Kolike kazne prete trgovcima ako KZK dokaže da su dogovarali cene: Ekonomisti tvrde da se radi o stotinama miliona evra

Razlog za ovaj postupak jeste što je Komisija posumnjala na dogovaranje oko određivanja cena proizvoda koje je KZK pratila, odnosno da su ova četiri trgovinska lanca zaključila restriktivni sporazum.

Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, restriktivni sporazumi između učesnika na tržištu su oni koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije i oni su zabranjeni.

Komisija je utvrdila više sumnjivih stvari, prateći ove trgovinske lance u dužem vremenskom periodu.

Prema njihovim navodima, tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo je rast vrednosti u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad.

U istom periodu, porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, tvrde iz KZK.

Kada se pogleda malo šire, u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti ovih trgovinskih lanaca, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.

Ono što izaziva posebnu sumnju, u periodu od aprila do septembra ove godine, redovne cene osam uzetih proizvoda: mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane kod svih ovih maloprodavaca bile su iste ili slične, ali uz različite uslove nabavke.

Takođe, vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između ovih lanaca, dok je znatno niža u jednom maloprodajnom objektu, koji nije predmet istraživanja, a koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke, ukazali su iz KZK.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ističe da će ovakva energičnost Komisije privući pažnju javnosti, jer nema mnogo prilika da saznamo nešto o radu nezavisnog regulatornog tela, koje treba da brine o zloupotrebama dominantnog položaja, koncentracijama na relevantnom tržištu, kao i o javnim i tajnim sporazumima kojima se narušava fer konkurencija.

On naglašva da ovakvu aktivnost Komisije treba pozdraviti, ali i da se povodom toga otvaraju brojna pitanja.

„Avgusta ove godine su najviši predstavnici vlasti ukazivali na visoke marže trgovaca, koje su uslovile nivo cena čak i najneophodnijih proizvoda i usluga viši u odnosu na zemlje u regionu, pa i u razvijenim zemljama Evropske unije. To je najverovatnije bio signal Komisiji da preduzme radnje zbog kojih je inače i formirana, tako da ovo deluje kao iznuđeni postupak“, objašnjava naš sagovornik.

Drugi mogući razlog agilnosti Komisije je, kako navodi, javni konkurs za novi mandat članova Saveta i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, koji koincidira sa navedenim nezadovoljstvom vlasti.

„Sadašnji saziv Komisije se ovom akcijom trudi da dokaže da radi u skladu sa zahtevima državnih organa, što stvara sumnju u njenu nezavisnost. Uz to, dovodi se u pitanje i doslednost u obavljanju zakonskih obaveza, s obzirom da je na sajtu Komisije poslednji izveštaj o radu za 2021. godinu i da je prate skorašnje kontroverzne odluke vezane za tržište mlevene kafe“, upozorava Stojanović.

On podseća da je rešenjem od 29. decembra 2023. godine utvrđen restriktivni sporazum između „Atlantic Grand d.o.o“ i „Strauss Adriatic d.o.o“ i određena mera plaćanja novčane kazne od oko 250 miliona dinara zbirno.

„Ipak, dva meseca kasnije, tačnije 28. februara 2024. godine ista Komisija praktično je odobrila koncentraciju na tržištu kafe koje nastaje sticanjem kontrole jednog nad drugim, kupovinom 100 odsto udela“, navodi Stojanović.

Ovo je, kako kaže, jedan od dokaza da kada je u pitanju trgovina treba obratiti mnogo više pažnje na sve karike u lancima snabdevanja.

„To ne alimentira trgovce koji beleže konstantan rast dobiti formiranjem visokih marži, što kao poledicu dovodi do visokih cena u maloprodaji i do ataka na životni standard potrošača. Visoke cene su u tržišnoj privredi odraz nivoa ponude i tražnje, što navodi na zaključak da je kod nas u pitanju nedovoljna konkurencija na strani ponude i(ili) velika tražnja“, pojašnjava naš sagovornik.

To stanje, prema njegovim rečima, može da se promeni pospešivanjem fer konkurencije, pod uslovom da ne dolazi do njenog narušavanja.

„U uslovima visoke koncentracije na mnogim tržištima, odnosno nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod, naročito ne u društvu koje nema efikasna regulatorna tela. Ako se tome doda i činjenica da učesnici na tržištima imaju u vidu tu neefikasnost, onda je i očekivan njihov tajni ili čak javni dogovor o visini cene i podeli tržišta“, upozorava Stojanović.

Da bi se ostvario javni interes, smatra on, mora da se obavi analiza tržišta maloprodaje i lanaca snabdevanja sa jasno definisanom korpom dobara i da se, osim trgovaca, obuhvate i dobavljači.

„U interesu potrošača je da se to desi, odnosno da se dosledno sprovodi Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, u Srbiji postoje mnogo jači interesi koji mogu kompromitovati i ovu akciju“, tvrdi Stojanović.

Šta kažu iz kompanija povodom istrage KZK-a?

Ovim povodom, Danas je kontaktirao sva četiri trgovca u pokušaju da dobije njihov komentar, ali do objave ovog teksta, odgovor smo dobili iz dve kompanije.

Iz kompanije Delez potvrđuju da je KZK 10. oktobra, u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja, sprovela nenajavljeni uviđaj u sedištu njihovom sedištu.

„U skladu sa politikom otvorenosti i odgovornosti u poslovanju, Delez Srbija je i pre pokretanja ovog postupka aktivno sarađivala sa KZK. Delez Srbija je opredeljena da kao stranka u ovom postupku da svoj doprinos utvrđivanju činjenica i pravom sagledavanju okolnosti u kojima funkcioniše trgovina na malo u Srbiji i da će u tom smislu pružiti svu potrebnu podršku i informacije“, poručuju oni.

Kompanija Delez Srbija, kako dodaju, u celosti posluje u skladu sa propisima Republike Srbije i redovno podnosi izveštaje nadležnim institucijama, te ostaje dosledna profesionalnim standardima i transparentnosti u poslovanju.

Sličan odgovor dobili smo i iz Univereksporta.

„U vezi sa nedavno objavljenim informacijama, uvereni u odgovoran rad institucija, želimo da naglasimo da u potpunosti sarađujemo sa Komisijom za zaštitu konkurencije, pružajući sve tražene informacije i neophodnu dokumentaciju“, poručuju oni.

Iz Univereksporta dodaju da žele da sačuvaju reputaciju.

„Oduvek naglašavajući značaj fer konkurencije, poštujući zakonsku regulativu Republike Srbije, učinićemo sve što je u našoj moći da transparentnošću i punom saradnjom očuvamo decenijama građenu dobru reputaciju kompanije“, naglašavaju oni.

Koliku kaznu bi kompanije mogle da plate?

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da je teško poverovati da postoji pisani zaključeni sporazum ova četiri lanca.

„To je verovatno neki prećutni dogovor na koji KZK može da sumnja. Do sada se nikada nije desilo da je bilo kakav dogovor ostavio pisani trag“, objašnjava on.

Ako komisija ima bilo kakve valjane dokaze, prema njegovim rečima, ona može preduzeti konkretne mere zaštite konkurencije kao nedozvoljene radnje koje ometaju konkurenciju na tržištu i može da propiše kaznene mere definisane Zakonom o zaštiti konkurencije.

„U zakonu nisu propisane konkretne kaznene mere, već komisija izdaje rešenja koje može procesuirati sud. Članom 68. tog zakona je propisano da maksimalna kazna bude do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije, ali koliko mi je poznato to do sada niko nije platio“, naglašava Milićević.

Ukoliko bi ipak bila propisana maksimalna predviđena kazna, to bi bio značajan udarac za ove trgovinske lance.

Naime, prema podacima iz finansijskih izveštaja, kompanija Deleze je u 2023. godini ostvarila najveći prihod i to 1,35 milijardi evra. Iza njih je Merkator S sa prihodima od 885 miliona evra, zatim DIS sa 234 miliona evra i na kraju Univereksport sa 325 miliona evra.

Prema tome, Delez bi za najstrožu kaznu morao da plati 135 miliona evra, Merkator 88,5 miliona, DIS 23,4 miliona i Univereksport 32,5 miliona evra.

Dakle ukupno, ova četiri trgovinska lanca morala bi da plate oko 280 miliona evra.

Kako će se postupak KZK protiv trgovaca odraziti na potrošače?

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović ističe da je dobro što se neko napokon oglasio i da je neka državna institucija posumnjala da se veliki trgovinski lanci dogovaraju oko cena.

„Od pandemije korona virusa naovamo, od kada aktivnije pričamo o tome da su cene otišle u nebesa i da su trgovačke marže velike, upoređivali smo cene i videlo se da nas trgovci šišaju na istim proizvodima koji se prodaju kod nas i u zemljama regiona, čak i u zemljama Zapadne Evrope. Vidimo koliko su kod nas cene veće. Jedini razlog tome su bile te veće trgovačke marže“, ukazuje on.

Napokon je, kako kaže, sve rezultiralo time da neko krene javno da priča o tome.

„Pitanje je šta će biti posledica toga, ako bude kako je predviđeno zakonom, to bi moglo da bude papreno novčano kažnjavanje, koje bi naučilo trgovce da takve stvari više ne rade“, naglašva Gavrilović.

Iako je došlo do ove najave, kako tvrdi naš sagovornik, trgovci nastavljaju „sa dogovaranjem cena“.

„Sinoć sam na Cenoteci gledao i za nekoliko vrsta mleka u paru je identična cena kod sva četiri ili tri prodavca, kao da ih to nije previše trglo“, navodi on.

Gavrilović ukazuje da su potrošači definitivno izgubili.

„Sve te igrarije su potrošači platili. Na uvećanim cenama, kroz uvećane marže, država je ubirala veći PDV, dakle državi je bilo dobro. Država će sada imati i korist ako naplati kaznu predviđenu zakonom. I ako budu kažnjeni, trgovci će ostati u profitu, a potrošači verovatno neće dobiti ništa“, smatra on.

Gavrilović se nada da će biti bar korist za ubuduće, da se trgovci dovedu u red.

„Pre svega, da smanje marže, da se ne dogovaraju oko cena i da dobijemo napokon pravu konkurenciju, pa da kažemo da će potrošači za ubuduće imati neku korist jer neće plaćati ove naštelovane, napumpane cene“, zaključuje on.