Kurs kune osnovno sidro za stabilnost

Cenovna stabilnost može biti postignuta na različite načine, ali najbitnije je da monetarna vlast u tome ima podršku fiskalne, poruka je koju je grupa beogradskih novinara ponela iz Hrvatske narodne banke (HNB) koju su proteklih dana posetili. I mada predstavnici hrvatskih nisu monetarnih vlasti oduševljeni saradnjom sa svojim Ministarstvom finansija, ne mogu da poreknu da od stepena sinhronizacije ove dve politike zavise rezultati do kojih se, kako kaže Gordi Sušić, direktor Direkcije za istraživanje u Hrvatskoj narodnoj banci ne dolazi lako. Uprkos tome, Hrvatska je uspela, iako nije prihvatila model targetiranja inflacije, da dozvoljenu gornju granicu svede na četiri odsto. Prevedeno na jezik svakodnevice, to znači da prosečni Hrvat, na kraju prvog polugodišta ove godine, može da se pohvali da su potrošačke cene na godišnjem nivou porasle za 1,9 odsto, a da su plate isplaćene na kraju juna bile nominalno više za 3,4 odsto nego prethodnog meseca. Da li će, kao i prethodnih nekoliko godina na kraju decembra opet rast plata u Hrvatskoj biti ispod rasta produktivnosti (u 2005. je čak bio i tri puta niži) zavisiće prvenstveno od toga da li će se nastaviti ubrzan rast zapošljavanja (krajem maja broj nezaposlenih bio je za 8,3 odsto manji nego lane u istom periodu).

Mehanizmi zaštite likvidnosti

Mehanizam koji koristi Hrvatska narodna banka u povlačenju viška likvidnosti svodi se na obaveznu rezervu od 17 odsto i referentnu kamatnu stopu, ali na jednonedeljne repooperacije od 3,5 odsto. Od 2004. godine uvedene su i granične obavezne rezerve sa stopom od 24 odsto, koja je sada već dostigla 55 odsto, kako bi se smanjila profitabilnost zaduživanja banaka u inostranstvu. Pošto to nije bio dovoljno destimulišući faktor, od prošle godine postoji i posebna obavezna rezerva, što znači da su banke obavezne da otkupljuju određeni iznos domaćih hartija od vrednosti. Tome je pridodata i obaveza valutnog usklađivanja strukture bankarskih usluga a ove godine HNB potegla i za još jednom merom sterilizacije propisujući obavezan upis blagajničkih zapisa. Slični potez povučen je 2003. godine kada je ograničen rast bankarskih plasmana na 16 odsto godišnje, ali je sada ta granica spuštena na 12 odsto, odnosno na 0,5 odsto u preostalom delu godine.

U HNB ne kriju da im tako nizak tempo rasta plata, koji je inače dogovoren sa MMF sa kojim Hrvatska i dalje ima stend-baj aranžman, dosta pomaže u vođenju monetarne politike koja je bazirana na kursu kao osnovnom sidru za stabilnost cena. U režimu upravljanja fluktuiranjem kune nisu označene granice kada centralna banka obavezno interveniše na deviznom tržištu ali se to prema rečima Sušića u periodu od 1994. do 2006. dešavalo kada je kurs oscilirao u intervalu od plus sedam do minus sedam odsto, dok je u poslednje dve godine to činjeno ako je kurs rastao ili padao, pod izuzetno visokim pritiskom stranog kapitala, (najviše do četiri odsto).
– Sa Ministarstvom finansija dogovorili smo se da to ministarstvo dužničke hartije za pokriće budžetskog deficita ne emituju sa pravom kupovine u inostranstvu, nego kod kuće. Činjenica je da se i u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, postepeno smanjuje tempo zaduživanja banka u inostranstvu ali se zato ubrzava tempo zaduživanja preduzeća, tako da je i pored promene strukture, ukupan dug Hrvatske dostigao 30,4 milijardi evra. Time je njegovo učešće u BDP prešlo 84 odsto i Hrvatska spada u red visoko zaduženih zemalja – ističe Gordi Sušić.
Kada je reč o kursu kune on je stabilan i prema zvaničnim podacima on je, u ovoj godini varirao od 7,35 do 7,37 za jedan evro, a trenutno je 7,30. Međutim, Sušić ne krije da «kuna jeste sredstvo plaćanja, merilo vrednosti samo delimično, jer se sve značajnije kupovine ugovaraju u evrima, a sredstvo štednje uglavnom ne, jer se i dalje štedi najviše u stranoj valuti», što sve ukupno, znači da su instrumenti monetarne politike, kao i kod nas, veoma suženi.
Naravno, i u centralnoj banci Hrvatske ističu da je za uspešnost vođenja monetarne politike od izuzetnog značaja nezavisnost centralne banke, a kada objašnjavaju šta pod tim podrazumevaju, između ostalog ističu da danas Hrvatskom narodnom bankom upravljaju guverner, zamenik guvernera, četiri vicepremijera, i da se u Savetu HNB nalazi još osam članova izvan centralne banke, po pravilu eksperata. Izmenama Zakona o HNB koja je u toku, nezavisnost centralne banke se pojačava time što će Savet činiti guverner i osam viceguvernera i neće biti ni jednog člana izvan HNB. Dakle, potpuno suprotna intencija od one koja se sprema u Srbiji.