Kvalitetom brane tradiciju

Ovde će uskoro biti otvoren kompleks bazena sličan akva-parku, a sledi gradnja još tri bazena sa termalnom vodom, sportske hale i fudbalskih terena, tako da se očekuje da sledeća godina bude još bolja od ove, koja je već „viđena“ kao rekordna. O toj perspektivi, ali i o problemima i izazovima pred kojim je mlad i stručni tim na čijem je čelu, govori za Danas Dimitrije Lukić, predsednik Opštine Sokobanja.

Trenutno ste u vrhu srpskog turizma. Po posećenosti i broju noćenja ispred su samo Zlatibor i Beograd, ali je mnogo značajnije što je ostvaren rast od preko 30 odsto u odnosu na lane. Da li je takav trend održiv?

– Sokobanja je u vrhu srpskog turizma već 174 godine, tako da ovaj uspeh nije stvar trenutka, već rezultat strpljivog i sistematičnog rada. Zlatibor i Beograd imaju drugačiju strukturu i karakter turističkog proizvoda, samim tim i drugačiju klijentelu, pa su ove statističke veličine neuporedive. Realan pokazatelj je uporedni pregled broja gostiju i broja noćenja u srpskim banjama, i drago nam je što u tom segmentu beležimo bolje rezultate u odnosu na direktnu konkurenciju. Naravno, bilo bi neskromno i nerealno kada bi ovaj uspeh pripisali isključivo lokalnim prilikama. Činjenica je da je srpski turistički proizvod još skroman i nedovoljno poznat čak i srpskim turistima, kao što je činjenica i da postoji interesovanje za taj proizvod. U takvim okolnostima, renomirane srpske turističke destinacije naizmenično izbijaju u prvi plan po interesovanju i posećenosti turista. Ovih godina to je Sokobanja. Naravno da smo na to ponosni, kao što neće biti tragično kada to bude bio neko drugi. Bilo bi nerealno kada bi očekivali da svake godine beležimo ovakav rast, između ostalog i zato što naši smeštajni, ugostiteljski i infrastrukturni kapaciteti taj trend ne bi mogli da prate. Zato je potrebno da trend bude konstantno pozitivan, umeren i prilagođen našim kapacitetima, kako bi gost bio zadovoljan obimom, ali i kvalitetom usluga koje dobija.

U više analiza i planova koje je prezentovala lokalna samouprava ističe se da je na teritoriji opštine evidentno da je infrastruktura prilično zastarela i da su neophodna značajna sredstva za rekonstrukcije. Kako uspevate da rešite taj problem kada se zna da je smanjen transfer sredstava iz Republike?

– Zahtevani standardi u pogledu stanja infrastrukture, vodosnabdevanja, komunalne opremljenosti i usluga u turističkom mestu daleko su viši od srpskog proseka pa su neophodna i značajno veća sredstva. Smanjenje transfernih sredstava ka lokalnim samoupravama, kao i smanjenje lokalnih izvornih prihoda stavilo nas je pred velike izazove. Sokobanja je uspela ovaj problem da prevaziđe zahvaljujući razumevanju resornih ministarstava Vlade. Tu pre svega mislim na Ministarstvo rudarstva, životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – sektor NIP, Ministarstvo infrastrukture i energetike i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Udruženim sredstvima ovih ministarstava i lokalne samouprave uspeli smo da realizujemo značajne projekte. Osim toga, sproveli smo vrlo značajne mere štednje i racionalizacije, tako da sada budžetski korisnici imaju 20 odsto manje zaposlenih nego pre tri godine. Naravno, vodili smo računa o socijalnom momentu, tako da je ovaj proces sproveden bez socijalnih potresa.

Trenutno je glavna preokupacija završetak kompleksa bazena, koji su decenijama nedostajali Sokobanji. Da li će radovi biti završeni na vreme i šta će za vaš grad značiti otvaranje ovog savremenog rekreacionog centra?

– Radovi bi trebalo da budu okončani u narednih mesec i po dana. Radi se o objektu koji je u svim razmišljanjima, kako lokalnog stanovništva, tako i sokobanjskih gostiju istican kao najpoželjniji i najpotrebniji. Time će suštinski biti unapređen sokobanjski turistički proizvod, moći ćemo da se obratimo zahtevnijoj i platežno sposobnijoj turističkoj klijenteli, stvorićemo uslove za nove preduzetničke aktivnosti na ovom prostoru, a već sada raste interesovanje, a samim tim i vrednost okolnog građevinskog zemljišta.

Na čemu se još radi da Sokobanja privuče, ako ne veći broj namernika, onda platežnijih turista, možda i iz inostranstva?

– U ovom trenutku, u gradnji, sa rokom završetka radova do kraja godine jeste sportska hala, koja je takođe decenijama nedostajala Sokobanji. Time će biti stvoreni uslovi za ozbiljnije bavljenje sportsko-rekreativnim turizmom. Pored toga, na lokalitetu Podina, neposredno uz kompleks sportskih bazena, u pripremi je gradnja modernog fudbalskog centra, za šta je interesovanje pokazala firma „NASCOM SPORTS“ iz Holandije, a lokalna samouprava je već otpočela radove i izgradila jedan fudbalski teren. Upravo ovih dana, izdali smo građevinsku dozvolu i preduzeću „Voda Sinđelić“ d.o.o. R.U.C. „Ždrelo“ iz Petrovca na Mlavi, koje će na lokalitetu popularno nazvanom „Limun banja“ izgraditi sportsko rekreativni objekat sa jednim zatvorenim i dva otvorena bazena sa termalnom vodom, čime će biti produžena turistička sezona i na zimske mesece.

Može li vaša komuna da živi samo od banjskog turizma? U Strateškom planu za lokalni ekonomski razvoj istaknut je veliki značaj poljoprivrede i još nekih delatnosti?

– Vrlo često i nepravedno zaboravlja se činjenica da je Sokobanja i značajan rudarski grad, jer se u selu Čitluk, na 14 km od Sokobanje nalazi Rudnik mrkog uglja Soko, koji značajno utiče na privrednu i socijalnu sliku ne samo Sokobanje, već i opština u okruženju. Činjenica da polovina stanovnika opštine živi na selu podrazumeva i da je agrar vrlo zastupljen. Međutim, i ovde se suočavamo sa tipičnim problemima srpskog sela kao što su zastarelost mehanizacije, usitnjenost poseda, staračka domaćinstva, nedovoljna i nepravilna primena agrotehničkih mera… Ohrabruje činjenica da se u poslednjih nekoliko godina afirmisalo više vrlo uspešnih proizvođača u oblasti govedarstva i ovčarstva, voćarstva, ratarstva, pčelarstva, otkupa i prerade lekovitog bilja… Razumevanjem Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede uvaženi su otežani uslovi za bavljenje poljoprivredom u našem kraju, pa preko 2.800 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ostvaruje pravo na subvencije. Takođe, u saradnji sa Ministarstvom, ovih dana pokrećemo projekat donacije visokokvalitetnih steonih junica simentalske rase perspektivnim poljoprivrednim gazdinstvima sa teritorije opštine.

Iako se ovde manje oseća kriza nego u susednim opštinama, činjenica je da se smanjuje broj stanovništva, pogotovo u selima. Šta čini lokalna samouprava da ublaži ovaj fenomen?

– Na žalost, migracije iz sela ka opštinskim centrima, kao i iz manjih ka većim gradovima jednosmeran su i nepovratan proces. Pogrešno je gajiti iluziju da se pojedinačnim akcijama sa nivoa lokalnih samouprava ovaj problem može ublažiti. Specifičnosti pojedinih lokalnih samouprava, a koje sam u slučaju Sokobanje prethodno opisao, doprinose da kod nas ovaj trend bude nešto manje izražen nego u jugoistočnoj Srbiji uopšte. Višedecenijska zapostavljenost, u kombinaciji sa aktuelnom krizom sa jedne strane, i višim stepenom informisanosti mladih ljudi iz ovih krajeva o mogućnostima ne samo van rodnog kraja, već i van granica Srbije sa druge strane, uzimaju danak u izrazito nepovoljnim demografskim trendovima. I kao što ovaj fenomen nije nastao u jednom trenutku i jednim činom, tako na takav način i simboličnim i parcijalnim merama ne može ni da bude rešen. Delimično rešenje, koje je u nadležnosti lokalne samouprave, jeste poboljšanje stanja infrastrukturne opremljenosti ruralnih sredina i podrška merama ekonomskog osnaživanja, pre svega u oblasti savremene i specijalizovane poljoprivredne proizvodnje.

Da li je, u tom smislu, izlaz i u seoskom i agro-turizmu?

– Naravno, i sa zadovoljstvom ističem činjenicu da već nekoliko sela u našoj opštini kao što su Banja Jošanica, Trubarevac, Vrmdža, Sesalac, Resnik, Vrbovac, beleže značajne rezultate u oblasti seoskog, lovnog i ribolovnog turizma.

Sokobanjsko opštinsko veće broji 11 članova. Da li je to prednost ili kočnica, znajući da stranačke čarke često mogu da zakoče bitne odluke?

Verujem da će čitaoci Danasa drugačije gledati na ovaj podatak ako znaju da u opštini Sokobanja odbornici, većnici, članovi upravnih i nadzornih odbora i komisija ne primaju nadoknade za svoj rad. Mislim da smo po tome jedinstveni u Srbiji. Ne postoje problemi u funkcionisanju opštinskog veća, jer su većnici odgovorni i dobronamerni ljudi, a veće se sastoji od samo dve političke grupacije – DS i URS.

Zaštita geografskog porekla

l Proizvođači iz vašeg kraja poznati su, između ostalog, po medu, lekovitom bilju, kvalitetnom siru, jagnjećem mesu i drugim produktima, a planirate da se zaštiti geografsko poreklo takvih proizvoda iz nezagađene prirode. Da li je to moguće brzo ostvariti?

Svakako, jer osim administrativne procedure nema drugih prepreka. Sokobanja je jedno od retkih mesta u Srbiji koje nema ni jednog registrovanog industrijskog zagađivača, tako da postoje svi preduslovi za zaštitu geografskog porekla i osobina zdrave hrane.

Od elektrotehnike do opštine

Predsednik opštine Sokobanje Dimitrije Lukić, (kontakt: predsednikŽopstinasokobanja.com) rođen 31. oktobra 1969. godine u Nišu. Po zanimanju je diplomirani inženjer elektrotehnike. Oženjen je i otac je dvoje dece. Odbornik je Demokratske stranke u SO Sokobanja u dva mandata. Predsednik je opštinskog ogranka DS u Sokobanji, a predsednik IO SO Sokobanja bio je u periodu 2000 – 2004. Posebno se istakao u pripremi programa i projekata za konkurisanje kod nevladinih i donatorskih organizacija. Za predsednika opštine Sokobanja izabran je na sednici SO Sokobanja održanoj 30. juna 2008. godine.