Lidl otvara radnje, na udaru Merkator grupa i Delez

Ono što će, kako su najavili u ovoj kompaniji, ponuditi građanima je „ponuda jedinstvenih brendova koji do sada nisu bili dostupni u Srbiji“, čemu se potrošači u našoj zemlji najviše i raduju. Uz unapred poznatu filozofiju najvećeg nemačkog učesnika na tržištu maloprodaje za očekivati je da će, kao i svuda gde se pojavi, otkinuti dobar deo kolača od aktuelnih igrača na domaćem tržištu. Pre svih, Deleza i Merkatora, ali i malih trgovaca koji budu imali tu nesreću da se nalaze u blizini neke od Lidlovih prodavnica.

Prema poslednjoj analizi tržišta maloprodaje u Srbiji, koju je uradila Komisija za zaštitu konkurencije, vodeći prodavci na malo, gledajući prihode u 2016, bili su belgijski Delez sa 21 odsto učešća i Merkator, u čijem su sastavu lanci IDEA i Roda, sa nekih 16 odsto. Gledajući i po regionima ova dva maloprodajna lanca dominiraju, a deset najvećih u Srbiji zauzima 55 odsto u ukupnom prometu, dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od jedan odsto tržišta.

Nema sumnje da će se Lidl vrlo brzo pozicionirati veoma visoko. Prema proceni KZK od pre nekoliko meseci, Lidl bi mogao da prigrabi od pet do sedam odsto tržišta, dok ekonomista Dragovan Milićević, bivši državni sekretar Ministarstva trgovine, veruje da bi već naredne godine Lidl mogao da zauzme od 10 do 15 odsto srpskog tržišta maloprodaje.

– Mislim da će Lidl vrlo brzo preteći Merkator grupu, naročito ako znamo kakvi sve problemi postoje, ali će i Delez izgubiti deo kupaca – napominje Milićević za Danas.

Dolaskom novog igrača možda na najvećem udaru biće značajan deo malih trgovaca.

– Kada god dođe neki novi lanac dešava se da se u krugu od nekoliko kilometara zatvaraju male radnje. Lidl nudi asortiman malo drugačiji od ostalih i zato mislim da će uspeti da zauzmu 10 do 15 odsto tržišta. Tako su počeli i u Hrvatskoj – ističe Milićević.

Pre tri godine, na primer, Lidl je bio treći igrač na tržištu Hrvatske, međutim dominantna pozicija lidera Konzuma sve je ugroženija. Na to je pre nekoliko dana na svom blogu upozorio i bivši prvi čovek najvećeg hrvatskog maloprodajnog lanca Ivica Todorić. Konzum je tako drugi kvartal ove godine pao na ispod 20 odsto udela u tržištu, dok je Lidl na drugom mestu napredovao do 11,7 odsto.

Milićević kaže da je godinama pratio rad Lidla u sedam ili osam zemalja i da se ovaj nemački maloprodajni lanac gotovo uvek rukovodio tim da cene uskladi sa potrošačkom snagom kupaca.

– Tako će verujem biti i ovde. Prilagodiće cene platežnoj moći građana Srbije. Pritom, njihove marže nisu male, u Hrvatskoj Lidl ima marže od 30 odsto, dok trgovine u Srbiji imaju marže u proseku između 17 i 23 ili 24 odsto. Lidl zato ima jako nisku nabavnu cenu robe. I nikako ne smemo zaboraviti da dve trećine robe u njihovim radnjama nije domaćeg porekla – napominje Milićević.

Najveći gubitnici dolaskom Lidla će, uz naravno one koji budu zatvorili svoje „radnje u kraju“, biti, smatra on, domaći dobavljači.

– Ne očekujem veliku korist od Lidla, niti neku revoluciju, ali bi domaći dobavljači mogli da imaju štetu. Veliki igrači će sada pokušati da se prilagode Lidlu i tu bi domaći dobavljači mogli da stradaju – ističe Milićević.

Prema podacima iz 2016, treći učesnik po veličini na tržištu Srbije bio je DIS sa 3,56 odsto učešća, potom Aman i Univerexport sa 3,48, odnosno 3,20 odsto. U prvih deset su i Gomex sa više od dva odsto i Metro, Quattro, PerSu i Vero, koji svi imaju manje od dva odsto učešća. I dok iz godine u godinu Delez i Merkator gube deo kupaca, Aman je na primer u uzlaznoj putanji, naročito na teritoriji Beograda, gde je odmah iza Deleza i Merkatora i po prihodu, ali i po prodajnoj površini, zahvaljujući tome što su nastavili širenje kupovinom objekata Višnjice, Rode, ali i kupovinom Interexa.

Komisija za zaštitu konkurencije je u analizi koja je obuhvatila period od 2014. do 2016. utvrdila da je bez obzira o kom se regionu Srbije radi neprikosnoven dvojac Delez-Merkator, dok se od trećeg do desetog mesta smenjuju manji prodajni lanci. U Beogradu su to Soulfood i Aroma, u Vojvodini PerSu i Gomex drže četvrtu i petu poziciju posle Deleza, Merkatora i DIS-a, dok posle iste trojke u istočnoj i južnoj Srbiji najveći prihod beleže leskovačka Primanova i vranjski Leon. U regionu zapadne Srbije u prvih pet po prihodu su Europrom i Fortuna marketi.

Novih 16 prodavnica Lidla u Srbiji verovatno neće pokvariti prosek u strukturi maloprodajnih objekata u kojoj sa 80 odsto dominiraju male radnje, međutim, nema sumnje da će uticati na promenu rasporeda među top igračima po ostvarenom prihodu.

U startu 1.500 zaposlenih

Lidl za početak otvara radnje u Beogradu, Boru, Zrenjaninu, Kragujevcu, Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, Smederevu, Somboru, Subotici, Užicu i Šapcu. Otvaranje prodavnica u drugim gradovima, najavili su, očekuje se od novembra. U trenutku otvaranja u Lidlu će raditi više od 1.500 zaposlenih, što će dodatno popraviti statistiku iz 2016. U periodu od 2014. do 2016, prema analizi KZK, broj maloprodajnih objekata je porastao za 19 odsto, broj zaposlenih za nekih 7.000, a građani su u malim trgovinama pre dve godine trošili u proseku 59.000 dinara za godinu dana.