Letovi kasne, država upozorava operatera, a putnici ispaštaju: Šta to „koči“ Beogradski aerodrom“?

Na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ pre nekoliko dana ponovo je došlo do prekida u radu softvera za pristup sistemu koji koriste avio-kompanije za čekiranje putnika na let, što je bio treći put u kratkom roku da se ovaj problem javlja.

To je dovelo do značajnog usporavanja funkcionisanja samog aerodroma i kao posledicu imalo kašnjenje brojnih letova.

Sa Beogradskog aerodroma su poručili da se radi o globalnom kvaru na softveru.

Oni su pojasnili da je poremećaj reda letenja prouzrokovan kvarom softvera američke kompanije-provajdera „Collins Aerospace“, koji je van kontrole beogradskog aerodroma. Dodali su i da je taj kvar uticao na rad još dvadesetak aerodroma širom sveta.

Sve ovo ne ide u prilog aerodromu koji je po istraživanju portala „AirHelp“ već jako loše rangiran od strane putnika.

Prema tom istraživanju, Aerodrom „Nikola Tesla“ se nalazi među najlošijim i najnepopularnijim aerodromima u svetu, jer je zauzeo 236. mesto od 239 ocenjenih aerodroma.

Ocenjen je sa prosekom od 6,53 kada su uzeti u obzir dobijeni podaci o kašnjenju, opremljenost aerodroma i mišljenje samih putnika.

Iako posao samog aerodroma raste, što se vidi i po tome da je u prvoj polovini godine ugostio više od 3,7 miliona putnika, što je 13 odsto više nego prošle godine, postaje upitno da li je koncesionar – francuska kompanija „Vansi“ sposobna da taj posao iznese na pravi način.

Podsećamo, ovo nije prvi put da se javljaju problemi na Beogradskom aerodromu, iste smo imali i prošlog leta samo su bili drugačije prirode.

Prošlogodišnja letnja sezona propraćena je bronim otkazanim letovima, kašnjenjima, velikim brojem izgubljenog prtljaga, dugačkim redovima ispred šaltera i veoma nezadovoljnim putnicima. To sve nije ostavilo dobar utisak, a čini se da se pred ovu sezonu država postarala da do sličnih problema ne dođe.

Naime, angažovana je kompanija „Menzies Aviation“ za obavljanje usluga zemaljskog opsluživanja aviona.

Ta kompanija je sada zadužena za upravljanje tehničkim prihvatom i otpremom i opsluživanjem prtljaga, odleđivanjem vazduhoplova i putničkim servisom, kao i uslugama putnicima sa ograničenom pokretljivošću i opslugom robe na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, objavljeno je ranije.

Da je „Vansiju“ ovaj posao oduzet zbog prošlogodišnjih pehova, potvrdio je ovih dana i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je sa čelnicima te kompanije najavio i sastanak.

„Prošle godine rešili smo problem tako što smo ih, praktično izbacili iz posla zemaljskog operatera, odnosno uveli smo konkurenciju. Srbija neće dozvoliti da naši putnici imaju drugačiji tretman od putnika bilo gde u svetu. Kompanija mora da se ponaša bolje i da radi svoj posao u skladu sa ugovorom“, poručio je Vesić.

On je kritikovao tu kompaniju i da se ponaša neodgovorno prema putnicima i pozvao ih da što pre reše problem sa IT sistemom.

„Tražili smo više puta objašnjenje od ‘Vansija’, pa i nakon poslednjeg iskakanja sistema. Nedopustivo je da se to dešava, oni imaju obavezu da poseduju ‘bekap’ sistem, koji mora da radi kada glavni sistem zakaže“, ukazao je Vesić.

Ovim povodom uputili smo nekoliko pitanja Ministarstvu, međutim, do objave ovog teksta, odgovore nismo dobili. S druge strane, odgovore jesmo dobili od aerodroma „Nikola Tesla“.

Oni ponavljaju da je poremećaj reda letenja na beogradskom aerodromu u nekoliko navrata tokom avgusta uzrokovan problemom na softveru američke kompanije-provajdera „Collins Aerospace“, koji je van kontrole beogradskog aerodroma.

„Kako nam je provajder potvrdio, kvar je istovremeno uticao na operacije i drugih aerodroma na području Evrope, Bliskog Istoka i Afrike koji koriste isti sistem“, objašnjavaju oni.

Iz aerodroma potvrđuju da je globalni problem sa softverom za prijavu putnika na let posledično doveo do kašnjenja letova.

„Sam proces se odvijao usporeno usled prelaska na proceduru poluautomatskog ili manuelnog čekiranja putnika, u saradnji sa avio-kompanijama i pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja, prema propisanoj proceduri za ovakve situacije“, navode oni.

Kako dodaju, tehničke službe aerodroma su u neprekidnom kontaktu sa inostranim provajderom u cilju detaljne analize problema i načina da se smanji mogućnost eventualnog ponovnog prekida u radu.

Stručnjak za civilnu avijaciju Alen Šćuric za Danas kaže da je teško reći o kakvim se konkretnim IT problemima radi.

„No, evidentno je da se ruši cijeli sustav i da to traje satima. I samim time problem je više nego ozbiljan, a rezultira ogromnim višesatnim kašnjenjima kompanija i otkazivanjem letova“, ukazuje on.

Naš sagovornik se osvrnuo i na tvrdnje aerodroma da se radi o globalnom kvaru.

„Aerodrom tvrdi da to nije samo njihov problem, nego da ga istovremeno imaju i drugi aerodromi. Bojim se da nije tako jer da jeste, bilo bi saopštenja o problemima na drugim aerodromima, a nema ih“, naglašava Šćuric.

On dodaje i da ovaj problem nije uobičajen.

„Desi se povremeno, ali ne često, da padaju sistemi na aerodromima. Nedavno smo imali i planetarni pad sistema kada su otkazane hiljade letova. No, tada se stvar otkloni brzo i ne ponavlja se“, navodi Šćuric.

U Beogradu, kako kaže, nije problem što se to jednom desilo, nego što se ponavlja.

„Dakle očito IT stručnjaci ne mogu otkloniti problem. Tako nešto se u svetu ne dešava“, tvrdi on.

Šćuric naglašava i da ovakvi problemi jako puno utiču i na kompanije i na putnike.

„Letovi kasne satima ili se letovi otkazuju. Putnici naravno nisu zadovoljni ni kašnjenjima ni otkazivanjima. Zbog toga niz putnika ima velike posledice, otkazuju sastanke, obaveze, gube hotele, odlaze im kruzeri, gube konekcije, ne dolaze na destinaciju u traženo vrijeme. A putnik putuje avionom da ne mora krenuti nekoliko sati ili dana prije, zar ne? Kompanije istovremeno gube tisuće i tisuće eura na prizemljenim avionima i gubitkom konekcija svojih putnika, te nemogućnosti da avion koji je zarobljen u Beogradu odradi iduću rotaciju“, objašnjava on.