Lidl uzeo oko tri odsto tržišta

Procene Komisije za zaštitu konkurencije koja je uradila opsežno istraživanje tržišta maloprodaje bile su proletos da će Lidl vrlo brzo zauzeti od pet do sedam odsto tržišta i tako smanjiti učešće vodećih lanaca Deleza, koji je 2016. gledajući prihode imao učešće od 21 odsto i Merkatora (u čijem su sastavu IDEA i Roda), koji je imao 16 odsto.

Nezavisni stručnjaci i ekonomisti tvrdili su kada je Lidl došao, da bi lider maloprodaje u Nemačkoj posle godinu ili dve u Srbiji mogao da napreduje i mnogo više od toga i zauzme od 10 do 15 odsto tržišta, dok su neke druge analize pokazale da je Lidl u drugim zemljama u kojima posluje najčešće do 10 odsto tržišta dolazio nakon 10 godina poslovanja. Lidl je očigledno odličnom strategijom za naše tržište – niska cena, pre svega – uspeo da privuče u kratkom roku mnoge potrošače u Srbiji. Dobra stvar za potrošače je i to što su i drugi odgovorili sličnom merom, spuštanjem cena. Na to prvo podseća i Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, koji kaže da je spuštanje cena bilo prvo što su uradili neki marketi kada je Lidl počeo da radi.

– Lidl je počeo da im cenovno parira, očigledno je da je nemački lanac dobro proučio srpsko tržište pre nego što je došao. Fokus su stavili na nisku cenu, a sve ostalo uključujući odnos kvalitet – cena su im sporedne stvari – kaže Đogović za Danas.

Zbog niske kupovne moći građana Srbije, kako kaže, niska cena je ovom lancu i najjača karika sa kojom lako mogu da pariraju svim ostalim konkurentima. Međutim, ukupno 19 radnji Lidla u 14 gradova ne može u velikoj meri da pokvari poslovanje najvećim igračima. Otrgnuće im deo prihoda svakako, ali ih neće zatvoriti. Zbog toga mogu da strahuju samo male, komšijske radnje, a takvih je u Srbiji gotovo 80 odsto.

– Ukrupnjavanje je nešto što je neminovno, jer je tako svuda u svetu. Ne samo Lidl, već svi maloprodajni lanci ugrožavaju male radnje. I to je nešto što ne može da se promeni. Svuda dolazi do ukrupnjavanja kapitala, tako da će male radnje ukoliko žele da prežive morati da izaberu drugačiji asortiman – napominje Đogović. Male radnje moraće, ističe Đogović, ili da se specijalizuju ili da se odluče da imaju robu domaćih proizvođača koja ne može da se nađe u drugim velikim radnjama.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je dobra stvar za potrošače u Srbiji što su dolaskom Lidla cene snižene. „U svim zemljama u kojima Lidl posluje došlo je do toga da su i ostali lanci spustili cene u proseku za 20 odsto, što je dobro za potrošače“, ističe Goran Papović. Naravno, s druge strane ima i zamerki, a jedna od glavnih je, kako kaže, odnos domaćih proizvođača na rafovima u ovim prodavnicama u odnosu na ostale.

„Mislim da treba videti koliko je domaćih dobavljača i naročito kada se radi o voću i povrću“, napominje Papović.

Trenutno, prema podacima istraživanja KZK, u Srbiji dominiraju Delez i Merkator, a deset najvećih lanaca u Srbiji (ne računajući Lidl) zauzima 55 odsto u ukupnom prometu, dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od jedan odsto tržišta.

Prema podacima iz 2016, treći učesnik po veličini na tržištu Srbije bio je DIS sa 3,56 odsto učešća, potom Aman i Univerexport sa 3,48, odnosno 3,20 odsto. U prvih deset su i Gomex sa više od dva odsto i Metro, Quattro, PerSu i Vero, koji svi imaju manje od dva odsto učešća.

Evidentno je da iz godine u godinu najveći lanci gube udeo u tržištu, dok je primetan rast kod manjih lanaca poput Amana i Arome u Beogradu, PerSua u Vojvodini ili Europroma i Fortuna marketa u zapadnoj Srbiji.