Kupovina albanskog uvećava vrednost srpskog Telekoma

Prethodno je srpski Telekom, koji je 58,11 odsto u vlasništvu Republike Srbije, potvrdio da je zainteresovan da kupi drugog po snazi albanskog teleoperatera čiji je trenutni vlasnik nemački „Dojče telekom“, kompanija koja posluje širom sveta, a koja, prema podacima sa njihovog sajta, u regionu ima vlasništvo i u kompanijama u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori.

„Ako sutra i odlučite da prodate Telekom, njegova vrednost će biti daleko veća ako posluje u više država u regionu, ako ima značajano tržišno učešće u njima, ako ima više servisa koje pruža… Prema tome, apsolutno nema osnova da se izvodi takav zaključak da se odustalo od nekog oblika transformacije, što ne znači ni da postoji odluka da se ide ka tome. Ali, ovo je jedan potez kojim će, ako država ostane vlasnik, imati kompaniju sa značajnom tržišnom vrednošću, a ukoliko se ta kompanija prodaje, cena će biti veća i tražiće se više nego što je to bio slučaj bez ove akvizicije“, rekao je Ljajić za RSE.

O nameri da kupe Telekom Albanije, u srpskoj kompaniji nisu pružili mnogo detalja, ali su naveli da im je „cilj da se pozicioniraju kao regionalni lider u oblasti telekomunikacija“.

„Dali smo ponudu i u toku je razmatranje“, saopšteno je iz Telekoma Srbije.

Prethodno je, početkom prošlog meseca (07.09.2018. godine), generalni direktor Telekoma Srbija, Predrag Ćulibrk, na na konferenciji „Digital 2018“ u Beogradu, rekao da je kompanija u proteklih nekoliko godina značajno smanjila zaduženost i da su sazreli uslovi za novi investicioni ciklus, nakon ranijih ulaganja i akvizicija regionu.

Telekom Srbija je, podsetimo, od 2007. godine već prisutan u bh entitetu Republika Srpska, gde je vlasnik 65 odsto „Telekoma Srpske“ iz Banja Luke, a kojim pokriva celu teritoriju BiH. Od iste godine, Telekom Srbija je vlasnik i 51 odsto m:tel d.o.o. Podgorica iz Crne Gore.

Nameru o ulasku i na tržište Albanije, ministar Rasim Ljajić ocenjuje kao „sasvim logičan i opravdan potez“.

„Na globalnom nivou, tržište telekomunikacija jeste u krizi i samo veliki igrači, bilo regionalni ili još veći, mogu da izdrže konkurenciju i da opstanu na tom tržištu. Prema tome, ovo je jedan potez koji je usmeren ka širenju poslovanja u zemlje regiona, eventualno povećanja broja korisnika i servisa i usluga koje će im pružati i, u konačnom, ovo ima za cilj da poveća vrednost kompanije. Prema tome, jedan sasvim, sasvim logičan potez“, rekao je ministar Ljajić za RSE.

Stručnjak za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija, navodi da ima utisak da Dojče telekom, u čijem je vlasništvu i albanska kompanija, polako napušta prostor Balkana i da je to za kompaniju iz Srbije dobra prilika, te i nameru o daljem regionalnom širenju poslovanja ocenjuje kao dobar potez.

„Regionalna zastupljenost je jako važna jer to daje, da kažemo, karakter određene razvijenosti tog generalnog operatera koji osvaja tržište na regionalnom planu. Zato mi se čini da je to jako dobro. Žao mi je što nije bilo kontinuiteta, jer sav izlazak van Srbije, urađen je za vreme prethodnog menadžmenta. Ovaj novi menadžment nije imao sluha za, recimo, nastavak razgovora koje su prethodnici počeli sa slovenačkim Telekomom. U međuvremenu, slovenački Telekom je našao nekog partnera na zapadu tako da se tamo ne možemo širiti. Ali, i dalje postoje mogućnosti da se širimo dalje“, ocenjuje Bušatlija.

Stručnjak za telekomunikacije Agron Dida, nekadašnji direktor Pošte i Telekoma Kosova, u izjavi za RSE međutim navodi da u toj kupovini ne vidi neku značajniju ekonomsku dobit i da ona može da zavisi od cene po kojoj eventualno bude prodat Telekom Albanije, a koja, trenutno, nije poznata.

I Dida prostor za širenjenje kompanija iz regije na Balkanu vidi u prostoru koji se stvara odlaskom većih evropskih kompanija, ali ističe i da je za njihovo napuštanje ovog tržišta kriv način na koji se posluje u državama na Balkanu.

„Ovaj biznis je u balkanskim zemljama previše vezan za regulatore od kojih ni jedan ne koristi građanima u punom smislu. Svugde tu ima pojava monopola i oligopola i svuda to zavisi od regulatora, a regulatori su prilično pod uticajem političkih stranaka na vlasti. Prisutna je i korupcija – negde manje, negde više – ali je u svakom slučaju građanin taj koji to na kraju plaća. U takvim uslovima ovi ozbiljniji evropski operatori ne žele da rade“, ocenjuje Dida.

Inače, prema pisanju albanskih medija, pored srpskog operatera, u konkurenciji za kupovinu Telekoma Albanija su i dve bugarske kompanije – „Vivakom“ i „Globul telekom“.

Kakve su šanse srpskog Telekoma da realizuje kupovinu i proširi svoje poslovanje i na to tržište, ministar za telekomunikacije u Vladi Srbije, Rasim Ljajić, ne želi da predviđa. „Krajnje je nezahvalno sada predviđati ishod te utakmice… Videćemo kakve su ponude svih onih koji su pokazali interes za kupovinu Telekoma Albanije“, rekao je Ljajić.

Osim države Srbije, u čijem je vlasništvu 58,11 odsto akcija Telekoma, vlasnici kapitala su i „Telekom Srbija“ a.d. Beograd sa 20 odsto akcija, građani Republike Srbije sa 14,95 odsto i zaposleni i bivši zaposleni „Telekom Srbija“ a.d. Beograd i njegovog prethodnika sa 6,94 odsto.

O Telekomu, zvaničnici Srbije često govore kao o jednom od „najprofitabilnijih srpskih preduzeća“, a takvom ga je 2015. godine ocenila i Agencija za privredne registre. Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2017. godinu, Telekom je poslovao sa dobiti većom od 120 miliona evra.

Ekonomista Mahmud Bušatlija je saglasan da je, barem kada je u pitanju profit, Telekom Srbija najbolja kompanija u državnom vlasništvu i da bi, po njegovom sudu, „država trebalo tu i da ostane“.

Podsetimo da je Srbija u poslednjih sedam godina dva puta bezuspešno pokušavala da proda Telekom. Prvi put za vreme vlade premijera Mirka Cvetkovića i Demokratske stranke – 2011. godine, a drugi put za vreme vlade koju vodi Srpska napredna stranka aktuelnog predsednika, tada premijera Aleksandra Vučića – 2015. godine.

Oba puta tenderi su propadali jer država nije bila zadovoljna ponuđenom cenom.

U decembru 2011. godine, na vanrednoj konferenciji za novinare, Vučić je rekao da je ponuđena cena za tu kompaniju bila „nešto niža od očekivane i da je u skladu sa tim doneta odluka da se Telekom ne prodaje“.