Kvartalni monitor: Skromni privredni rezultati, mršave prognoze

Rast privrede u prvom polugodištu iznosi samo 1,2% BDP-a, što je daleko ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope (rast 4,2%), a čak je niže od rasta razvijenih evropskih zemlja (rast 1,9%).

Nakon sporog rasta u prvoj polovini godine, autori procenjuju da će rast BDP-a u 2017. godini biti u intervalu od 1,5-2%. Zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) u prvoj polovini ove godine ostvarile su prosečan rast od 4,2%, što je najbrži rast od početka svetske ekonomske krize. Nepovoljnim vremenskim prilikama, koje su uticale na pad poljoprivredne proizvodnje, može se objasniti približno polovina razlika u rastu privrede Srbije u odnosu na zemlje Regiona. Preostalo zaostajenje Srbije za rastom zemlja CIE u iznosu od oko 1,5 procentnih poena posledica je nepovoljnijeg privrednog ambijenta i izostanka pravovremene reakcije fiskalne politike na promene u privredi i javnim finansijama. Uz to, struktura rasta je loša, rast investicija koji je prethodnih godina bio glavni pokretač rasta sada je usporen na svega 2%, dok neto izvoz negativno utiče na rast privrede.

Pod pretpostavkom da se nastave povoljni trendovi u evropskim privredama kao i da poljoprivredna proizvodnja u narednoj godini bude na prosečnom nivou, a problemi u EPS-u reše do kraja ove godine, u narednoj godini može se očekivati rast privrede od oko 4%. Navedeni rast bi mogao da bude prezultat ubrzanja aktivnosti u nepoljopirvrednim delatnostima sa ovogodišnjih 2,5% na oko 3% u narednoj godini i rasta poljoprivrede od oko 10%. Iako rast od 4% izgleda relativno visok, iza njega bi još uvek stajao relativno spor trend rasta od oko 3% i jednokratni rast usled oporavka poljoprivrede.

Druga nepovoljna tendencija je ponovni rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg platnog bilansanakon višegodišenejg poboljšanja. Na nivou čitave 2017. godine očekujemo da tekući deficit iznosi 4,5-5% BDP, što je relativno visok deficit naročito ako se ukalkuliše činjenica da je ostvaren pri povoljnim odnosima cena na svetskom tržištu (niske cene energenata, visoke cene metala i dr.).

Inflacija sredinom godini je oborena i stabilizovana, što se ocenjuje kao dobar rezultat, a u 2017. godini se očekuje inflacija od oko 3%. Jačanje dinara nije u skladu sa kretanjem ekonomske snage privrede Srbije, pa će ako se nastavi – nepovoljno uticati na izvoz, zaposlenost i rast privrede, te bi ga stoga trebalo zaustaviti merama monetarne politike. Smanjivanje referentne kamatne stope NBS u skladu je sa kretanjem inflacije, a takodje će uticati na smanjivanje pritiska ka jačanju dinara. Kreditiranje privrede se blago oporavlja, pre svega u segmentu kredita za obrtna sredstva, dok investicioni krediti stagniraju.

Tokom poslednje tri godine ostvaren je veliki napredak u oblasti fiskalne politike – fiskalni deficit je značajno smanjen, dok je javni dug počeo da opada. Medjutim, u ovoj godini fiskalna politika nije pravoremeneo reagovala na neočekivana kretanja u privredi (slab rast) i javnim finansijama (visok suficit). Fiskalna politika u narednoj godine bi trebalo da bude dugoročno održiva, što znači da bi fiskalni deficit trebalo da bude izmedju 0,5-1% BDP.

Pri tome bi fiskalna politika trebala u većoj meri da bude u funkciji rasta privrede, na taj načain što bi se povećali produktivni rashodi (javne investicije, ulaganje u obrazovanje i inovacije) i smanjili neki od najštetnijih prihoda država (uzimanje dividendi javnih preduzeća, porezi na rad). Tekući rashodi (plate, penzije i dr.) države bi trebalo da prate rast BDP-a, umesto da se od njih očekuje da budu pokretači rasta. Dugoročno održiv rast plata u javnom sektoru bi mogao da iznosi 5-6%, dok bi penzije trebalo da rastu u skladu sa nekim trajnim pravilom, kao što je švajcarska formula.

Nepovoljan privredni ambijent direktno utiče na niske investicije, koje uprkos izdašnim subvencijama ne prelaze 20% BDP-a. Sa tako niskom stopom investicija Srbija ne može da računa na dugoročno visok privredni rast, a time ni na sustizanje zemalja srednje i zapadne Evrope.

Kao ključne slabosti privrednog ambijenta u Srbiji već duže vreme se prepoznaju neefikasnost pravosudja, nekompetentna i neefikasna državna administracija, visoka korupcija, slabo upravljanje javnim preduzećima, neravnopravnost učesnika na tržištu i dr. Višegodišnje odlaganje reformi u ovim oblastima, ukazuje na to da u Srbiji postoje moćne interesne grupa kojima one ne idu u prilog, pa je stoga njihova realizacija i u budućnosti neizvesna. Najsnažniji otpori prema unapredjenju privrednog ambijenta dolaze iz partijskih struktura i birokrata kojima postojeći ambijent omogućuju ostvarenje visokih renti, kao i od biznismena kojima privilegovani poslovi omogućuju ostvarenje ekstraprofita.