Kukuruz zadržava lidersku poziciju

Prema najavi iz Ministarstva poljoprivrede, zemljoradnici mogu da računaju na podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 6.000 dinara po hektaru, a u istom iznosu biće regresirana nabavka dizel goriva i mineralnog đubriva. Ali, osim tog nesumnjivo značajnog pitanja proizvođače intrigiraju i procene stručnjaka kakvim se prinosima mogu nadati, kao i kakva se vegetacija očekuje u odnosu na klimatske uslove. Prolećna setva već je počela, uveliko se seje šećerna repa, a setva većine jarih kultura tek predstoji.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prolećnom setvom biće obuhvaćeno 2.737.000 hektara oranica. Najviše obradivih površina predviđeno je za kukuruz, kojim će biti zasejano 100.000 hektara više nego lane, odnosno ukupno 1,3 miliona hektara. Jara žita zauzeće 160.000 hektara, šećerna repa – 70.000, suncokret – 200.000, a soja 170.000 hektara … Ono u čemu su saglasni i stručnjaci i ratari jeste da kukuruz ima šansu da ove godine bude poljoprivredna kultura broj jedan, i to ne samo po najvećim površinama, koje već tradicionalno zauzima, nego i po dobroj ceni. Trgovanje na Produktnoj berzi u Novom Sadu, gde je cena kukuruza na novom sezonskom maksimumu od 17,90 dinara za kilogram (bez PDV-a) u porastu, govori u prilog tome.

– Prethodne nedelje cena ove robe kretala se od 17,60 do 17,90 dinara za kilogram. Deo objašnjenja u vezi ovog cenovnog rasta svakako treba tražiti u očekivanim sezonskim ponavljanjima karakterističnim za ovaj period, mada je ovoga puta od primarnog značaja bio jedan manje tržišni faktor, a to je politička kriza u Ukrajini, koja je treći najveći svetski izvoznik kukuruza i šesti izvoznik pšenice. Slična je situacija i na berzama u Budimpešti i u Parizu, gde su zabeležene cene od 19,13, odnosno 21,51 dinar za kilogram kukuruza – iznosi u nedeljnoj analizi trgovanja Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Protekle godine nisu ispoštovani rokovi za setvu kukuruza, pa se desilo da je zbog setve u maju bilo loših rezultata na nekim parcelama. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kažu da je najoptimalniji momenat za setvu kukuruza kada se temperature setvenog sloja, koji iznosi od 5 do 7 santimetara, ustali na 10 do 12 stepeni Celzijusa. Po pravilu, to se dešava prve nedelje aprila. Dragana Latković, direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ističe da klimatski uslovi, stanje vlage, kao i količine i raspored azota po profilu zemljišta, ozbiljno upozoravaju na moguće greške koje bi imale nesagledive posledice za ratarsku proizvodnju. Ona kaže da se ne sme dozvoliti da nam se ponovi 2012. godina. Stručnjaci, takođe, tvrde da se na parcelama koje se navodnjavaju beleže prinosi i do 10.000 kilograma zrna po hektaru. Kukuruz je i značajan izvozni proizvod. Procene o izvozu prošlogodišnjeg roda kreću se od 1,5 do 1,9 miliona tona, pri čemu se najviše robe plasira na tržišta Nemačke, Rumunije, Hrvatske, Holandije, Slovenije i Crne Gore. Srbija, inače, zauzima 17. mesto u svetu po proizvodnji kukuruza.

Prema rezultatima analize, koje su stručnjaci beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Zora Jeličić, Janja Kuzevski, Snežana Janković i Marija Davidović, objavili u radu „Proizvodnja kukuruza u Srbiji“, površine na kojima se uzgajala ova poljoprivredna kultura kreću se od 1.282.462 do 1.426.552 hektara. Kad je reč o prosečnim prinosima zrna, oni su varirali od 3,4 do 6,3 tone po hektaru. Godine 2004. i 2005, kada je ostvaren prinos od 6,3 tone po hektaru, bile su najrodnije. Veća produktivnost zabeležena je na teritoriji Vojvodine, što je uslovljeno kvalitetom obradivih površina i podesnijim agroklimatskim uslovima za gajenje hibrida sa dužom vegetacijom. Najveći prosečan prinos zrna kukuruza u Vojvodini ostvaren je 2004. i 2005. godine, kada je ubrano 7,07, odnosno 7,23 tona po hektaru, dok su, posmatrano na teritoriji cele Srbije, prinosi bili znatno niži – zabeleženo je 5,7, odnosno 5,5 tona po hektaru.

Preporuka stručnjaka

– Suša je redovna, a ne slučajna pojava, s obzirom na to da se od 10 godina čak osam definišu kao sušne. Zato treba voditi računa o tome da se izabere dobar sortiment semena kukuruza tolerantan prema suši. Važno je, takođe, prilagoditi gustinu setve stanju njive i sortimentu koji se seje. Gustina setve treba da bude manja nego prethodnih godina, ali i prilagođena vlažnosti zemljišta i očekivanim vremenskim prilikama. Optimalni setveni rok za kukuruz je od početka do kraja aprila – kaže Goran Bekavac, stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.