Kvalitet kadrova jedan je od ključnih faktora za privlačenje investicija

Možda je baš profil bravar-zavarivač, koji je u naš obrazovni sistem, na zahtev privrede, uveden 2014. godine, najbolji primer. Uprkos bojazni da neće biti dovoljno zainteresovanih đaka za to zanimanje, danas je to jedan od najatraktivnijih profila, koji je u ponudi u čak 19 škola širom Srbije, zahvaljujući savremenom planu i programu nastave, kreiranom u saradnji sa poslodavcima, ali i mogućnosti zapošljavanja odmah nakon završetka školovanja. Uvereni smo da će sa početkom primene Zakona, kojim su precizno definisana prava, obaveze i odgovornosti kompanija, škola i učenika i promocijom prednosti dualnog obrazovanja, interesovanje kandidata brzo nadmašiti ponudu slobodnih mesta za sve dualne profile – procenjuje Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Može li se govoriti o pozitivnim efektima uvođenja dualnog obrazovanja i digitalizacije na poslovanje svake kompanije ponaosob?

– Kompanije koje na vreme digitalizuju svoje poslovanje biće efikasnije i konkurentnije, proizvodiće više kvalitetnijih proizvoda veće dodate vrednosti, lakše će se povezivati sa kupcima i uključivati u globalne lance snabdevanja… Primera radi, mala i srednja preduzeća koja su izabrala internet kao put do potrošača, već u naredne tri godine zabeležila su za 22 odsto veći rast prodaje nego ona koja nisu koristila taj kanal za plasman robe. Studija o uticaju digitalne transformacije na zemlje Zapadnog Balkana dokazuje da bi podizanje nivoa digitalizacije za 10 odsto trajno uvećalo stopu rasta BDP-a zapadnobalkanskih ekonomija za oko jedan procenat, dok bi rast digitalizacije od samo jedan odsto podigao zaposlenost u proizvodnim preduzeća za 1,2 odsto, a produktivnost za 2,1 procenat. Koliko su uvođenje dualnog obrazovanja, ali i harmonizacija nacionalnih propisa i standarda i veća mobilnost kadrova u regionu važni za privredu, na to ukazuje i podatak da je svako peto anketirano preduzeće u prethodnih godinu dana imalo poteškoća da popuni slobodna radna mesta. I to u regionu gde je svaki treći mladi čovek nezaposlen. Kao razlog za dve trećine nepopunjenih radnih mesta poslodavci su naveli nedostatak kvalifikovane radne snage.

Da li je realno očekivati da će sprovođenje novog koncepta dualnog obrazovanja i digitalizacija privrede povećati priliv stranih investicija?

– Prvo što potencijalni investitori pitaju jeste: kakva vam je radna snaga, imate li ljude kvalifikovane za rad u našim fabrikama. Kvalitet kadrova, dakle, jedan je od ključnih faktora pri donošenju odluke o ulaganju, jednako važan kao i politička stabilnost, prijateljsko pravno i regulatorno okruženje, kvalitet infrastrukture, troškovi proizvodnje. Kada budemo imali ljude sa kvalifikacijama i veštinama potrebnim modernoj privredi, biće i više investicija, novih fabrika i radnih mesta. Osim toga, digitalizacija je snažan instrument regionalnog povezivanja i izgradnje jedinstvenog ekonomskog prostora i podsticajnijeg okruženja za privlačenje investitora na Zapadni Balkan. Treba naglasiti da se digitalizacijom značajno pojednostavljuju i harmonizuju procedure, zatim se usklađuje rad graničnih, carinskih, inspekcijskih službi, dok se modernizacijom obrade dokumentacije za poslovanje smanjuju troškovi. Digitalizacijom se olakšava kretanje ljudi, robe i kapitala i otklanjaju barijere za međusobno i poslovanje sa svetom.

Austrija pruža snažnu podršku PKS u procesu digitalizacije malih i srednjih preduzeća. Dokle se na tom planu stiglo?

– Uz podršku austrijske privredne komore, kao i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), osnovali smo Centar za digitalnu transformaciju PKS koji pomaže kompanijama, pre svega malim i srednjim preduzećima da se što brže i efikasnije digitalno transformišu. Krenuli smo i sa stvaranjem mreže sertifikovanih konsultanata uz čiju će podršku, do kraja januara, 42 male i srednje firme, dobiti digitalne mape puta, a 21 firma digitalnu strategiju. I to besplatno. U februaru će biti raspisan novi poziv i za kompanije i za konsultante. Cilj nam je da ovu godinu završimo sa više od 70 konsultanta i oko 300 do 400 kompanija koje imaju digitalne mape. Plan je i da 200 do 300 firmi dobiju i digitalne strategije, kao i da 160 do 200 kompanija implementiraju tehnološka rešenja predviđena tim dokumentima.

U Beču ste, nedavno, u ime Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, stavili potpis na Memorandum o razumevanju, čiji je cilj uvođenje dualnog obrazovanja i digitalizacija privrede Zapadnog Balkana. Koje benefite od realizacije tog projekta mogu da očekuju privrednici?

– Projektom je predviđeno jačanje komorskih kapaciteta i kreiranje jedinstvenog seta usluga za efikasniju podršku privredi kako bi kompanije obezbedile odgovarajuće kadrove i kako bi se što više preduzeća digitalno transformisalo. Po ugledu na ono što mi već radimo u Srbiji uz austrijsku podršku, u oblasti digitalizacije predviđen je izbor, obuka i uspostavljanje mreže sertifikovanih konsultanata koji će privredi regiona, pre svega malim i srednjim preduzećima, pomagati u digitalizaciji. Kada je reč o dualnom obrazovanju, komore će kompanijama pomagati da ispune uslove za akreditaciju, da obuče svoje zaposlene, pre svega instruktore, za rad sa učenicima i pružiti im podršku u modernizaciji postojećih i kreiranju novih obrazovnih profila za radna mesta koje donosi savremeno digitalno poslovanje. Planirano je i uspostavljanje virtuelne regionalne akademije za obuku kadrova.

Austrijski recept

Austrija je napravila veliki pomak u uvođenju novih profila u obrazovni sistem. Mi smo, zasad, preuzeli austrijski profil e-trgovac koji bi u trgovačke škole trebalo da bude uveden u septembru. Šta se još može očekivati?

– Trgovac za elektronsku trgovinu jedan je od prvih „digitalnih“ profila na čijem kreiranju radimo zajedno sa Privrednom komorom Austrije, i to gotovo istovremeno u obe zemlje. Za narednu školsku godinu razmatramo uvođenje još jednog obrazovnog profila – reč je o tehničaru za bezbednost informaciono komunikacionih tehnologija u vazdušnom saobraćaju. Austrijske kolege pomoći će nam i u modernizaciji profila neophodnih delatnostima koje najviše trpe zbog neadekvatnog razvoja kadrova, kao što su građevinarstvo, industrija plastike, turizam… Sudeći prema izjavi predsednika PK Austrije Haralda Marera, ta država je veoma zainteresovana za ulaganja na Zapadnom Balkanu, o čemu svedoči i podatak da je u regionu prisutno više od 500 austrijskih kompanija, koje zapošljavaju oko 40.000 ljudi.