Ksenija Radovanović: Javnost nema dokaze da je rušenje Savskog mosta neophodno 1Foto: M. Dragojević

Analize koje bi dokazale da je rušenje Starog savskog mosta neophodno do danas nisu predočene javnosti, kaže za Novu ekonomiju Ksenija Radovanović iz organizacije Nova planska praksa.

Prema njenim rečima, sadržaj prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za projekat “Beograd na vodi” (iz 2015. godine), jasno upućuje da se zadrži postojeći tramvajski most, uz dodavanje zasebnih saobraćajnih traka.

„Rušenje jeste navedeno kao mogućnost, ali je uslovljeno izradom dodatnih konstruktivnih i hidrauličkih analiza koje bi dokazale da je rušenje neophodno, a koje do danas nisu predočene javnosti“, navela je ona.

Skupština Srbije je nedavno potvrdila Ugovor o kreditu u iznosu do 79.916.833 evra za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta. Kredit je uzet od banke BNP PARIBAS, a osiguran kod „China Export & Credit Insurance Corporation“, vidi se iz ugovora.

O sudbini starog Savskog mosta priča se od 2015. godine.

Prema rečima Ksenije Radovanović, nakon usvajanja plana za Beograd na vodi, sprovoden je konkurs „za rekonstrukciju Starog savskog mosta“, ali iako je naziv sugerisao zadržavanje, raspis konkursa je jasno upućivao na opciju rušenja koja je i usvojena.

„Na taj način, konkurs je iskorišćen kao sredstvo legitimacije promene prioriteta koji je ugrađen u PPPPN za projekat “Beograd na vodi” i to u procesu u kojem je Grad, nasuprot građana, imao punu slobodu odlučivanja“, kaže ona.

Pitanje da li most treba rekonstruisati ili rušiti, je prema njenim rečima, pitanje definisanja prioriteta razvoja grada.

„Tu se otvara pitanje postojanja dijaloga o prioritetima, ko učestvuje u tom dijalogu i na koji način se njegovo postojanje i njegovi ishodi saopštavaju javnosti“, kaže ona.

Ukoliko se, kako je navela, dijalog o Gradu ne uspostavi kao širok i suštinski, građani će svoje stavove iskazivati na načine koji im jesu dostupni, u javnom prostoru.

„Nezadovoljstvo koje se danas iskazuje u javnom prostoru je posledica lošeg načina na koji se vodi ovaj dijalog. Primer Starog savskog mosta je dobar jer se o sudbini mosta govori od 2015. godina, donošenje odluke uključivalo je nekoliko različitih procesa, a konačan ishod dugogodišnjih procesa je taj da u 2022. godini i dalje znatan broj građana ne zna za plan da se Stari savski most ruši ili otvoreno izražava nezadovoljstvo takvim rešenjem bez prilike da ga druga strana čuje“, rekla je ona.

Na pitanje o uklanjanju Starog savskog mosta, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je nedavno rekao da se „ne opterećuje previše sudbinom starog mosta koji će biti uklonjen, jer ga mnogo više zanima novi most“, preneo je Beoinfo.

Šapić je naveo i da bi trebalo da „budemo ponosni što ćemo dobiti novi most“, naročito ukoliko u isto vreme počne da se gradi planirani tunel od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta.

U februaru 2017. godine objavlljen je javni poziv za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja za rekonstrukciju Starog savskog mosta kao i za izradu tehničke dokumentacije.

Raspisivanje tog konkursa bilo je predviđeno prostornim planom za projekat „Beograd na vodi“.

Tadašnji glavni gradski urbanista Milutin Folić je rekao da učesnici konkursa treba da ponude rešenje za „potpuno novu konstrukciju mosta, uz očuvanje metalne lučne konstrukcije kao prepoznatljivog vizuelnog elementa“.

Prvonagrađeno urbanističko-arhitektonsko rešenje za rekonstrukciju Starog savskog mosta izrađeno je od strane Saobraćajnog instituta CIP.

CIP-u je tada dodeljen ugovor o izradi tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Starog savskog mosta.

Takođe je u aprilu 2019. godine na sajtu Beograda objavljena anketa u kojoj su građani pozvani da iskažu svoje mišljenje o budućnosti Starog savskog mosta.

Varijanta 1 u anketi podrazumevala je demontažu Starog savskog mosta i ponovnu montažu lučne čelične konstrukcije u parku Ušće.

Varijanta 2 je bila preseljenje i dogradnja mosta između Novog Beograda i Ade Ciganlije za pešačko-biciklistički saobraćaj što je podrazumevalo demontažu mosta i ponovnu montažu, izradu novih betonskih stubova i nedostajuće čelične konstrukcije i izgradnju prilaznih staza u nastavku Ulice omladinskih brigada do Ade Ciganlije.

Anketom je, kako je prenela Politika, odlučeno da Stari savski most postane skulptura u parku Ušće.

Međutim, na proleće ove godine glavni gradski urbanista Marko Stojčić navodi da će most biti privremeno premešten na levu obalu Dunava, preneli su mediji.

I u nacrtu plana za izgradnju pešačкo-biciкlističкe veze između Omladinsкih brigada i Ade Ciganlije, koji je nedavno objavljen, piše da je njegovoj izradi „prethodila ideja da se Stari savski most izmesti na novu lokaciju“.

Kako piše u tom nacrtu, Saobraćajni Institut CIP je izradio „Bazičnu analizu mogućih lokacija za izmeštanje Starog savskog mosta“.

Zaključak analize je da je premeštanje postojećeg Starog savskog mosta na lokaciju Ada Ciganlija – Novi Beograd sa tehničke strane izvodljivo, ali da teba uzeti u obzir ekonomsku isplativost i vizuelni efekat takvog premeštanja.

Zatim, zaključilo se da je tehnički ispravnije razmotriti izgradnju potpuno novog pešačko – biciklističkog mosta, izvedenog kao „elegantna, laka i optimalna konstrukcija“.

Stari savski most postavili su Nemci u toku Drugog svetskog rata, pošto je tadašnji most preko Save – Most kralja Aleksandra Prvog stradao u aprilskom bombardovanju 1941. godine.

Tokom rata je nosio naziv Princ Eugen, a Beograđani su ga posle rata zvali Nemački most.

Most je projektovala i izgradila nemačka firma iz Dortmunda. Tokom rata most je pretrpeo oštećenja usled bombardovanja, a u kasnijim godinama na njemu su vršene brojne popravke zbog promene vrste i veličine opterećenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari