Doznake rodbine veće od stranih investicija, izvoz struje izrazito povećan: Šta bi se desilo sa dinarom da NBS pusti kurs?

Ovaj neuobičajeni rezultat za našu ekonomiju koja obično beleži znatno veće deficite posledica je nekoliko faktora, a pre svega pada uvoza i cena energije.

Izvoz struje je od januara do maja povećan međugodišnje tri puta, a istovremeno je smanjen uvoz 40 odsto. Suficit u trgovini strujom je ove godine do kraja maja iznosio oko 300 miliona evra.

Istovremeno, vrednost uvezenog prirodnog gasa je bila manja nego u istom periodu prošle godine za oko 440 miliona evra.

Ukupno deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom za pet meseci iznosio je oko 2,7 milijardi evra (4,5 milijarde u 2022.), a skoro polovinu ovog manjka nadoknadio je višak u izvozu usluga.

Naime, suficit u razmeni usluga za pet meseci iznosio je 1,3 milijarde evra, za 65 odsto više nego u istom periodu lane.
Ovde je prednjačio izvoz IKT usluga koji je za pet meseci dostigao 1,34 milijarde evra što je za 41 odsto više nego u pet meseci 2022. godine.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) napominje da izvoz u ovom periodu raste za desetak, dok se uvoz smanjuje u odnosu na prošlu godinu.

„Ne samo da se smanjuje uvoz energije, već i drugih proizovda, pre svega sirovina. Nikad niži deficit od ovih 191 milion evra nismo imali. To se odražava i na rast deviznih rezervi pošto je NBS zaključno sa petkom neto otkupila 2,3 milijarde evra. To je delom posledica manjih potreba za devizama za uvoz“, ocenjuje on dodajući da bi svako popuštanje deviznog kursa od strane centralne banke u ovom trenutku vodilo drastičnom jačanju dinara, a „pitanje je kome to treba sada“.

Zanimljivo je da iako vrednost izvoza raste to se u celosti odnosi na više cene, izvezene količine proizvoda stagniraju ili čak opadaju.

S druge strane, na računu sekundarnog dohotka, beleži se snažan rast doznaka radnika iz inostranstva. Naime, prilivi od doznaka radnika na godišnjem nivou su povećani za 30 odsto i dostigli 1,68 milijardi evra bruto. Ukupni lični transferi, koji obuhvataju i inostrane penzije, socijalna davanja i poklone koji su ušli u zemlju za pet meseci iznosili 2,1 milijarde evra.

Poređenja radi neto direktne investicije u ovom periodu iznosile su 1,66 milijardi evra koje su inače povećane međugodišnje za čak 58,2 odsto (u neto iznosu 1,75 milijardi evra).

Prema nedavnim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića za šest meseci je zabeležen priliv od 2,1 milijarde evra.

Za doznake je karakteristično da rastu u vreme kriza, jer ljudi iz inostranstva šalju više novca porodicama.

Jedan od uzroka može biti i inflacija koja je smanjila kupovnu moć stanovnika i povećala njihove potrebe za pomoći od članova porodice koji rade u inostranstvu.