Kvote ipak smanjuju izvoz smederevskog čelika u EU

Prema odluci Evropske komisije koju su podržale sve članice i koju je EK uputila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kvota za Srbiju za hladno valjane proizvode i beli lim je za 12,5 odnosno čak 40 odsto manja od njihovog izvoza u EU u prošloj godini. Prema podacima statistike EU objavljenim na sajtu Evropskog udruženja za čelik, iz Srbije u EU je u 2018. godini izvezeno 110.000 tona belog lima i 163.460 tona hladnovaljanih proizvoda. S druge strane, EU je Srbiji odredila kvotu u periodu od 1. jula 2019. do 1. jula 2020. godine od 78.568 tona za beli lim i 145.275 tona za hladno valjane proizvode. Za treći i najznačajniji proizvod srpske železare, toplo valjane proizvode, EU je odredila ukupnu kvotu od 8,64 miliona tona u periodu od jula 2019. do jula 2020. godine. Srbija je u prošloj godini izvezla u Uniju 603.125 tona ovih proizvoda ili oko sedam odsto ukupnog uvoza EU. Razlog za ukupnu, a ne kvotu po zemljama za ove proizvode je to što je u ovom trenutku čak 60 odsto uvoza u EU pod antidampinškim merama.

Evropska komisija je do ovih kvota došla uzimanjem trogodišnjih proseka uvoza iz zemalja najvećih proizvođača i to za period od 2015. do 2017. godine, uvećan za pet odsto. Kako se navodi u obrazloženju EU, ovim su hteli da zaštite svoju proizvodnju, a da istovremeno održe tradicionalne trgovinske kanale. Sav uvoz iznad ovih kvota EU će cariniti sa 25 odsto.

Problem za Srbiju je to što je u obračun trogodišnjeg proseka ušla 2015. godina u kojoj je izvoz bio značajno manji nego u 2016. i 2017, godinama kada je kineski HBIS preuzeo upravljanje železarom.

Recimo u 2015. godini je u EU izvezeno 75,7 hiljada tona hladnovaljanog lima, a u 2016. 148,3 hiljade, u 2017. 171,5 hiljada i 2018. 163,5 hiljade tona. Slična situacija je i sa belim limom kog je 2015. godine izvezeno 53.100 tona, a 2018. čak 110.000 tona.

Međutim, ove kvote ne moraju biti konačno rešenje kao što se vidi iz pisma Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, upućenog srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. U njemu se navode uveravanja i procene EU da „uobičajeni trgovinski tokovi Srbije za tri kategorije proizvoda ne bi bili uopšte ili bar ne značajno pogođeni“. Ipak, kaže se i da klauzula o reviziji omogućava prilagođavanje zaštitnih mera ukoliko one dovedu do štetnih efekata, kao što je rizik po stabilnost ili razvoj ekonomije prioritetnih trgovinskih partnera EU.

„Pored toga, na osnovu Vašeg zahteva, Komisija se obavezala da preispita situaciju najkasnije do jula 2019. godine. Tokom ove provere biće razmatrani najnoviji podaci o uvozu (uključujući nivo uvoza za 2018. godinu), što može stvoriti mogućnost za promenu referentnog perioda“, navodi se u pismu.

Ukoliko bi Evropska komisija u referentni period ubacila 2018. umesto 2015. godine kvota za uvoz čelika iz Srbije bi bila znatno povećana. Umesto kvote za hladno valjane proizvode od 145.275 tona, kvota bi bila povećana na 169.000 tona. Za beli lim razlika bi bila još i veća, pa bi sa 78.568 tona mogla biti povećana na 94.750 tona godišnje što je povećanje od 20 odsto.

Od izvoza čelika 1,17 milijardi evra u 2018.

Prihod od izvoza čelika u prošloj godini bili su 1,17 milijardi evra, prema podacima Udruženja za metalsku, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju Privredne komore Srbije. Najveći prihodi su bili od toplo valjanih proizvoda 777 miliona evra, od hladno valjanih je prihodovano 205,5 miliona evra, a od belog lima 187 miliona evra. Poređenja radi, 2015. godine prihod od izvoza čelika iznosio je 515 miliona evra.