Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MOU tekstu „Zašto je pirinač u Srbiji dvostruko skuplji nego u V. Britaniji i druge misterije“ prikazali smo razlike u cenama prehrambenih namirnica u najvećem trgovinskom lancu u Velikoj Britaniji i Srbiji. Nažalost, uprkos ogromnim razlikama u prihodima, razlika u cenama ne ide u prilog potrošačima u Srbiji.
U ovom tekstu analiza je proširena i pruža detaljnije informacije o tome koliko se za prosečnu zaradu može kupiti analiziranih namirnica po jedinici mere što je kvalitativni pokazatelj stvarnog standarda. Prosečna zarada je uzeta po neto principu iz relevatnih statističkih izvora. Naglasak je na prosčnoj zaradi iako ona ima svojih nedostataka, jer zavisi koji procenat potrošača je prima, što je više izražena nejednakost ona će biti u gornjim nivoima dohotka za razliku od medijalne zarade koja je novi 50 odsto primaoca dohotka do tog nivoa i 50 odsto preko tog nivoa.
Za analitiku cena korišćeni su izvori velikih trgovinskih lanaca po zemljama, u Bugarskoj je korišćena baza podataka „My supermarket“ gde su objedinjeni podaci svih lanaca (prosek) i koja je slična bazi podataka Cenoteke u Srbiji. Sve cene su radi upoređenja date u dinarima.
Kao što je iz tabele uočljivo, cene u Srbiji u odnosu na okruženje su više kod gotovo svih proizvoda od cena u zemaljama u okruženju. Nekoliko grupa proizvoda imaju neobjašnjivo veliko odstupanje: maslac, slanina, maslinovo ulje, pirinač i crna čokolada. Ovi proizvodi su ubedljivo najskuplji u Srbiji.
Međutim, daleko kvalitetniji zaključci se mogu izvući iz sledećih podataka. Koliko se količinski odabranih namirnica može kupiti za prosečnu zaradu. Posmatrajući ovaj pokazatelj, Srbija je najsiromašnija zemlja od posmatranih. Iza nje je Bugarska po visini prosečne zarade, ali se najveći deo proizvoda iz analizirane korpe može priuštiti u znatno većoj količini nego u Srbiji.
Postoje mali izuzeci koji i nisu vredni neke značajnije analize upoređujući je sa Bugarskom. Srbija je sa kupovnom moći kod svinjskog i junećeg mesa jedino uporediva sa Bugarskom. Neke cene su slične, pre svega kod južnog voća, i što je indikativno kod domaćeg sira (doduše u marketima).
Interesantno je da se za prosečnu zaradu u Srbiji može kupiti najmanje vina, kropmira, pasulja, suve slanine, presovane šunke, pasulja, limuna i sl.
Britaniju odnosno Englesku nije uputno ni porediti. Značajan je odskok Rumunije što se tiče kupovne moći analiziranih proizvoda. Zaista se u Srbiji moraju sistemski urediti odnosi u ovoj sferi. O tome sam već pisao, jednokratne mere su vapaj da se nešto mora raditi ali nisu rešenje problema. Minuli (ne)rad očigledno daje rezultate…
Autor je ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
