Foto: N1„Nema zemlje koja se razvila sa precenjenim deviznim kursom. To je naš specijalitet“, poručio je Miroljub Labus na panelu posvećenom makroekonomskim trendovima u Srbiji.
On je rekao da NBS i Vlada treba da nađu način kako da devizna politika podržava razvoj.
„NBS kaže da ne upravlja deviznim kursom, ali ona to radi preko intervencija na deviznom tržištu. Onda kaže kako to radi samo da bi sprečila velike dnevne fluktuacije. U poslednje dve godine veoma su male dnevne fluktuacije deviznog kursa, ali Narodna banka veoma mnogo interveniše“, tvrdi Labus pozivajući se na analizu koju je uradio na bazi podataka o trgovanju na međubankarskom deviznom tržištu i intervencijama NBS u poslednjih 11 godina. Labus je u svojoj analizi utvrdio da je Narodna banka u više od 90 odsto slučajeva prodavala devize kada je kurs rastao i zatim nastavila da kupuje dok se on ne vrati na nivo pre intervencija, a u istom procentu je i prodavala devize kada je kurs padao.
„NBS upravlja kursom i ja nemam ništa protiv toga. Nije problem to što NBS cilja kurs, nego je problem visina kursa. Može Narodna banka da kaže da joj je prvi zadatak stabilnost cena i to je u redu, ali da se onda ne zavaravamo industrijskim politikama, izvozom…“, kazao je Labus.
On je svoju tezu argumentovao i time da je 60 odsto prošlogodišnjeg rasta došlo iz nerazmenjivih sektora koji nemaju veze sa izvozom i kojima kurs ne znači ništa.
I Dejan Šoškić, nekadašnji guverner NBS i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, imao je zamerki na monetarnu politiku, a pre svega šta se uopšte sa njom želi postići.
„Mi poslednjih nekoliko kvartala imamo fiksiranje kursa i nominalnu, a poslednjih godinu dana i realnu aprecijaciju. Treba da odgovorimo na tri pitanja. Koji je naš monetarni režim. Da li je to ciljanje inflacije, što je zvanično prihvaćeno 2009. godine ili ciljanje kursa, pošto mi instrumente iz režima ciljanja inflacije ne koristimo. Koja je cena stabilnosti kursa? Srbija ima najniže stope privrednog rasta poslednjih godina, a na dinarizaciji nije se napredovalo od 2011. godine. I na kraju da li je monetarna politika usklađena sa ostalim ekonomskim politikama? Imamo najave povećanja plata većeg od rasta BDP-a. Ako se stvari ne promene i produktivnost počne brže da raste, vraćamo se na model rasta pre 2008. godine koji vodi rastu trgovinskog i platnobilansnog deficita koji se posle mora obarati“, poručio je Šoškić.
Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu, ocenio je da je od 2000. do 2018. godine Srbija po udelu investicija u BDP-u zaostajala za zemljama CIE i da je ukupan manjak 33 do 40 odsto BDP-a.
„Da smo ulagali makar na nivou proseka danas bi imali 10 do 12 milijardi evra javnog kapitala. Umesto toga imamo nizak nivo infrastrukture. Istovremeno imali smo iznad prosečnu potrošnju. To je bila politička odluka. Potrošnja je davala veće političke dividende od investicija koje imaju dugoročne političke dividende“, istakao je Ranđelović. On je istakao i da je potrebno da javne investicije iznose četiri do pet odsto BDP-a narednih desetak godina, ali i da mora da se popravi efikasnost upravljanja investicijama.
Sebastian Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, ukazao je kako bi poreska politika mogla da pomogne privrednom rastu. On je istakao da pre svega treba smanjiti poreske namete na rad i to posebno na niže plate.
Takođe, prema njegovim rečima, treba dati poreske podsticaje za istraživanje i razvoj. Kod podsticanja investicija, Sosa smatra da treba preći sa podsticaja radnointenzivnim delatnostima na podsticaje onima koje prave višu dodatu vrednost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
