Kvota od 10.000 automobila ipak nedostižna

„Putin mi je obećao da će izaći u susret našim zahtevima i da će odobriti određenu kvotu koja će u početku biti znatno manja od onoga što Fijat može da proizvede. U slučaju dogovora i Rusija bi, pod istim uslovima, izvozila svoja vozila u Srbiju“, naveo je srpski premijer i dodao da je Srbija tražila kvotu od 10.000 automobila. Sličnu izjavu, samo dan ranije, Danasu je dao i ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić. „Ruska strana će razmisliti o mogućnosti da se utvrdi kvota za uvoz automobila iz Srbije na koje se neće plaćati carina“, izjavio je Dinkić, prenoseći odgovor premijera Rusije Dmitrija Medvedeva. Prevedeno sa diplomatskog jezika to bi značilo da je bescarinski izvoz veće količine srpskih automobila u Rusku Federaciju na tako dugom štapu, da o tome u ovom trenutku ne treba ni razmišljati.

Poseta visoke delegacije Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem, ruskoj prestonici, bar kad je reč o ideji o bescarinskom izvozu srpskih automobila u Rusiju, nije ispunila, doduše prilično nerealna, očekivanja. Podsetimo da su inicijativu o eventualnom bescarinskom izvozu Fijatovih automobila, konkretno modela „500L“, na rusko tržište, obznanili upravo premijer Dačić i ministar Dinkić, prilikom prve zajedničke posete Fabrici automobila Srbija, krajem februara. Reč je, zapravo, o zajedničkoj ideji srpskih zvaničnika i menadžmenta FAS-a, pošto je procenjeno da je povećanje proizvodnje i prodaje kragujevačkog „velikog fiće“ u obostranom interesu, jer bi to značilo angažovanje većeg broja radnika kako u FAS-u, tako i u kooperantskim firmama, lociranim u Kragujevcu i drugim delovima Srbije. „Srbija bi uskoro mogla da dobije dozvolu za bescarinski izvoz automobila u Rusiju, a ako se to dogodi, onda mislim da će, osim Fijata, u našu zemlju doći bar još jedan proizvođač automobila“, procenio je tada minister Dinkić.

– Sa sadašnjom cenom od oko 15.000 evra i carinom od 25 odsto, „fijat 500L“ bio bi skup za rusko tržište, ali bez carine mogli bismo tamo da prodamo između 10.000 i 20.000 vozila godišnje. FAS već ima plan za Rusiju, ali njegova realizacija zavisi od ishoda pregovora zvaničnika srpske i ruske vlade u Moskvi – izjavio je nedavno generalni direktor kompanije Fijat automobili Srbija Antonio Čezare Ferara.

Zašto automobili proizvedeni u Kragujevcu ne mogu da se izvoze bez carine u Rusiju, kad Srbija i Ruska Federacija, već godinama unazad, primenjuju Sporazum o slobodnoj trgovini, koji podrazumeva bescarinski izvoz roba i proizvoda iz jedne u drugu državu. Jedan od uslova za bescarinski izvoz robe iz Srbije u Rusiju, jeste da je neki konkretan proizvod 51 odsto domaćeg porekla, odnosno da je u tom procentu napravljen od domaćih sirovina, ili da su u njega u tom postotku ugrađeni u Srbiji proizvedeni delovi i pozicije. „Fijat 500L“ ispunjava taj kriterijum, pošto se u taj model automobila ugrađuje čak 67 odsto delova i pozicija proizvedenih u Srbiji. Problem je, međutim, u tome što je bez obzira na Sporazum o slobodnoj trgovini (potpisan 2000. godine, a potom u nekoliko navrata libelarizovan), spisak proizvoda i sirovina koji predstavljaju izuzetke iz režima slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom, prilično dug. Na listi tih izuzetaka su se, osim kamiona, autobusa, traktora, kompresora, pamučnih tkanina, penušavih vina, određenih vrsta sireva… našli i putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, uključujući i karavane, kombije i vozila za trke.

Činjenica je, takođe, da Rusi nisu raspoloženi da bilo kome, pa ni „bratskoj“ Srbiji, omoguće bescarinski izvoz veće količine automobila, zato što veliki novac ulažu u zaštitu svoje automobilske industrije. Ništa manje važan argument protiv odluke o bescarinskom uvozu automobila jeste izgradnja Fijatove fabrike u Rusiji, o čemu su se predsednik RF Vladimir Putin i generalni direktor Fijata Serđo Markione već dogovorili.

Auto-delovi na bescarinskom režimu

Ishod pregovora u Moskvi nije sasvim ispunio očekivanja, ili bolje rečeno potajne nade, predstavnika domaće automobilske industrije. Njima, međutim, ostaje mogućnost bescarinskog izvoza delova i komponenti. Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom predviđeno je, naime, da delovi za automobile mogu da se plasiraju na rusko tržište oslobođeni carine. To kooperantima Fijata pruža priliku za ozbiljne poslovne aranžmane na tom tržištu.