Kupci nekretnina i dalje bez pune sigurnosti o „čistim“ papirima

Time prestaje potreba građana da za dokumenta o vlasništvu nekretnina idu na šaltere katastra.

Istovremeno, rešen je i spor između beležnika i RGZ, u kome je ta institucija optuživala notare da opstruišu digitalizaciju, a beležnici pak, nisu prihvatali dostupne podatke jer je nedostajao pravni osnov da se oni smatraju zvaničnim dokumentom.

Međutim, glavni razlog za uzdržanost notara bio je i to što oni nemaju pristup ažurnim bazama RGZ-a, već bi ugovore za koje garantuju svojom imovinom, morali da overavaju na osnovu nekoliko dana starih podataka.

Naime, podaci se u službama katastra unose u jedinstvenu evidenciju, Geodetsko katastarski informacioni sistem (GKIS) koji se nalazi u novel softveru.

Taj sistem dostupan je samo zaposlenima u RGZ-u.

U narednih tri do sedam dana podaci automatski prelaze na Majkrosoft vindous platformu, koja se preko Majkrosoft servera prenosi na eKatastar u koji uvid imaju javni beležnici.

Problem je što tih nekoliko dana njima nije vidljivo a to je period u kome vlasnik nekretnine može da upiše hipoteku, zalogu, neko drugo opterećenje ili da proda tu imovinu a da notarima taj podatak nije dostupan u bazi koju mogu da koriste.

U Javnobeležničkoj komori Danasu je potvrđeno da će notari „i dalje preko servisne magistrale Ministarstva pravde imati pristup centralnom registru katastra nepokretnosti, što je baza koja se ažurira na svakih tri do pet dana, dakle nije u realnom vremenu“.

U RGZ-u za naš list kažu da je kroz uredbu notarima dat pravni osnov za pristup centralnoj bazi, koju su i do sada mogli da koriste, ali nisu imali uporište u zakonu ili podzakonskom aktu da je to pravni dokument.

Njima je, kažu, nedostajala ta jedna rečenica u normativi kojom bi bilo regulisano da dokument, sa datumom koji je naveden, jeste pravno validan.

– Što se tiče tehničke strane, bilo je nesaglasja oko načina na koji se ta baza ažurira, mogla su se u nekim situacijama pojaviti dva datuma. Mi smo korigovali taj problem i sada notari imaju tačno datum na koji je baza u tom trenutku ažurna – objašnjava Maja Radović, PR RGZ-a.

Ona tvrdi i da je prostor za zloupotrebe bitno smanjen, jer su se ranije podaci o vlasništvu prihvatali ukoliko nisu stariji od šest meseci.

Priznaje, međutim, da to jeste prostor u kome neodgovorni vlasnik može da izvrši promenu, ali kaže i da je ta mogućnost bitno smanjena, i da bi ukoliko se i dogodi, prevareni kupac pravdu mogao efikasno da nađe u sudu.

– To vreme je minimalizovano, prodavci su svesni da postupak pred sudom ne može biti dugotrajan jer je previše uočljivo da su namerno učinili prevaru. Udarna količina takvih problema dešavala se ranije kada je stepen ažurnosti bio daleko manji – kaže ona i podseća da je najviše takvih duplih ili troduplih prodaja iste nekretnine bilo oko 2004. godine.

U svakom slučaju, usaglašena uredba stavila je tačku na spor između dve institucije. Notari su zadovoljni, jer dokumenta koja su im dostupna i koja preuzimaju sada sadrže datum pod kojim su ažurirana. Time je, ukoliko dođe do promena u periodu od par dana, odgovornost umesto notara, prebačena na prodavca nekretnine. Zadovoljan je i RGZ, jer se konačno oslobađa šalterskog rada i gužvi. Ipak, građani, za čiju se dobrobit čitav proces digitalizacije i radi, nisu dobili potpunu sigurnost u trgovanju nekretninama.

Notari spremni za poslove sa nekretninama

Prema novoj uredbi, izvod iz katastra nepokretnosti koji javni beležnik uzima iz eKatastra po službenoj dužnosti, odnosno radi sklapanja nekog pravnog posla, biće besplatan, kao i do sada.

– Prilikom zaključenja pravnog posla u vezi sa nepokretnostima neće biti potreban poseban list nepokretnosti iz RGZ-a, već će se posao obavljati na osnovu uvida javnog beležnika u bazu eKatastra, bez ikakvog dodatnog troška. Javni beležnik će izvod iz katastra nepokretnosti štampati i takav prilagati spisima predmeta. Sa druge strane, građani koji ne zaključuju pravni posao kod javnog beležnika, a žele da  imaju izvod iz katastra nepokretnosti u papirnom obliku, nakon usvajanja ove uredbe moći će da ga dobiju kod javnih beležnika, kao i u geodetskim organizacijama. Za izdavanje lista nepokretnosti u ovom slučaju, odnosno kada javni beležnik izvod ne pribavlja po službenoj dužnosti, građani će plaćati naknadu od 540 dinara, uključujući PDV – kažu u javnobeležničkoj komori i dodaju da ne očekuju dramatično povećanje broja stranaka jer u ovom trenutku 198 javnobeležničkih kancelarija širom Srbije ima dovoljno kapaciteta da prihvati nove poslove.