Lakićević: Trostruka opasnost ekonomske saradnje Srbije sa Kinom

Izvoz u Kinu se prošle godine kretao oko 330 miliona, dok je uvoz bio blizu tri milijarde evra, što znači da je Srbija imala deficit od oko 2,7 milijardi evra, a to je ubedljivo najveći deficit koji Srbija ima s nekom zemljom u spoljnoj trgovini.

„Prva posle Kine je Nemačka u koju izvozimo 2,2 milijarde evra, a uvozimo za 3,1 milijardu, dakle deficit je sasvim prihvatljivih 900 miliona evra“, ocenio je Lakićević i dodao da Srbija u Bosnu i Hercegovinu izvozi četiri puta više nego u Kinu, čak 1,3 milijarde evra.

Lakićević navodi da su infrastrukturni projekti u kojima su angažovani Kinezi znatno skuplji nego kada se oni realizuju uz učešće međunarodnih finansijskih institucija.

„Deonica Surčin–Obrenovac, koja je potpuno ravna, na autoputu između Beograda i Čačka košta skoro 10 miliona evra po kilometru, dok je u jednoj publikaciji o Koridoru 10, koju je svojevremeno objavil Ministarstvo saobraćaja, izračunato da izgradnja autoputa po sličnom terenu treba da košta oko dva do dva i po miliona evra po kilometru“, kazao je Lakićević.

Kako je objasnio, brza pruga Novi Sad–Subotica, koju grade kineske kompanije, košta 900 miliona evra ili devet miliona evra po kilometru, dok s druge strane pruga Niš-Dimitrovgrad, dužine 110 kilometara, koja se gradi parama Evropske investicione banke, košta manje od dva miliona evra po kilometru“.

Sve to govori, napomenuo je, da isti posao Kinezi naplaćuju i 50 odsto iznad realne cene.

Lakićević je ukazao da su kineski uslovi osetno nepovoljniji nego kod zajmova od međunarodnih finansijskih institucija, ali i da se kineske kompanije nisu „proslavile“ na ekološkom polju, jer je veliko zagađenje u Smederevu i Boru od industrijskih postrojenja njihovih kompanija.