I za EKSPO leks specijalis: Stotine miliona evra biće potrošeno dogovorom, bez ikakvih tendera

Za pripremu ove izložbe biće pripremljen leks specijalis, zakon namenjen konkretno Ekspou, koji isključuje obavezu države da raspisuje tendere za javne nabavke u okviru ovog projekta. I dok nadležni tvrde da se poseban zakon usvaja kako bi ubrzao realizaciju Ekspoa, stručna javnost upozorava da njegova primena otvara prostor za netransparentnost i različite ekonomske malverzacije, koje mogu voditi poremećaju konkurencije i povećanju javnog duga.

Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora „Transparentnosti Srbija“, najveći problem u primeni ovog zakona leži u isključenju primene Zakona o javnim nabavkama, što bi, kako upozorava, rezultiralo situacijom u kojoj uslovi za izbor izvođača radova nisu detaljni i pravedni.

„Realnu opasnost primena leks specijalisa predstavlja moguće propisivanje diskriminatornih uslova za izvođače radova, koje neće biti moguće osporiti ni pred jednim državnim organom. Usled toga, realno je očekivati da će konkurencija za dobijanje poslova biti manja, nego što bi bila da se Zakon primenjuje. Svi ti faktori mogu dovesti do toga da Srbija plati EXPO više nego što bi morala. Koliko radovi realno vrede, jedino se može znati u uslovima pune konkurencije“, objašnjava naš sagovornik.

Nenadić napominje da, čak i kada se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, u Srbiji konkurencija nije velika, jer kako kaže, mnoge firme ne žele da podnesu ponudu ili žalbu, kako se ne bi zamerile nadležnima.

„Neretko odluče da se ne uključe u javnu nabavku, kako ne bi ugrozili svoje mogućnosti za dobijanje nekih budućih poslova. To znači da primena Zakona nije nužno i garancija da ćemo imati maksimalnu konkurenciju, a ako se on ne primenjuje – situacija samo može biti lošija“, poručuje programski direktor Transparentnosti.

On podseća da postoji više primera koji dokazuju da je leks specijalis podloga za manipulisanje tržišnim uslovima, u kojima dolazi do favorizovanja određenih kandidata i diskriminisanja ostalih.

„Kada je reč o Beogradu na vodi, donekle je različita situacija, jer je primena Zakona o javnim nabavkama isključena činjenicom da je preduzeće koje realizuje projekat u manjinskom državnom vlasništvu. Ipak, neke stvari koje se realizuju na tom području trebalo bi da se odvijaju kroz javne nabavke, poput izgradnje objekata javne namene i ulica. Ali leks specijalisom je predviđeno da se to ne radi na taj način, već da posao odradi preduzeće „Beograd na vodi“. Sa druge strane, kada su u pitanju projekti „Moravski koridor“ i „Južni tok“, leks specijalisom je predviđeno da se ne primeni Zakon o javnim nabavkama, već procedura koja bi bila formulisana samo za određeni projekat. Kroz nekoliko primera smo videli da su uslovi za tender bili postavljeni tako da unapred privileguju određenu firmu, koja na kraju i bude izabrana“ podseća Nenadić.

Sa druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da se leks specijalis u ovom slučaju uvodi da bi se ispunili rokovi koje Srbija ima kao domaćin specijalizovanog EKSPO-a.

„Imajući u vidu kompleksnost građevinskih i infrastrukturnih radova, period do 2027. godine je relativno kratak za realizaciju. Srbija ima obavezu da sagradi EKSPO u skladu sa propisanim standardima, te leks specijalis treba da ubrza procese izgradnje čitavog kompleksa. To znači da, ako neko ima zemljište na datoj lokaciji, ne može usporavati proces realizacije projekta, već će biti obeštećen ubrzanom procedurom“, pojašnjava Stanić.

Nasuprot tome, savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija, sugeriše da primena leks specijalisa ne mora nužno biti loš potez, ali u državama koje imaju jasno definisane norme, što u Srbiji, kako ističe, nije slučaj.

„Leks specijalis se kod nas odomaćio, pa kada treba nekome pomoći da zaradi pare, uvode se posebni zakoni. Ovaj zakon ima nekog smisla u građevinarstvu u situacijama kada je nešto potrebno brzo uraditi. U takvom kontekstu, leks specijalis može odstupiti od važećih normi, za ustupanje radova na primer. Sve to se može izvesti na način da se građani ne oštete, i da javni interes ostane zaštićen. Takva praksa je izvodljiva u uređenoj zemlji, koja ima jasno definisane standarde i norme u građevinarstvu. Ipak, mi više nemamo ni Zavod za standardizaciju, ni preduzeće koje se staralo o praćenju normi. Pošto nema ta dva izvora podataka, ne može se poslovati kako treba, ali može drugačije“, upozorava naš sagovornik.

Bušatlija ističe da se bez obaveze prema Zakonu o javnim nabavkama, poslovi sklapaju putem direktnih ugovora, bez dokaza da ponuđač predlaže ispravnu cenu.

„Ako se ne zna šta je standard i koje su norme, cenovnik se ne može proveriti. To je prostor u kom se zarađuju pare na grbači građana, s obzirom da se projekat finansira iz budžeta. Osvrt na ranija iskustva sa primenom leks specijalisa podseća nas da nije isključeno da ćemo projekat platiti više nego što bi zapravo trebalo. Od pre dve decenije krenulo je pravljenje zakona takvih da na njima još samo fali slika onoga za koga se prave, ali su potpisani u njemu pa ih možemo prepoznati i bez nje“, kaže Bušatlija.

Danasov sagovornik naglašava da ulaganje u projekte koji ne ostvaruju profit Srbiju vuče u sve veći javni dug, te da, stoga, poslovi bez profita ustvari predstavljaju subvencije.

„To znači da je država nekome dala pare, ne očekujući da će se one vratiti. Država investira naš novac, te je obaveza da najmanje moguće potroši na investicije, ali ne na uštrb kvaliteta radova ili rokova. Kada postoji pogodba u kojoj je nedokučiv način na koji je napravljena cena pojedinačnih postavki projekta, onda se dešava da se investira daleko više nego što investicija objektivno može doneti profita. Ako je investicija skuplja od povraćaja, javlja se javni dug, koji kod nas raste bez kontrole, i to zbog činjenice da se uzimaju krediti da bi se vratili prethodni. Isto će se nastaviti i u slučaju EKSPO-a, iako će „opravdanje“ za leks specijalis ležati u tome da je zakon neophodno doneti, kako bi se izbegla odlaganja realizacije zbog potencijalnih žalbi koje bi zaustavile radove“, zaključuje Bušatlija.

Kada je reč o potencijalnim zloupotrebama ovog zakona, Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Danas da detaljnije proučavanje leks specijalisa za EKSPO tek sledi, te da će najverovatnije u narednim danima Savet izneti svoj stav o njemu.

„Sa uvođenjem leks specijalisa upropašćen je pravosudni i zakonodavni sistem u našoj državi. Ova tema zahteva ozbiljnu pažnju, jer se iz aviona vidi da je koruptivna stvar. Čim se ukidaju javne nabavke, jasno je da je dogovoreno unapred“, poručuje Slijepčević.

Do zaključenja ovog teksta, na pitanja koja se tiču primene posebnog zakona na projekat EXPO2027, Ministarstvo finansija kao ni Ministarstvo građevine, nisu odgovorili.

Mali: EXPO će biti izgađen uz poštovanje svih zakona

Ministar finansija Siniša Mali nakon bure u javnosti zbog primene leks specijalisa na specijalizovanu izložbu EXPO, oglasio se sa tvrdnjom da će u procesu realizacije ovog projekta biti ispoštovani svi zakoni naše zemlje, uključujući i Zakon o javnim nabavkama.

„Javno, efikasno, brzo, transparentno i kvalitetno. Uz poštovanje svih zakona Republike Srbije, zakonskih procedura, procesa i uz maksimalnu transparentnost, građani Srbije biće domaćini izložbe kakva do sada u Srbiji nije viđena. Celim procesom će upravljati preduzeće osnovano za potrebe EXPO-a 2027“, ističe Mali.

Ministar dodaje da će preduzeće osnovano za potrebe EXPO-a biti u obavezi da donese interni akt, kojim će biti propisana procedura za sprovođenje javnih nabavki, uz vođenje računa da ona uvek bude sa što manje troškova i sa kraćim rokovima kako bi sve bilo završeno do kraja 2026. godine.

„Tada ćemo ključeve paviljona predati svetskim gostima. Dakle, nema reči o suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama“, zaključuje Mali.