Legalizovano oko 700 objekata

Stamatović dodaje da u toj varošici i okolini nema bespravno izgrađenih objekata, već samo onih koji su odstupaju od građevinskih dozvola.

– Imamo oko 3.000 zahteva koje su vlasnici podnosili u četiri navrta, jer je toliko bilo legalizacija. Neki su podnosili zahteve za iste objekte svaki put kada bi se usvojio novi zakon i zbog toga je taj broj toliki. Legalizovali smo oko 700 objekata, što je 80 odsto objekata koji odstupaju od građevinskih dozvola, rekao je za Danas Stamatović.

– Primera radi, investitori u projektu prikažu krov pod većim nagibom, ali kasnije u toku gradnje, smanje nagib i, umesto tavana, naprave koristan prostor. Pošto im zakon ide na ruku, oni su to iskoristili za kasniju legalizaciju. S druge strane, neki objekti koji su bili van gradskog građevinskog zemljišta, a koje je ranije bilo seosko područje kao što su naselja Zova, Gajevi i Vodice, kada smo proširili plan, oni su postali deo tog plana i normalno je da moraju da imaju građevinske dozvole, objasnio je Stamatović.

Od 889 radnika, koje će Ministarstvo građevine angažovati na poslovima ozakonjenja u svim lokalnim samoupravama, Čajetini je data dozvola da primi pet koji će u toj opštini, na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, raditi do aprila ove godine.

– Ministarstvo građevinarstva je uvek navodilo Čajetinu i Zlatibor kao primere nelegalne gradnje, ali mi smo jedna od retkih samouprava koja ima kompletnu plansku dokumentaciju, tako da investitori nemaju razloga da grade objekte bez građevinske dozvole. Mogu sve da dobiju brzo i u redovnom postupku. Trudili smo se, koliko smo mogli, da sa inspekcijama kontrolišemo i izađemo na teren, ali je teško kontrolisati odstupanje od građevinskih dozvola, naveo je Stamatović i dodao da je Čajetina oštećena jer joj je, za razliku od drugih lokalnih samouprava, Ministarstvo građevine odredilo svega pet radnika na poslovima ubrzanog ozakonjenja.

– Knjaževac je dobio 26, Žagubica 22, Kučevo 14, Koceljeva i Bač po 12, Malo Crniće i Svilajnac po deset, Kladovo devet, Medveđa sedam, dok je Čajetina dobila pet radnika, odnosno isto onoliko koliko su dobili Trgovište, Surdulica, Bor, Golubac, Vlasotince i Lebane. S druge strane, određivanjem samo pet radnika za ozakonjenje u Čajetini, Ministarstvo građevinarstva je demantovalo sopstvene tvrdnje da su Čajetina i Zlatibor primeri za bespravnu gradnju. Valjda je taj broj utvrđen na osnovu broja nelegalnih objekata, a moguće je da je država to odredila na osnovu političke podobnosti lokalnih samouprava. Ili je Čajetina politički diskriminisana ili nije tačno da je Zlatibor primer bespravne gradnje, poručio je Stamatović i istakao da su „Čajetina i Zlatibor primeri zakonite gradnje i posedovanja svih potrebnih planskih dokumenata“.

O građevinskoj dozvoli, koju ta opština iščekuje od Ministarstva građevinarstva kako bi počela realizacija projekta izgradnje žičare-gondole od Zlatibora do Tornika, Stamatović kaže da Čajetina još uvek čeka taj dokument, te da dugo traje spor pred Upravnim sudom oko vlasništva 2.213 hektara zemljišta koje koristi PK „Zlatibor“, iznad čijeg dela bi trebalo da ide trasa gondole. To državno zemljište ministarstvo je najpre, bez naknade, dodelilo privatizovanom PK „Zlatibor“, ali je od toga kasnije odustalo, nakon što je o tome Stamatović alarmirao javnost.

– Upravni su je vratio predmet prvostepenom organu, odnosno Geodetskoj upravi, na ponovno odlučivanje o sudbini tog zemljišta. Sve to se vrti u začaranom krugu između Upravnog suda i Ministarstva građevinarstva, a glavni kamen spoticanja je Upravni sud, zbog odugovlačenja u rešavanju tog spora, kazao je Stamatović.

Radna akcija za gondolu 11. februara

Radna akcija kojom će otpočeti radovi na gradnji „Gold gondole Zlatibor“ zakazana je za subotu, 11.2.2017. godine, sa početkom u 10 sati. Mesto okupljanja je kod položenog kamena temeljca „Gold gondole Zlatibor“, iznad pijace u centru Zlatibora. Ova narodna moba će prema procenama opštinara okupiti do 2.000 akcijaša.”U subotu, Zlatibor brani narodnu imovinu od raspikuća! Brani čast i dostojanstvo Srbije! Budite sa nama u zajedničkoj odbrani!“, poručuje u pozivu Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.

Običan popis ili zakon

Podsetivši na to da je na Zakon o ozakonjenju, koji je ministarka Zorana Mihajlović predstavila na Zlatiboru pre dve godine, imao velike primedbe, Stamatović kaže da taj zakon nije dao očekivane efekte. „Potvrdilo se da smo bili u pravu, jer je legalizacija spora, a s tim zakonom građani ne dobijaju ništa. Ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu, a onaj ko želi da je dobije, mora da pruži sve dokaze o plaćanju svih obaveza za komunalnu infrastrukturu, o projektima. Zbog toga je to samo popisivanje bespravno izgrađenih objekata, a ne ozakonjenje. Ako je to bio cilj, to je građanima trebalo da se kaže“, smatra Stamatović.

Čajetina Danas: Projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Čajetina