Kvote za izvoz pšenice najbolje rešenje

Rat u Ukrajini doveo je do ogromnih poskupljenja na svetskim tržištima, nafta je na maksimumu od 2008, a cene pšenice i kukuruza skaču svakodnevno na berzama što utiče i na naše tržište.

Iako je rast cena neminovan, a počeo je i pre rata zbog krize izazvane pandemijom, strah da hrane neće biti u Srbiji je neosnovan, ističu naši sagovornici. Zbog toga, smatraju, ne bi trebalo ni zabraniti izvoz viškova hrane, pre svega žitarica.

Prošle godine, prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija je izvezla polјoprivrednih i prehrambenih proizvoda u vrednosti od 4,2 milijarde evra, što je za 15,5 odsto više u odnosu na 2020. Četvrtinu našeg izvoza čini voće i povrće, više od petine žitarice, a najviše smo zaradili od izvoza kukuruza, zamrznutih malina i pšenice. Više od polovine izvoza odlazi u zemlje EU, a četvrtina u zemlje CEFTA.

U PKS podsećaju da smo od žetve 2021. raspolagali sa 3,7 miliona tona pšenice, i da ako je domaća potrošnja pšenice 1,7 miliona, imamo višak za izvoz i završne zalihe od nekih dva miliona tona.

„Ovogodišnje površine su za 30.000 hektara veće u odnosu na prethodnu godinu. Imamo dovoljno zaliha i rezervi i treba samo voditi računa o količinama za izvoz“, kaže za Danas Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju.

On napominje da je za podršku proizvođačima brašna doneta i Uredba kojom je definisano da će im prodavati iz robnih rezervi pšenicu po subvencionisanoj ceni od 25,30 dinara po kilogramu sa PDV-om.

“Šećera ima dovoljno da pokrije potrebe domaćih proizvođača. Snabdevenost tržišta uljem je stabilna, fabrike imaju dovoljne količine ulja, ne očekuju se za sada nikakvi poremećaji. Godišnje proizvedemo i do 200.000 tona ulja, a godišnje potrebe stanovništva su 90.000 tona. Snabdevenost voćem i povrćem je uobičajena za ovo doba godine, od voća se u ovom periodu najviše kupuje citrusno voće koje se neometano uvozi i snabdevenost trgovinskih lanaca je za sada dobra”, ističe Bogunović.

Rusija i Mađarska su, kako kaže, zabranile izvoz pšenice, a Vlada će tokom ove nedelje definisati mehanizme o ograničavanju izvoza pšenice. Ova mera bi, ističe, mogla uticati na smanjenje sposobnosti poljoprivrednika da obezbede dovoljnu količinu finansijskih sredstava za znatno skuplju setvu u odnosu na prethodnu godinu.

„Mišljenja smo da se ne uvede potpuna zabrana izvoza već sistem mesečnih kvota ili slično, čime se ne bi ugrozio potreban izvoz u većoj meri. Prema izvoru Žita Srbije u narednom periodu treba očekivati povećanu izvoznu tražnju i verovatno određenu intervenciju države i na tržištu kukuruza“, kaže Bogunović.

Direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović kaže da smo juče prvi put od početka rata imali situaciju da je cena pšenice na svetskim berzama krenula da pada.

“Bila je panika zbog rasta tražnje, i činjenice da su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici pšenice i kukuruza. Znali smo da će tražnja skočiti, da će se trgovinski tokovi promeniti, ali to ne menja svetski bilans prema kom su predviđene zalihe pšenice do 1. jula 280 miliona tona”, kaže ona.

U Srbiji je, kako kaže, apsurdno razmatrati bilo kakvo ograničenje izvoza, ali kada se pojavi ovakav disbalans između tražnje i ponude na unutrašnjem tržištu država je ta koja mora da nađe adekvatnu meru i uspostavi ravnotežu između proizvođača i kupaca.

Najracionalnija mera je zato, ističe Savović, uvođenje kvota, od 750.000 tona za izvoz pšenice i isto toliko za kukuruz.

“Bilo kakva zabrana izvoza svakako bi uticala negativno, pre svega na proizvođače kojima je ovo trenutak u kom mogu da naplate svoj rad. Ukoliko se uvede zabrana automatski bi cena na unutrašnjem pala, a naši proizvođači sa ovim količinama ne bi imali kome da ponude svoju robu jer mi nismo uvoznik već proizvođač”, napominje naša sagovornica.

Kada oduzmemo ono što je izvezeno i domaću potrošnju od 125.000 tona pšenice na mesečnom nivou dolazimo, kako kaže, do 1,2 miliona tona koliko imamo u Srbiji trenutno.

Za domaće potrebe nemamo zašto da brinemo, napominje, i dodaje da ono što može da zabrine proizvođače jeste visoka cena na unutrašnjem tržištu.

“Država je preko robnih rezervi već preuzela neke mere, ograničila cene osnovnih životnih namirnica, cena hleba zbog Uredbe sigurno se neće menjati do 9. maja”, kaže Sunčica Savović i napominje da potrošači ne treba da brinu jer država uvek ima na raspolaganju mere kojima može da reguliše cene u situaciji kada se dešavaju neki poremećaji.

Agrarni analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da u ovom trenutku nema razloga za strah da pšenice neće biti, jer su naši bilansi toliko komotni i stabilni.

“Država je najavila meru kontrole izvoza tako što će davati izvozne dozvole pojedinim kompanijama, da izvoznici zbog neke dobre cene na svetskom tržištu ne bi pohrlili napolje, a da nama ne ostane, kaže Galetin i napominje da smo za prvih osam meseci od jula izvezli 730.000 tona pšenice i oko 82.000 tone brašna.

Na raspolaganju nam je ostalo milion tona do nove žetve, ističe, što znači da bi uz domaću potrošnju za izvoz ostalo još nekih 400.000 do 500.000 tona.

“To znači i da je ova mera države iz predostrožnosti, ali iako ostavlja prostora za skepsu da bi moglo doći do nekih fingiranja kada država daje sebi neko diskreciono pravo da odlučuje, verujem da toga neće biti”, ističe Galetin.

Dozvole su najblaža mera, naglašava, koja ne bi značajnije trebalo da utiče na tržište i cene. On podseća da je jučerašanja cena pšenice bila 35 dinara za kilogram dok je u vreme žetve prošlog leta bila 20 dinara, gotovo 80 odsto je sada skuplja.

“Toliko je međutim sada deplasirano pričati o ceni jer ona raste iz dana u dan, mada je poslednja tri ili četiri dana mirovala, kukuruz raste i dostigao je gotovo nivo pšenice, juče je bio 34 dinara”, kaže Galetin.

Situacija je veoma teška, ističe on, posledice krize će se tek osetiti, a na pitanje hoće li rezultat ovih poskupljenja u jednom trenutku biti i veća cena za kilogram brašna Galetin kaže da će se i to desiti.

“Neće sada i odmah jer imamo privremene mere kojima su cene osnovnih životnih namirnica ograničene, ali to nije na dugi rok. Moramo biti svesni ako raste cena pšenice i do 80 odsto, mora otići i brašno i hleb gore. Država nema jači alat da putem poltike subvencionisanja to amortizuje, naši budžeti su mali i tu bitku ne možemo dobiti”, ističe Žarko Galetin i napominje da je sada najvažnija stvar da ćemo hrane imati.