajno opterećenje glavnog pravca znatno veće, treba pribeći primeni klasičnih raskrsnica. Sa opterećenjem glavnog pravca kapacitet kružne raskrsnice opada dok se kapacitet klasične raskrsnice povećava. Dakle, osnovna prednost kružne raskrsnice je ukoliko postoji ravomerno raspoređeno saobraćajno opterećenje na glavni i sporedni pravac“, objašnjava on.

Velić dodaje da veću propusnu moć imaju raskrsnice sa kružnim tokom, kao i manje gubitke u vremenu, ukoliko se ispoštuju sve preporuke i standardi.

„Bitno je napomenuti da se kružne raskrsnice ne primenjuju u rešavanju problema zagušenja, odnosno povećanju kapiciteta. Kapacitet kružnih tokova direktno zavisi od vrednosti protoka vozila – ukoliko je protok veći, kapicitet je manji. Na kružnom toku kod Ušća je primenjen suprotan koncept od onoga što je stav struke, saobraćajne nauke i profesije“, upozorava on.

Velić napominje da ideja da se rastereti saobraćaj kod Ušća nije uspela.

„Ako imamo jedan glavni pravac koji je mnogo opetrećeniji u odnosu na sporedne, imamo problem i to se desilo kod Ušća, što znači da to nije dobro saobraćajno-tehničko rešenje“, obrazlaže on.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u penziji Milan Vujanić objašnjava da je kružni tok raskrsnica koja od 16 presečnih tačaka pravi osam.

„Dakle bukvalno pojednostavljuje saobraćaj i ukrštanje vozila i pomaže da se to brže odvija, sve dok količina vozila ne preraste kapacitet kada oni počinju da blokiraju kružni tok“, navodi on.

Kružni tok je, kako dodaje, jeftiniji za održavanje.

„Ali ne može da se primenjuje svugde, jer za njegovo pravljenje mora da bude velika površina“, pojašnjava on.

Vujanić smatra da možemo očekivati sve više kružnih tokova.

„Njih treba postavljati, pre svega, na mestima kada se iz vangradskih uslova ulazi u grad. Tada je dobro da bude kružni tok na ulazu i da uspori vozače i se prebace na gradsku brzinu“, smatra on.

Vujanić dodaje da kada se obična raskrsnica optereti moramo da stavimo semafor, pa posle ide kružni tok, a kad se on optereti opet stavljamo semafor.

„Najviši nivo regulisanja je kružna raskrsnica sa semaforom“, kaže naš sagovornik.

Kružni tok i semafor

Igor Velić naglašava da je semfor na kružnom toku iznuđeno rešenje.

„To nije praksa koja je definisana i standardna, a ovde je postavljen zbog činjenice da je jedan pravac opetrećen i iz sporednih pravaca nikako ne mogu da se uključe u kružni tok“, navodi on.

Prema njegovim rečima, ispada da je ta raskrisnica trebalo da ostane semaforisana.

„Semafor je iznuđen, stavljen je kada su videli da su loše uradili i da nisu dobili ono što su planirali. Koliko vidimo, ni taj semafor nije ništa poboljšao, ponovo su iste gužve“, ukazuje Velić.

Novi kružni tokovi i saobraćajna rešenja

Igor Velić kaže da njemu uliva sumnju da će nova tri kružna toka u centru Beograda funkcionisati kako treba.

„Pre svega, to smatram poučen prethodnim iskustvima. Kako rešavaju trenutne saobraćajne probleme, ja sam prilično rezervisan oko toga da će i ovo rešenje biti dobro“, upozorava on.

Velić podseća da je preko Savskog mosta išlo 10 odsto saobraćaja.

„To znači da će tih 10 odsto sada da se prebaci na Brankov most i Gazelu, a oni su već popunjeni što se tiče kapaciteta. A 10 odsto za Beograd nije malo, plus što je tuda išao i tramvajski prevoz pa sada i to treba da se preraspodeli, a gde god da se stavi, biće dodatna gužva“, smatra on.

S druge strane, Vujanić smatra da su ova tri kružna toka dobro rešenje.

„To je sasvim dobro rešenje za taj deo grada. Jedino mi se ne sviđa što iza toga ne stoji stav nekog saobraćajnog inženjera, a ne gradonečelnika kojem to nije zanimanje. Ali je rešenje dobro bez obrzira, potrefio je, iako bi bilo dobro da je za to pitao struku“, smatra on.

Kakva je situacija u drugim evropskim zemljama?

Vanredni profesor na Aalto univerzitetu u Helsinkiju, na odeljenju za saobraćajno inženjerstvo i prostorno planiranje Miloš Mladenović objašnjava za Danas da kružne raskrsnice mogu imati veći kapacitet u odnosu na signalizovane raskrsnice, ali samo u određenim uslovima.

„Kružne raskrsnice imaju prednost ako postoji veliki procenat saobraćajnog protoka za leva skretanja. Međutim, kružne raskrsnice su, takođe, manje efikasne u drugim situacijama, recimo kada postoje velike varijacije u saobraćajnom protoku, kada je visok protok pešačkog saobraćaja koji prelazi raskrsnicu ili kada postoji potreba za koordinacijom saobraćaja na nekoliko raskrsnica, recimo na nekom bulevaru“, pojašnjava on.

Zbog toga, kako kaže, nije lako reći da su kružne raskrsnice generalno bolje ili lošije od signaliziranih raskrsnica.

„Presuda zavisi od pažljivog dizajna i evaluacije, urađene na primer korišćenjem softvera za simulaciju, pošto postoji mnogo parametara dizajna i saobraćaja koji mogu uticati na efikasnost kružne raskrsnice“, navodi Mladenović.

Naš sagovornik podseća i da poslednjih decenija kružne raskrsnice postaju sve češće u nekoliko evropskih zemalja, kao što su Francuska, Španija, Velika Britanija, Belgija i Portugalija.

Međutim, kako dodaje, ima zemalja gde nisu baš rasprostranjene, kao što je Nemačka.

„Dešava se da neki elementi saobraćajnog sistema, kao što su kružne raskrsnice, postanu popularni i preterano korišćeni, postavljanjem na lokacije bez pažljive procene ili čak na mestima gde mogu biti štetne“, ukazuje Mladenović.

Kako kaže, kao i u mnogim drugim aspektima života, i u ovom domenu postoje trendovi koji dolaze i prolaze.

„Ipak, mislim da kružne raskrsnice nisu samo trend koji će proći i da su jedna važna vrsta raskrsnice koju treba koristiti – kada je to prikladno. Pre svega, ako su dobro projektovane i postavljene na pravo mesto, one imaju značajne prednosti za bezbednost saobraćaja, jer smanjuju broj konfliktnih tačaka između različitih saobraćajnih tokova i smanjuju moguću brzinu prolaska kroz raskrsnicu“, zaključuje Mladenović.