Kvartalni monitor: I rast od dva odsto ove godine optimističan

Ovo je poruka sa predstavljanja Kvartalnog monitora za prvo tromesečje ove godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu uznapomenu da ni globalni trendovi nisu ništa bolji.

Mada su zemlje Centralne i Istočne Evrope mahom zabeležile veći rast od Srbije u prošloj godini, u prva tri meseca 2023. nalazimo se negde na nivou proseka CIE. Rast BDP-a Srbije iznosio je 0,7 odsto, dok je prosek CIE 0,5 odsto, a prosek EU je 1,1 odsto.

„Rast BDP-a Srbije u prvom tromesečju u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 0,7 odsto. U odnosu na četvrti kvartal prošle godine zabeležen je pad od 0,2 odsto. Privredna aktivnost stagnira usled visoke inflacije, rastućih kamatnih stopa i globalne neizvesnosti.
U svim zemljama CIE beleži se realni pad industrijske proizvodnje osim u Srbiji i Makedoniji, za oko dva odsto u proseku.

Da nije bilo efekta niske baze proizvodnje energije iz prošle godine i dobre hidrologije ove godine imali bismo pad industrije. Prerađivačka industrija je u prethodnih godinu i po dana imala kumulativni rast jednak nuli“, ocenio je Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

U prvom tromesečju je međugodišnje energetika zabeležila rast od 20 odsto, rudarstvo pet odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila pad.

Procena Kvartalnog monitora je da će rast BDP-a u ovoj godini biti dva odsto, što se poklapa sa procenama MMF-a i EBRD.
S druge strane, Ministarstvo finansija procenjuje rast na 2,5 odsto, Svetska banka na 2,3 odsto, dok s druge strane Evropska komisija procenjuje da će biti 1,8 odsto.

„I ovih dva odsto je optimistični u da bi se dostiglo treba da se ostvare relativno dobri rezultati do kraja godine“, napomenuo je on.

Glavni faktori koji negativno utiču na privredni rast su visoka inflacija koja opada sporije od očekivanja, čime smanjuje realne dohotke i potrošnju, zatim visoke kamatne stope, a na globalnom nivou i problemi u bankarskom sektoru, pre svega u SAD i Švajcarskoj, kao i geopolitički rizici koji utiču na odlaganje investicija.

Najveći ekonomski problem i globalno i na nivou Srbije je inflacija. U martu je kod nas inflacija dostigla maksimalnih 16,2 odsto i od tada u naredna dva meseca pala je na 14,8 odsto.

Na usporavanje rasta cena deluju pad cena sirovina, hrane, metala i energije na svetskim tržištima, kao i veća restriktivnost monetarne politike.

U maju je, prema Kvartalnom monitoru, indlacija u Srbiji bila druga po visini u Evropi, iza Mađarske.

U Srbiji je inflacija krenula na dole tek od marta, dok je pad i u CIE i u evrozoni krenuo pet, šest meseci ranije.

„Razlog je odloženo poskupljenje struje i gasa iz političkih razloga. U decembru je zbog toga u Srbiji bila manja inflacija od proseka CIE za dva, tri procentna poena“, objašnjava Ranđelović.

Zanimljivo je i da je inflacija u CIE zemljama daleko viša nego u Zapadnoj Evropi, a Ranđelović ocenjuje da je razlog za to što su u razvijenom dleu Evrope fiskalni deficiti prepolovljeni, dok to nije slučaj u CIE.

Ranđelović je ocenio i da bi inflacija u drugoj polovini godine morala žestoko da uspori da bi u decembru došla na osam odsto koliko je projektovala NBS i da je realnije da će biti na devet, deset odsto.

Takođe, prema analizi KM, u zemljama CIE je oko polovine inflacije posledica rasta profita, a nešto više od trećine posledica rasta troškova rada.

Ranđelović je ocenio da je korišćenje fiskalnog prostora za diskreciona davanja mladima, povećanja plata i penzija pokazatelj da fiskalna i monetarna politika nisu koordinirane i da je bilo bolje da je fiskalni prostor iskorišćen za smanjenje deficita budžeta brže obaranje inflacije.

Za sada, tržište rada se krizi prilagođava realnim padom zarada, dok se nezaposlenost i dalje smanjuje.

„Od 2016. do 2023. broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za oko 12 hiljada, a broj zaposlenih u privatnom sektoru povećan za oko 420 hiljada“, ocenio je Ranđelović dodajući da uprkos krizi poslodavci oklevaju da otpuste ljude, jer se plaše da neće moći da ponovo zapsole dovoljno randika kada krene oporavak.

S druge strane, realne zarade su smanjene za 0,5 odsto usled visoke inflacije. Plate u realnom sektoru su u prvom tromesečju povećane za 1,5 odsto, dok su plate u javnom sektoru smanjene za 4,4 odsto.

Ranđelović dodaje i da posle duže vremena, realne zarade opadaju u IKT sektoru. Zbog fiksiranog kursa nominalne zarade u evrima u prvom tromesečju su povećane za 4,8 odsto, a realno za svega jedan odsto.

Javni dug u prvom tromesečju porastao je za 1,9 milijardi evra, za četiri kvartala je porastao za 4,6 milijardi evra). Javni dug je dostigao 35,3 milijarde evra što je 56,5 odsto BDP-a.

Kako se navodi u analizi, rast duga je veći od deficita jer se država unapred zadužila za troškove koji dospevaju do kraja godine, a takođe se ukazuje i na pogoršavanje uslova zaduživanja.