Lice i naličje humanosti

Sistemska kontrola koja bi pokazala koliko je novca skupljeno i kako je humanitarna pomoć utrošena – ne postoji. S druge strane, humanitarne organizacije suočavaju se sa administrativnim problemima u doniranju pomoći, a oprema koju nabave biva oporezovana. Kako bi se donatorima olakšalo funkcionisanje, bilo bi dobro formirati privatno-javni fond koji bi kontrolisao tokove novca, zaključeno je na panel diskusiji Danas konferens centra „Humanitarne akcije i zdravstveni sistem Srbije“.

Danasovi panelisti pokušali su da odgovore na neka od sledećih pitanja: Da li je nabavka medicinske opreme u Srbiji odgovornost države ili humanitarnih organizacija? Postoji li mogućnost sistemskog rešavanja problema finansiranja troškova lečenja naših građana u inostranstvu? Koji problemi i zloupotrebe postoje u procesu prikupljanja novca za različite humanitarne akcije u Srbiji i postoji li efikasan sistem kontrole? Da li nabavka medicinske opreme kroz humanitarne akcije podleže kontroli kvaliteta ili se sve rešava na relaciji organizatori humanitarnih akcija i kompanije – proizvođači medicinske opreme? Da li država treba da obezbedi efikasan sistem javnih nabavki u procesu kupovine medicinske opreme i održiv sistem finansiranja lečenja u inostranstvu koji neće zavisiti ni od medija ni od samih porodica? Koja iskustva u kontroli procesa prikupljanja novca u humanitarnim akcijama postoje u praksi razvijenih zemalja i zašto se ta iskustva ne primenjuju u Srbiji?

Snežana Pantić Aksentijević, rukovoditeljka Grupe za javno zdravlje u Ministarstvu zdravlja, istakla je da bi za rešavanje nagomilanih problema trebalo više novca, ali je republički budžet „skroman“, pa su u skladu s tim i izdvajanja za zdravstvo mala.

– Ministarstvo zdravlja, u skladu sa potrebama i prioritetima, pravi plan gde i kako će sredstva koja su nam dodeljena iz budžeta biti utrošena. Osim toga, u saradnji sa Ministarstvom finansija svake godine radimo proveru trošenja novca. Želim da ukažem i na činjenicu na koju mnogi zaboravljaju, a to je da postoji Republička komisija za retke bolesti koja, takođe, dobija određena sredstva iz budžeta. Ministarstvo zdravlja nema podatke o tome koliko je sredstava neophodno za teško obolelu decu čije lečenje mora da se nastavi u inostranstvu, jer se takva evidencija ne vodi – kaže Snežana Pantić Aksentijević.

Ona je istakla da bi bilo dobro da organizatori različitih humanitarnih akcija, kao i donatori, uspostave saradnju sa Ministarstvom zdravlja, kako bi se dobili precizni podaci o tome koliko ima onih kojima je potrebna pomoć. Potvrdila je da nisu retki slučajevi zloupotreba, kad se prikupljaju sredstva za dete koje nije bolesno. Danasova panelistkinja je podsetila da je u pripremi novi zakon o medicinskim evidencijama, koji će omogućiti da se prikupi što više tačnih podataka. Ukazujući na neke od akcija koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja, Snežana Pantić Aksentijević pomenula je Nacionalni program prevencije raka dojke i debelog creva. „Počeo je organizovani skrining raka dojke, koji mora da bude dostupan svakoj ženi u Srbiji. Na dobrom smo putu, jer je prevencija i rano otkrivanje bolesti siguran korak ka izlečenju“, naglasila je ona.

Donatori ne mogu sa sigurnošću da tvrde da je njihov novac završio u pravim rukama i ne isključuju mogućnost zloupotreba. S tim problemom suočio se i direktor Fonda B92 Veran Matić, koji ne krije da je ponekad prisiljen da proverava da li je onima koji se obrate toj humanitarnoj fondaciji novac zaista neophodan.

– Fond B92 registrovan je kao fondacija i nezavisan je od medijske kuće. Međutim, svakodnevno dobijamo po nekoliko, ponekad i desetine, apela za pomoć, pa često priloge o slučajevima kojima je hitno potreban novac puštamo na televiziji. Ne možemo svakom da izađemo u susret, ali ni da proverimo svaki poziv – ukazuje Matić i dodaje da je i sam u više navrata morao da zove bolnice i proverava pojedine slučajeve.

On se slaže s konstatacijom da postoje zloupotrebe kad je reč o apelima za pomoć. To je, smatra Matić, razlog više za uvođenje sistemske kontrole u ovoj oblasti. Ocenjuje, takođe, da je problem i u tome što je zdravstveni sistem Srbije prilično neuređen, „da ne govorimo o tome da je postao deo partijskog plena, što umnogome otežava rad humanitarnih organizacija koje su spremne da doniraju pomoć“.

– Pomenuću primer čoveka iz jednog manjeg grada koji je hteo da donira sredstva lokalnoj klinici. Ali, pošto nije pripadao političkoj partiji u kojoj je načelnik te klinike, od donacije nije bilo ništa. Teško da možemo biti ponosni i na praksu da javna preduzeća pomažu sportske klubove i navijače, umesto da ta sredstva usmere u humanitarne svrhe – komentariše Matić.

On dodaje da administrativne procedure dodatno komplikuju situaciju i u tom kontekstu podseća da je Fond B92, prilikom nabavke medicinskih aparata iz inostranstva, uvek morao da „pregovara“ sa nadležnima kako na te aparate ne bi bila plaćena carina i porezi.

– Izgradili smo pet sigurnih kuća u Srbiji, ali od sredstava izdvojenih za PDV mogli smo da sagradimo još dve. Osim što država odmaže, ne postoji ni korporativna odgovornost, niti razvijena svesti o donatorstvu. Dijaspora je nekada bila mnogo više uključena u pružanje humanitarne pomoći, ali je sada ta podrška manje izražena jer su ljudi izgubili poverenje u institucije – naglašava Matić.

Ukazujući na značaj prevencije i podizanju svesti o zdravlju, on je podsetio na iskustvo Fonda B92.

– Kada smo 2008. godine pokrenuli humanitarnu fondaciju, prva akcija bila je usmerena ka podizanju svesti o značaju dobrovoljnog davanja krvi. Uspeli smo u tome i od tada je procenat redovnih davalaca porastao. Potom je usledila kupovina digitalnog pokretnog mamografa. Sakupili smo pola miliona evra, kupili neophodan medicinski aparat zahvaljujući kome je, uz onaj koji ima klinika u Nišu, više od 100.000 žena pregledano – istakao je Matić.

On je napomenuo da je prevencija, kao i rano otkrivanje bolesti, ne samo provereni put ka izlečenju već donosi i veliku uštedu zdravstvenom sistemu. Matić je u tom kontekstu pomenuo da lečenje raka dojke u poodmakloj fazi košta oko 80.000 evra, a ishod je neizvestan. Panelisti Danasa složili su se u konstataciji da kontrola tokova novca u humanitarnim akcijama mora biti rigoroznija i da u ovom trenutku gotovo i ne postoji. Zbog toga mnogi koji bi želeli da doniraju novac to ne čine, jer nisu sigurni gde će njihova donacija završiti. Svedoci smo da su u prošlosti proneverena velika sredstva koja su sakupljale poznate ličnosti u okviru svojih humanitarnih organizacija. Veran Matić naglašava da je poslovanje Fonda B92 u tom smislu potpuno transparentno.

– Svako ko želi da donira novac našoj humanitarnoj organizaciji može da prati tok njegovog kretanja. Sve je dostupno i javnosti. Kada smo krenuli u akciju prikupljanja sredstava za inkubatore, prvo smo istraživali koliko tih aparata, u ustanovama širom Srbije, nedostaje. Falilo ih je oko 200. U prvoj fazi akcije planirali smo da nabavimo 100 inkubatora. Jedan od prvih donora koji nam se obratio bio je biznismen Milan Popović. Dobio je sve garancije i donirao sredstva. Kupili smo prvih 100, a nedugo zatim i još 110 inkubatora – priča Matić.

Akcija prikupljanja sredstava proširila se i na region, te je u BiH zahvaljujući sakupljenom novcu kupljeno 45 inkubatora.

– Kada smo već ušli u porodilišta, videli smo da mnogo toga nedostaje. Akcija za bebe i porodilišta još je u toku i prikupljamo novac za svu neophodnu opremu. Bilo bi nam lakše kada bismo imali podatke gde šta nedostaje, i zato bi osnivanje posebnog, privatno-javnog fonda, bilo najbolje rešenje. Sav novac bi se slivao tamo, kontrolisali bi se njegovi tokovi, a stručnjaci bi određivali šta je prioritet – smatra Matić.

On ističe da bi oprema za bebe morala da bude oslobođena nepotrebnih administrativnih procedura. Matić podseća da je svojevremeno vodio „teške“ pregovore sa Mlađanom Dinkićem u vezi sa skidanjem PDV-a na opremu za bebe, i da su ti razgovori bili „delimično uspešni“. Takođe, kada su uvozili opremu kupljenu u inostranstvu, molili su tadašnjeg premijera da je oslobodi plaćanja carine, ali je samo dobio odgovor kako da je kroz papirologiju izbegne.

– Svest o humanosti, pomoći najugroženijima, trebalo bi da se unapredi na svim nivoima – počev od pojedinca, pa do najvišeg državnog nivoa. Svi bi trebalo da zaveštamo svoje organe, mogao bi da se donese takav zakon od kojeg bi bili izuzeti jedino oni koji izričito ne žele da budu donori. Imali smo situaciju kada je nekom hitno bio potreban organ, porodica nije mogla da bude donor, a s druge strane nisu hteli da u slučaju svoje smrti zaveštaju organe koji bi nekom produžili život – ukazuje Matić.

Panelisti Danasa saglasni su da problem humanitarne pomoći mora da se reši sistemski kako ne bi dolazilo do zloupotreba i kako bi novac stigao do onih kojima je zaista potreban. Takođe se slažu da svest građana o pomoći drugima, dobrovoljnom davanju krvi ili zaveštavanju organa mora da se poveća, jer bi time troškovi lečenja bili smanjeni, a mnogi životi spaseni.

Pozitivna praksa

Primer Ambasade Izraela u SAD izdvojen je kao pozitivan primer realizovanja humanitarnih akcija i donacija. Činjenica je, naime, da se više od 20 odsto humanitarnih sredstava namenjenih Izraelu prikupi u SAD, preko izraelske ambasade. Tokovi novca su transparentni, sredstva i oprema su oslobođeni poreza, a donatori nemaju razloga da sumnjaju da njihov novac neće stići do onih kojima je namenjen. Zato je zaključak da su sistemske promene i podizanje svesti o zdravlju i humanosti neminovne kako bi i u Srbiji situacija u ovoj oblasti krenula nabolje.

Snežana Pantić Aksentijević, rukovoditeljka Grupe za javno zdravlje u Ministarstvu zdravlja

Bilo bi dobro da organizatori različitih humanitarnih akcija, kao i donatori, uspostave saradnju sa Ministarstvom zdravlja, kako bi se dobili precizni podaci o tome koliko ima onih kojima je potrebna pomoć. Utoliko pre što nisu retki slučajevi zloupotreba, kad se recimo prikupljaju sredstva za dete koje nije bolesno. Korak napred u regulisanju te oblasti predstavlja novi zakon o medicinskim evidencijama, koji će omogućiti da se prikupi što više tačnih podataka, a koji je u pripremi

Veran Matić, direktor Fonda B92

Izvesno je da postoje zloupotrebe kad je reč o apelima za pomoć. Ali, to je razlog više za uvođenje sistemske kontrole u toj oblasti. Problem je i u tome što je zdravstveni sistem Srbije prilično neuređen, da ne govorimo da je postao deo partijskog plena, što umnogome otežava rad humanitarnih organizacija koje su spremne da doniraju pomoć. Tu su i administrativne procedure koje dodatno komplikuju situaciju