Gradi se mnogo, ali kakav je kvalitet gradnje u Srbiji? 1

foto Miroslav Dragojević Danas

Urušavanje nadstrešnice na ulazu Železničke stanice Novi Sad zbog koje je život izgubilo 14 ljudi, a troje teže povređeno, otvorilo je mnogo pitanja u vezi sa kvalitetom gradnje u Srbiji.

Građevinarstvo je sektor koji je u poslednjih nekoliko godina najviše uticao na rast BDP-a. U toku su, ili završeni, brojni infrastrukturni projekti na koje se izdvaja ne samo milijarde evra iz državnog budžeta, već se za mnoge projekte Srbija zadužuje.

Aktuelni režim neretko se hvali novim kilometrima, mostovima, prugama, vrtićima, školama, bolnicama, stambenim kompleksima i upravo ističe građevinarstvo kao najveći uspeh svoje politike.

Međutim, urušavanje nadstrešnice na nedavno rekonsturisanom objektu zgrade Železničke stanice Novi Sad, u koju je uloženo 16 miliona evra, i za čiju obnovu su državni zvaničnici rekli da je „urađena po evropskim standrdima“ otvorilo je pitanje kvaliteta i bezbednosti ostalih objekata.

Postavlja se pitanje da li su putevi u Srbiji kvalitetno urađeni, da li su mostovi kojima svakodnevno prolazimo sigurni, tržni centri u kojima provodimo vikende, vrtići, škole, autobuske i železničke stanice, aerodromi. Nameće se pitanje da li smo sigurni i u sopstvenim novim stanovima, jer nije nepoznato da nove zgrade po kvalitetu ne mogu da se uporede sa zgradama iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

Važnost građevinarstva u srpskoj ekonomiji

U Statističkom godišnjaku Republičkog zavoda za statistiku navodi se da je vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije samo prošle godine iznosila 717 milijardi dinara, što je za 16,7 odsto više u odnosu na 2022. godinu u tekućim cenama, odnosno za 11,8 odsto više u stalnim cenama.

Gradi se mnogo, ali kakav je kvalitet gradnje u Srbiji? 2 — Izvor: Republički zavod za statistiku

Prema vrsti građevina, prošle godine je 40,3 odsto vrednosti izvedeno na zgradama (stambenim i nestambenim), dok je ostatak vrednosti izveden na ostalim građevinama (saobraćajnicama, cevovodima, složenim industrijskim građevinama i sl.).

U novcu to izgleda ovako: oko 290 milijardi dinara uloženo je u zgrade (među kojima su i privatne i javne), a u ostale građevine, pre svega saobraćajnu infrastrukturu, oko 427 milijardi dinara.

To znači da više od 60 odsto građevinskih radova u Srbiji čini javna infrastruktura koja se finansira novcem građana i čije bi izvođenje, po zakonu, moralo da bude transparentno i odabrano putem javnih nabavki.

Međutim, prema podacima iz izveštaja Evropske komisije, Srbija je prošle godine za javne nabavke potrošila 7,3 milijarde evra, od kojih je 7,1 milijarda po raznim izuzecima potrošena izvan Zakona o javnim nabavkama, izjavio je u nedelju Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Najveći izuzetak su bilateralni sporazumi o strateškoj saradnji sa Kinom i Rusijom, gde je potrošeno 38 odsto svih para, rekao je Međak i ukazao da je 51 odsto ukupnih javnih nabavki potrošeno na tenderima na kojima je bio samo jedan ponuđač.

Na narednom grafikonu može se videti kako je vrednost građevinskih radova u Srbiji rasla u poslednjih pet godina, sa malim padom u 2020. godini zbog pandemije izazvane virusom korona.

Gradi se mnogo, ali kakav je kvalitet gradnje u Srbiji? 3 — Izvor: Republički zavod za statistiku

Prošle godine završeno je čak 35.652 stana, što je za 20,2 odsto više od broja završenih stanova u 2022. godini.

Podaci RZS-a pokazuju da je udeo građevinarstva u rastu BDP-a u poslednje dve godine, gledajući po kvartalima, iznosio od 4,3 do 6,6 odsto.

Takođe, rebalansom budžeta za 2024. godine, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, predviđeno je 706,2 milijardi dinara za kapitalne investicije, što je 7,9 odsto BDP-a. Tada je rekao da su planirana ulaganja u nove puteve i pruge, škole, vrtiće, opšte bolnice i domove zdravlja, sportske objekte.

Statistika pokazuje da kvantitet gradnje i te kako postoji, a da li postoji i kvalitet?

Kvalitet gradnje u Srbiji na najnižem nivou ikada

Građevinski inženjer Danijel Dašić ocenjuje da je kvalitet gradnje u Srbiji trenutno na možda najnižem nivou. Prema njegovim rečima, Srbija ima dobre zakone u oblasti građevine, ali glavni problem je što se, kako kaže, oni ne poštuju i što ne postoji adekvatan nadzor i kontrola radova.

„Svaka vrsta kontrole je neka vrsta penicilina za sistemsku korupciju koja u suštini stoji iza cele ove mašinerije podizanja BDP-a putem građevinskih radova, koji su u najmanju ruku problematični“, rekao je Dašić za Danas.

Na Globalnom indeksu percepcije korpucije Srbija je u 2023. godini zauzela 104. mesto i pala je u odnosu na 2022. godinu kada je bila na 101. mestu. Na primer, pre 10 godina Srbija je na ovoj listi zauzela 78. mesto. U poslednjih pet godina pad Srbije bio je sve dublji.

Dašić ističe i da je donet veliki broj podzakonskih akata u domenu Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u potpunosti usaglašeni sa samim zakonom i da pravilnik dozvoljava izvođačima da sami biraju „kojem će se carstvu privoleti“.

Sledeći problem koji dovodi u pitanje kvalitet građevinskih radova jeste nedovoljna stručnost inženjera, dodaje Dašić. Kaže da Srbija i dalje ima vrhunskih inženjera koji su zajedno sa Energoprojektom gradili širom sveta, ali da oni ne učestvuju u projektima u Srbiji jer „nemaju člansku kartu vladajuće stranke“.

„Samim tim ne učestvuju ni na koji način u procesu kontrole ili donošenja odluka. Ostali su oni drugi koji ili imaju kupljene diplome ili koji su dovoljno poslušni da urade sve samo da bi zadržali neku privilegiju. To je osnovna tragedija trougla nestručnosti, neodgovornosti i bahatosti“, naveo je Dašić.

Na pitanje, koliko bi zgrada ostalo na svom mestu ukoliko bi sutra Srbiju pogodio nešto jači zemljotres, kao Tursku prošle godine, Dašić kaže da bi mogao da garantuje za zgrade koje su izgrađene do 2015. godine, dok su sve zgrade izgrađene nakon te godine „posebna priča“.

I arhitekta Mahmud Bušatlija smatra da kvalitet gradnje u Srbiji nije na zavidnom nivou, a da se to pre svega vidi po cenama.

„Što je skuplje, to je lošije.“ Takođe dodaje da ne postoji kontrola države šta se dešava u građevinarstvu, kao ni dovoljna stručnost inženjera.

„To je sve posledica činjenice da je nama građevinarstvo razvojna grana ekonomije, to je nezamislivo. Građevinarstvo je alat onih koji se razvijaju, a to znači ako se industrija razvija, razvija se zajedno sa građevinarstvom“, objasnio je Bušatlija.

Postoji mogućnost da je jedna izmena zakona ugrozila kvalitet gradnje u Srbiji, a na to je ukazala poslanička grupa „Mi snaga iz naroda – prof. dr Branimir Nestorović“. Oni su u ponedeljak saopštili da prema Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je donet za vreme ministarke Zorane Mihajlović, Projekat za izdavanje građevinske dozvole (PGD) ne sadrži statički proračun konstrukcija, niti je on predviđen.

„Kako se slične situacije ne bi dogodile, jer je proteklih godina izgrađeno puno objekata iste ili slične namene, zbog bezbednosti građana Srbije postavljamo pitanje nadležnim institucijama da li objekti poput novootvorene autobuske stanice u Novom Beogradu, autoputa Miloš Veliki, mosta koji spaja Novi Beograd i Čukaricu preko Ade, zatim Prokop stanice i brojni drugi, imaju upotrebnu dozvolu“, naveli su poslanici „Mi – snaga naroda“.

Slučaj Železničke stanice u Novom Sadu

Projekat rekonstukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, koji je počeo pre tri godine, radio je Saobraćajni institut CIP. Izvođač je bio kineski konzorcijum CRIC&CCCC („China Railway International Co.Ltd“ i „China Communications Construction Company Ltd“), a radove je nadzirala firma Utiber – većinski u mađarskom vlasništvu.

Za odgovornima se još traga, a Dašić smatra da je u ovom slučaju zakazao i sistem projektovanja i same rekonstrukcije, da je sam nadzor na objektu bio upitan i da se još ne može pronaći ko je bio izvođač kog dela radova.

„Kinezi jesu bili glavni izvođači, ali su služili kao kišobran ili maska za veliki broj privatnih preduzimača koji su radili sve što su radili“, rekao je Dašić.

Ukazao je i da ne postoje transparentni podaci o tome na šta je sve tačno potrošeno 16 miliona evra kada je reč o rekonsturukciji Železničke stanice u Novom Sadu.

Bušatlija je za Danas ispričao da je on 80-ih godina rekonstruisao zgradu Narodnog pozorišta u Beogradu, što je, kako je rekao, bio vrlo složen posao.

„Zadnji deo Narodnog pozorišta, stakleni deo, koliko ima izvan zemlje, toliko ima i i ispod zemlje. To je oko 40.000 metara kvadratnih sa tehnikom koju smo ubacili unutra, a koji su bili vrh vrhova u tom momentu u svetu, ne kod nas. To je koštalo oko 17 miliona dolara, a sada ovi troškovi za farabanje koštaju 16 miliona evra“, rekao je Bušatlija.

Događaj od petka u Novom Sadu pokazao je koliko je kvalitetna i bezbedna gradnja važna, jer ona nekvalitetna dolazi na naplatu i to na najbrutalniji način – oduzimanjem ljudskih života.

Mali signali koji su ukazivali na loš kvalitet gradnje

U proteklih nekoliko godina mediji su izveštavali o pojedinim propustima u gradnji ili popuštanjem delova pojednih objekata.

Jedan od najpoznatijih bio je obrušavanje potpornog zida na Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri 2018. godine. Mediji su pisali da je obrušeni potporni zid u Grdelici građen bez dozvole.

Nedavno su se u Beogradu na vodi obrušile terase, jer nisu, kako su naveli iz Ekostraže, imale armaturu.