Lazarević i partneri traže pare nazad

Na ime potraživanja koja su još u sporu rezervisano je oko 20 miliona evra, ali Zakon o stečajnom postupku iz 2005. godine, po kome se ovaj postupak vodi, daje mogućnost stečajnoj upravi da imovinu vlasnika, koji su se praktično razdužili, prodaje i dalje. O tome odlučuje Odbor poverilaca koji čine poverioci koji to više nisu, ali su, po zakonu, i dalje organ stečajnog postupka, tvrdi stečajni upravnik na koga je Danas uputio Privredni sud. Članovi Odbora poverilaca dobijaju naknadu na tu funkciju i to im je jedini interes da u nastavku postupka učestvuju.

Ponudom nije obuhvaćena Robna kuća Beko u beogradskoj Knez Mihailovoj 39, jer je predmet spora između Beka u stečaju i Republike Srbije, koja se na tu imovinu i uknjižila. Zgrada je građena u partnerstvu između firme Rudnap, danas u vlasništvu biznismena Vojina Lazarevića, i Beka, koji je 1977. godine partnerstvo, uz ugovorom preciziranu nadoknadu, preuzeo od Zavoda za izgradnju grada Beograda. Kako to u Srbiji nije retkost, Beko se na tu imovinu nije uknjižio kao vlasnik, ali država jeste. Prema navodima akcionara Beka, stečajna uprava je bila na putu da izgubi ovaj spor, kad su na poslednjem ročištu sami akcionari Sudu uručili originalan primerak ugovora o prenosu cesije – prava i obaveza sa Zavoda na Beko. Prema navodima stečajnog upravnika Željka Pešuta, kao dokaz vlasništva potrebna su još dva originalna ugovora, i stečajna uprava je u potrazi za njima.

U prethodnoj priči na sporedan, a u sledećoj na direktan način, u stečaj Beka uključena je i firma Rudnap. Blago rečeno, zanimljivo je da su svi poverioci Beka namireni prodajom glavne zgrade te firme u beogradskoj Ulici vojvode Bojovića. Zgradu je sa pripadajućim zemljištem, avgusta 2007. godine kupila grčka firma Lambda development, preko beogradskog Preduzeća za izgradnju i razvoj na tržištu nekretnina Property development za 55,8 miliona evra na licitaciji na kojoj su učestvovala još dva zainteresovana kupca, a pri početnoj ceni od 39 miliona evra. Grčki investitori su odmah saopštili da im je biznismen Vojin Lazarević strateški partner. U maju će se, međutim, u Privrednom sudu u Beogradu održati ročište po tužbi kupca, koji tvrdi da ugovorne obaveze prema njemu nisu ispunjene. Tužioci po tom osnovu, navodno, traže obeštećenje čija je vrednost veća od prodajne cene, dakle veća od 55,8 miliona evra. Stečajni upravnik Beka Željko Pešut tvrdi da je spor nastao oko zemljišta koje se nalazi u produžetku prodate zgrade i na koje je uknjižen Beko, ali ga je ranije dvema firmama prodalo pravno lice koje nije vlasnik!!!

Prema ugovoru o prodaji ove nepokretnosti „kupac navedenu imovinu kupuje u viđenom stanju i izjavljuje da se odriče prava na isticanje naknadnih reklamacija i zahteva“, ali i „prodavac izjavljuje da mu nije poznato postojanje bilo kakvih drugih tereta, prava i pretenzija trećih lica, sudskih i drugih postupaka, ograničenja javno-pravne prirode“, i obavezuje se da „do 31.12. 2007. godine preda predmetnu nepokretnost kupcu u državinu potpuno ispražnjenu od lica i stvari“. I što je ključno „prodavac se obavezuje da za svaki dan kašnjenja u izvršenju ove obaveze isplaćuje kupcu iznos od jednog promila od ukupne kupoprodajne cene“. Kupac, grčka firma Lambda development, je tužbu za neizvršenje ugovora podnela prošle godine.

Ničija imovina

Beogradska konfekcija Beko u stečaju ima imovinu i u državama nastalim na teritoriji Hrvatske i Slovenije, ali to nije obuhvaćeno procenom ukupne imovine firme, njome ne upravlja stečajni upravnik i nije predmet prodaja. Stečajni upravnik Željko Pešut kaže da firma zaista ima, recimo odmaralište u Supetru ili prodavnicu u Vukovaru, ali da je ta imovina tamo podržavljena, a uz to i Hrvatska traži da se za vođenje spora pred njenim sudovima angažuju tamošnji advokati, što bi bio veliki trošak na teret stečajne mase. Svojevremeno je Direkcija za imovinu Republike Srbije pozvala sve ovdašnje firme da joj prijave imovinu koja im je ostala na teritoriji bivših republika SFRJ, ali nije jasno šta je bio motiv tog poziva.