Kupac akcija Laste i dalje nepoznat, a udeo se nalazi na zbirnom računu: Šta su kastodi računi i za šta se koriste?

Taj zbirni račun trenutno ima 15,8 odsto akcija Laste i nalazi se na drugom mestu po vlasničkoj strukturi, iza Akcionarskog fonda koji ima 29,7 odsto, pokazuju podaci Centralnog registra za hartije od vrednosti (CRHoV).

Zbirni ili kastodi račun, iza koga se krije stvarni vlasnik akcija, služi da kastodi banka može da čuva i upravlja finansijskim instrumentima za račun klijenata, odnosno da pruža kastodi usluge i sa tim povezane usluge.

To za Danas objašnjava berzanski analitičar Branislav Jorgić, koji navodi da se kastodi, odnosno zbirni računi hartija od vrednosti vode kod ovlašćenih posrednika u trgovanju sa hartijama od vrednosti, a da je ta oblast regulisana Zakonom o tržištu kapitala.

„Kastodi računi su zbirni računi kod kojih je javnosti poznat samo ukupan broj akcija, a analitika, odnosno pojedinačni vlasnici su poznati samo nosiocu računa, tačnije u ovom slučaju banci“, pojašnjava naš sagovornik.

On navodi i kako je samo ime vlasnika skriveno iza ovog računa.

„Struktura zbirnog računa ili identitet nekog klijenta u okviru te strukture može biti dostupan samo državnim organima poput Komisije za hartije od vrednosti, policiji, na zahtev suda…“, kaže Jorgić.

Kako pojašnjava, razlozi da neko svoje hartije od vrednosti vodi na kastodi računu mogu biti različiti.

„Najčešće je to radi veće operativnosti za vlasnike hartija od vrednosti ili zato što vlasnik tih hartija ne želi da informacija o njemu i količini hartija koje poseduje budu dostupni javnosti. Iz mog iskustva pojedinci ili privredna društva ne žele da podaci o njihovom portfelju budu javni iz bezbednosnih razloga, s obzirom da vrednost tog portfelja može biti vrlo visoka, a informacija o tome budu dostupna nepoželjnim licima“, navodi Jorgić.

On dodaje da drugi razlog može biti da klijent ne želi da javno objavi svoj identitet zbog daljih planiranih namera prema privrednom društvu, čije akcije je stekao.

„Međutim, ovo sve važi do procenta vlasništva od 25 odsto, nakon čega identitet vlasnika mora biti otkriven“, podseća naš sagovornik.

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas navodi dva motiva zašto investitori koriste kastodi račune.

„Jedan je lakša manipulacija sa novcem i to obično koriste strani investitori da ne bi ovde otvarali račune, oni preko globalne kastodi banke nađu lokalne partnere i to je izuzetno laka manipulacija novcem. Drugi razlog je kada investitori ne žele da budu javni, jer kod nas je to dosta transparentno, može u kompanijama da se vidi svaki pojedinačni akcionar“, objašnjava on.

On dodaje da neko ne želi iz ovog ili onog razloga da se zna da je on kupac.

„Naš Zakon o tržištu kapitala predviđa da neko kada pređe prag od pet ili 10 odsto akcija, on je dužan da objavi ko je vlasnik. Dužni su da objave da su prešli prag i kako se zovu. Ali postoji ta mogućnost da oni mogu da napišu da se zovu „zbirni račun“, što je manipulisanje zakonom. U principu bi morali da napišu ko su“, navodi Gujaničić.

On podseća da svaki akcionar slobodno raspolaže svojim akcijama i određuje cenu po kojoj će ih prodati.

„Kada je u pitanju država ili lokalni organ vlasti, to je malo specifičnije, jer su to vlasnički udeli svih nas građana i tu mora da se vodi više računa“, kaže Gujaničić osvrćući se na prodaju akcija Laste.

On naglašava da je neobično što kod ovakve firme, gde pokušaji privatizacije traju godinama, lokalni i državni organ vlasti nastupaju odvojeno.

„Ako se već zna da će Lasta da se privatizuje i da se prodaju ti državni paketi akcija, bilo bi najlogičnije da državni i lokalni organi vlasti zajedno nastupe, formiraju neki paket akcija i raspišu poziv. Država ima razne mogućnosti kako može da proda taj paket. Bilo bi logičnije i zato što zajedno imaju kontrolni paket akcija, a kada se on prodaje, tada se po pravilu dobija viša cena“, objašnjava Gujaničić.