Glavni urednik „Bele knjige 2021“ Saveta stranih investitora Miroljub Labus izjavio je danas da su privredni rezultatu Srbije u ovoj godina bolji od očekivanog, kao i da će zemlja ostvariti veći privredni rast nego mnoge zemlje u svetu, ali da će se već naredne godine te stope vratiti na one pre krize.
„Ova godina je bila dobra godina, bolja nego što smo očekivali. Srbija je ostvarila dobar rast iz dva razloga – ogromne finansijske podrške koju je država obezbedila privredi i građanima, kao i odličnih prinosa u poljoprivrednom sektoru“, kazao je Labus na predstavljanju „Bele knige 2021“.
On je dodao i da će stopa privrednog rasta u Srbiji biti veća nego u mnogim drugim zemljama, ali da će se već sledeće godine privredni rast vratiti na srednje vrednosti.
Naveo je i da je 2019. godine stopa privrednog rasta u Srbiji bila zasnovana na investicijama i građevinskom sektoru, dok su ove godine pokretači potrošnja i trgovina.
Labus smatra da su Srbiji potrebne nove investicije, zasnovane na proizvodnji, ali i reindustrijalizacija.
„Moramo da proizvodimo, zato su nam potrebne veće investicije“, kazao je on i naveo da je nužno da kompanije više zarađenog novca ponovo ulažu u proizvodnju.
Dodao je i da rast javnih investicija mora biti limitirane, kako ne bi ugrozile fiskalnu stabilnost.
Kao rizike, sa kojima bi se država mogla suočiti naredne godine, naveo je inflaciju, potom javni dug, koji ne sme da pređe granicu od 60 odsto BDP-a.
Smatra da Vlada Srbije mora da nađe načina kako da se izbori sa inflacijom, pa su zbog toga preporuke Saveta stranih investitora da se zadrži fiskalna stabilnost, odnosno da se postavi gornja granica udela javnog duga u BDP-u, zato što se očekuje povećanje kamatnih stopa.
Labus je dodao da je preporuka i da se bolje kontroliše fiskalni deficit, kao i da se javna potrošnja u infrastrukturu kontorliše tako da ne se ugrozi fisklanu stabilnost.
Prema njegovim rečima, kompanije članice Saveta stranih investitora, od kojih 80 odsto dolazi iz EU, žele da imaju iste uslove kao i na bilo kom drugom tržištu u Uniji.
„Zabrinuti smo za slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala. Evidentno je da u ovim sektorima postignut napredak, ali naše kompanije smatraju da poslovno okruženje može biti još bolje“, zaključio je Labus.
Predsednik Saveta Stranih investitora i generalni direktor kompanije Telenora Majk Mišel ocenio je da je Srbija pokazala rešenost da unapredi poslovno okruženje u uprkos izazovnima pandemije.
„Iako je pandemija nova realnost, ona i dalje određuje pravac u kome će se kretati ostatak ove i narednih godina. Srpska privreda se oporavila od šoka i vraća se realtino stabilnom rastu, ali su ostale trajne engativne posledice, a na investicije će uticati pre svega izlazak iz recesije“, kazao je on.
Istovremeno, kako je dodao, celokupni oporavak zavisiće od toga koliko efikasno mere ekonomske politike, koje se primenjuju u uslovima visoke neizvesnosti, mogu da ublaže štetu.
Mišel smatra da pozitivan signal predstavlja ubrzana digitalizacija koja može pomoći pokretanju konstruktivnih promena.
Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da 68 odsto firmi u ovom Savetu dolazi iz EU i ponovio da je EU posvećena evropskoj perspektivi Srbije.
„Odlučni smo za podršku njenom evropskom putu, EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana, i on je prioritet za EU“, rekao je on.
Naglasio je da je Srbija sve bliža EU i da je više od 60 odsto trgovinske aktivnsoti zemlje je vezano za EU, odakle stiže i najviše stranih direktnih investicija, oko 68 odsto.
Ukazao je da je neophodno dodatno reformisati javnu upravu i kao problematične naveo vladavinu prava, korupcijuju i nedovojnu delotvornost sistema.
Žiofre je kao pozitivno naveo brže izdavanje građevinskih dozvola, ali zamerio što je Zakon o deviznim transakcijama restriktivan, kao i što se dosta podzakonkish akata usvaja bez nedovoljno konsultacija sa privredom.
On očekuje još povoljniju klimi za ulaganja u Srbiju, kao i da EU želi više inovativnih proizvoda i sprovođenje zelene agende, kao novog modela rasta u budućnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.