Litijum pre litijuma: Kako je pre deceniju i po propalo kopanje nikla u zapadnoj Srbiji?

Pre nekoliko dana gostujući na TV Nova S bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je tadašnja Vlada odbila zahtev investitora da otvore dva rudnika nikla u Srbiji u vreme svetske ekonomske krize.

„Imali smo u našem mandatu investiciju od milijardu evra za eksploataciju nikla, u sred najveće ekonomske krize, ali nismo je dozvolili, jer nisu ispunili uslove. Radilo se milijardi za investiciju na Mećavniku i još milijardu evra za rudnik kod Vrnjačke Banje. To je dve milijarde evra u ekonomskoj krizi. Ogromna svetska kompanija stajala je iza zahteva da se kopa nikl, a mi smo se oduprli“, rekao je Tadić.

Nekoliko nedelja ranije Vladeta Janković je govoreći za podkast NIN-a odgovorio je na napade predstavnika sadašnje vlasti da je on doveo Rio Tinto u Srbiju, tada kao ambasador Srbije u Engleskoj.

„Oni su hteli da vide Koštunicu kao premijera zbog eksploatacije nikla, a ne litijuma i ne u Jadru, nego na Mokroj Gori. On nije mogao, nije hteo da ih primi, pa sam ih ja primio. Kažu, prihod države bi bio oko milijardu dolara, nisu rekli da nude mito od milijardu dolara. Ja to sve saslušam, odem i referišem premijeru“, poručio je Janković.

Vladeta Janković, u izjavi za Danas rekao je da je kompanija Junajted majning istraživala nikl kod Mokre gore i da su želeli da ga eksploatišu.

„Rekli su da bi prihod države bio milijardu evra. Vlada je to odbila, ja sam napravio službenu belešku i obavestio ih. Ne bi me čudilo da su posle pokušali i kod sledeće vlade“, istakao je Janković.

Aleksandar Popović, tada ministar nauke i zaštite životne sredine kaže da je njegovo ministarstvo tada dalo mišljenje na taj projekat koje nije bilo pozitivno.

Nismo uspeli da dobijemo komentar Borisa Tadića, ni predsednika naredne Vlade Mirka Cvetkovića, ali se ideja o kopanju nikla na Mokroj gori opet pojavila 2012. i 2013. godine kada je SNS došao na vlast.

Engleska kompanija European nikl je 2004. godine dobila dozvolu za istraživanje na Moroj gori, ali usled velikog otpora javnosti, pre svega lokalnih saouprava, nikada nije dobila licencu za eksploataciju.
Kasnije je za vreme DS-a istražna prava dobila i firma Srbija nikl, osim za MOkru goru i za Trstenik-Vrnjačku Banju i Topolu-Aranđelovac.

Osim žestokog otpora stanovnika veliki protivnik kopanja nikla bio je i Emir Kusturica koja je na Mokroj gori na Mećavniku sagradio Drvengrad.

Zanimljivo je da je, kao i 2021. na temu litijuma, i 2014. godine održan skup u SANU na temu kopanja nikla i uticaju na životnu sredinu.

„Otvaranje rudnika nikla donelo bi veću štetu nego korist. Nadležnima se preporučuje da ne donose takve odluke bez konsultovanja naučnih institucija“, poručio je tadašnji predsendik SANU Nikola Hajdin.

Tada je procenjeno da u Srbiji ima 320 miliona tona nikla, dok je geološki istraženo 130 miliona tona, a bilansne rezerve iznose 20 miliona tona.

Ipak, ni tada, predstavnici države, tada već iz redova SNS-a nisu bili gadljivi na rudarenje nikla, pošto je u septembru 2012. iz kabineta ministra rudarstva Milana Bačevića stiglo saopštenje „da su velike svetske kompanije zainteresovane za istraživanje ovog područja, a po dosadašnjim saznanjima u okolini Užica kriju se rezerve od 100 miliona tona nikla, i da je to razvojna šansa Srbije“.

Recimo na skupu na Rudarsko geološkom fakultetu u oktobru 2012. godine državni sekretar Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Tomislav Šubaranović istakao je da „ako se ispostavi da je eksploatacija isplativa, uz primenu svih ekoloških zakona, vlada je spremna da postane i strateški partner kompanijama, sa eventualnim većinskim udelom države“.

On je tada dodao da bi država od toga imala „hiljade radnih mesta i poreze državi i lokalnim samoupravama“.
Ipak i pored tvrdnji da Srbija leži na milijardama u obliku rude nikla, od kopanja tog metala nije bilo ništa.

To potvrđuje i Ministarstvo rudarstva i energetike koje u pisanom odgovoru Danasu navodi da se u „Republici Srbiji ne vrši istraživanje, niti eksploatacija nikla. Zakonska regulativa je tu i više nego jasna. Geološka istraživanja i eksploatacija nikla mogu se vršiti samo uz prethodnu saglasnost Vlade“.

Inače, i nikl spada u minerale od kritične važnosti za zelenu tranziciju i nalazi se na spisku minerala za koje važi EU Zakon o kritičnim sirovinama.