Lice i naličje zapošljavanja u inostranstvu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poštovani gospodine,
   Ne bih previše komentarisao, ali moram ukazati na jednu grešku: moje školovanje NIJE plstila država. Platili su roditelji kroz poreze, 2×40 godina staža. Takođe, za mog sina, svo školovanje, stipendije, nagrade, … plaćamo supruga i ja. Država ne plaćs ništa, plaćamo mi koji smo poreski obaveznici.

2. Ako je odlazak po sistemu trbhom za kruhom, kako kazete – egoizam, kako bi se trbalo zvati ponasanje politicara koji stvaraju takvu sredinu gde neko ipak i pored svega – jednostavno ode, da ne kazem – pobegne?

3. „Ukazuje se i na eventualne negativne efekte tog procesa na privredni razvoj Srbije, s obzirom na to da mladi stručnjaci svojim znanjem doprinose razvoju stranih kompanija, samim tim i privredama drugih država.“ … A, jesmo li zaboravili ‘dualno obrazovanje’ patentirano, finansirano i bez velikog uspeha uterivano u Srbiji od strane nemackog ministarstva prosvete, uvek saglasnom Vucicu? Sistem i buducnost gde si dozivotno osudjen na trogodisnju zanatsku skolu i platu od 300 eura, bez mogucnosti napredovanja. To je jedini ‘privredni razvoj Srbije’ koji nam je Zapad namenio, i ne cudi ocajnicka bezanija mladih iz vucicevskog ‘kablaskog Svemira’!

4. U šestoj sam deceniji i pokušavam da pobegnem iz ove bede i da bar ostatak života provedem u nekoj normalnoj i uređenoj državi. Razloga za odlazak odavde je toliko da sigurno ne bi mogli da stanu u jedan komentar. Odlazim u zemlju gde ću biti stranac, građanin drugog reda i gde ću i pored toga biti 5x bolje tretiran nego u svojoj matičnoj zemlji.

5. Kojeg je reda građanin, mlad čovek, bez radnog iskustva, bilo kojeg stepena obrazovanja koji u sopstvenoj državi mora da obezbedi određeni broj glasova za određenu političku opciju da bi dobio šansu i radni ugovor? Poštovani ekonomisto, na kom je to moralnom nivou?? U Srbiji se ljudi koji ne pripadaju odgovarajućoj političkoj opciji i osećaju, a i tretiraju od strane države, te iste, naše zajedničke, kao stranci. Zašto onda ne bi bili stranci u nekoj tuđoj zemlji i zadržali dostojanstvo i obraz?!

6. Jeste zarada jedan od najbitnijih motiva emigracije, ali nije jedini motiv a i pitanje je da li je najbitniji. Autor teksta predstavlja Srbiju kao uređenu zemlju u kojoj su eto, na žalost plate male, pa nezadovoljni i egoistični mladi ljudi odlaze za par evra više, umesto da ostanu i pomognu svojoj državi.
   Ljudi beže iz države Srbije zbog ukupnog stanja društva a ne samo zbog malih plata. Male plate su samo posledica a ne uzrok problema. Dok na vlasti budu bili polupismeni „doktori nauka“ ljudi će bežati.
   A savetovao bih svakog da pobegne dok može, jer neće još mnogo vremena proći pa ni diplome iz Srbije se više neće priznavati (čudi me da se još uvek priznaju uz ovakvo devalviranje obrazovnog sistema).

7. Rad za 22.500 RSD je robovlasnistvo.
   Iz zemlje u kojoj je dobro ne odlaze ljudi.
   Svako ljudsko bice ima pravo da svoje znanje stavi na rasplaganje onoj zemlji koja je spremna to znanje da plati.
   Zemlja koja ne zeli da plati, gubi znanje.

8. Na kojoj planeti zivi „autor teksta“?

9. Vrlo je ocigledno da autor ne zna gotovo nista o temi o kojoj prica – bar kada je u pitanju zaposljavanje, rad, i standard (mladih) strucnjaka u inostranstvu.

   Ili to, ili iz samo sebi poznatih razloga, kao primer navodi lekarski poziv koji je po mnogo cemu veoma specifican. Prakticno ni jedna druga struka ne zahteva nostrifikaciju diplome (a lekarska je zahteva s veoma dobrim razlogom).

   Takodje, vemoma je „lukavo“ navoditi ukupnu cenu nekretnine iako su hipoteke na raspolaganju svima i svugde (cak i u Srbiji) tako da nikome nisu potrebni milioni u gotovini. Uz to, u kontinnetalnoj Evropi je iznajmljivanje govoto uobicajeniji model stanovanja od vlasnistva (a sve vise i u, po tome inae razlicitoj, Velikoj Britaniji).

   Konacno, kada se pojave na trzistu rada i konkursim au inostranstvu, mladi (i stari) iz Srbije su sasvim ravnopravni s bilo kim drugim ko se za odredjeni posao prijavljuje. U prakticno svim zemljama EU (a verovatno i sire u modernim zapadnim drzavama) je protivzakonito – i taj zakon, za razliku od mnogih u Srbiji, nije samo mrtvoi slovo na papiru – diskriminisati kandidate po bilo kom osnovu: nacionalnom, verskom, seksualnom, rodnom, pa i po starosti. Jedini uslov koji kandidat-stranac mora dodatno da ispuini je da je firma za koju konkurise spremna da za njega/nju sponzorise radnu dozvolu/vizu, a ako je pozvan na ragovor to se podrazumeva.

   Toliko o (ne)namernih neistinama, poluistinama i konfuziji autora, a bez potrebe da se uopste ulazi u mnogo vaznije pitanje da li svi ti mladi ljudi u Srbiji zaista imaju makar ravnopravne, a kamoli bolje uslove od onih koji im se nude u zemljama koje su spremne da ih prime (za razlike od Srbije koja je nespremna da se promeni tako da mladi iz nje ne zele ni da odu).

   Lep pozdrav iz Velike Britanije!

   1. Upravo tako. A i diploma medicinskog fakulteta se priznaje (još uvek).
      Ja sam napustio Srbiju još za vreme studija. Jesam morao malo i da radim za vreme studija, ali zapravo je to jedan od najboljih perioda u mom životu. Jer uređene zemlje (u kojima lažni doktori nauka ne mogu ni predsednici opština da budu, a kamoli države) ti daju da mogućnost da radiš uz studije. Kada sam ja „bežao“ iz Srbije bilo je bar 7-10 puta teže izaći i dobiti vizu. U međuvremenu je lakše.
      A svakom ko brine o budućnosti svoje dece bih savetovao da ode iz Srbije ako može. Već decenijama Srbiju napuštaju pametni ljudi, ne zato što (kako autor teksta misli) će imati veće plate, već zato što su dovoljno pametni da vide da neće biti bolje kako politikanti pričaju. A uskoro (ako već nije došao taj trenutak) će statiskički gledano radno sposobno stanovništvo u Srbiji većinom biti sastavljeno od neznalica sa partijskom knjižicom,kome će se još lakše manipulisati,a lečiće ih travari i baba-vange.
      Moja najveća motivacija da napustim Srbiju je bila studentska grupa na medicinsko fakultetu u kojoj su bila samo deca profesora! A to je bilo 2002. (pazite, nivo korupcije i nepotizma… Stavili ih u jednu grupu da olakšaju administraciju). Mogu samo da zamislim kako je sada (sada su ta deca neki profesori i „stručnjaci“).

10. Kao neko ko je bio „mladi strucnjak“ ko je ostao bez posla u 40-im i ko nema sanse vec deset godina da nadje posao, ne samo u struci, vec bilo kakav, neko ko se u medjuvremenu od dobra i lepa zivota u ovoj zemlji razboleo od neizlecive bolesti, pitam vas-autora teksta nije li bezobrazluk odlazak trbuhom za kruhom nazvati EGOIZMOM?! Imate li imalo stida i srama pitati ljude za moralne obavezezemlje koja vam uzima sve, a nudi bedu,neizvesnost u svakom pogledu i da-nudi vam motanje kablova dok ne dodjete do kasnih tridesetih. Sram Vas bilo!!!

11. U mom slucaju plata je verovatno na poslednjem mestu.
    Srbija je opresivna,neslobodna policijska drzava sa populacijom kmetskog,poniznog karaktera koji prezire licnu slobodu,nacija kojoj mrznja curi iz usiju,sujeverna,primimitivna u najgorem smislu reci.
    Narod koji misli da je licna odgovornost oblast u Rusiji,narod koji radi u pelenama,narod koji radi godinama bez plate a jos uvek ide na poso.
    Strahota i sramota sta smo.
    Samo nam Bog moze pomoci posto smo sami nesposobni.
    Basara je u pravu a ja dzabe krecim.