Dok su mišljenja stručne javnosti o izjavi ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović da treba sagledati sve rizike i dobre strane koje projekat Jadar nosi i onda doneti “odgovorne odluke“ podeljana, ekološki pokret je kategorično protiv eksploatacija litijuma u tom delu Srbije i u slučaju da nadležni odluče da dozvole izgradnju rudnika pozvaće građane na proteste kako bi se to sprečilo.
Gostujući u emisiji “Oko” na Radio televiziji Srbije ministarka Đedović Handanović je istakla da su rezerve litijuma koje Srbija ima u dolini Jadra „dar od boga“ i dodala da „ležimo na milijardama“, te da na tu temu treba da se izjasni buduća Vlada Srbije.
Odgovarajući na pitanje da li rudarenje litijuma „uzima neke naše druge darove od boga, šume, poljoprivredno zemljište, vodu, vazduh“, rekla da je Srbija zemlja bogata mineralnim sirovinama i rudama, što se odnosi na litijum, borat, kobalt, nikl, zlato, srebro, ugalj, koji su takođe strateške sirovine.
„Mi te sirovine treba da eksplatišemo na najodrživiji mogući način“, rekla je Đedović Handanović.
Na pitanje šta je sa stopiranim projektom „Jadar“ i kakve se promene još očekuju u pogledu energetike, ona je istakla da eksplatacija sirovina „donosi, pre svega ekonomske koristi“ i povećava bruto domaći proizvod, plate, penzije i omogućava punjenje budžeta.
– To je tako i za energetski sektor, koji moramo da razvijemo, koji moramo da unapređujemo. Znači da moramo jednostavno da imamo u vidu koje su to prednosti i kako da se nosimo sa rizicima koje ti rudarski projekti nose sa sobom – poručila je resorna ministarka.
Tvrdeći da vlast radi „na odgovoran način“ i donosi odluke „na osnovu, pre svega, dokumentacije“, koja je razvijena i prošla javni uvid, „iza koje mogu da stoje i stručnjaci i pre svega kompanije koje razvijaju određene projekte“, ona je rekla kako investitori „treba da dokažu i pokažu koje se tehnologije koriste, da li su one najmodernije“.
– Imamo pravo da tražimo primenjivanje najviših rudarskih standarda, koji se svake godine povećavaju, pre svega u razvijenim zemljama“, rekla je Dubravka Đedović Handanović.
Ona je, govoreći u kontinuitetu politike u pogledu litijuma, rekla da treba doneti odgovorne odluke.
– Ono što nas zanima je da sagledamo sve i da donesemo odgovorne odluke. Naravno, to će biti posao naredne vlade – rekla je ministarka Đedović Handanović.
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da bi donošenje odluke o dozvoli eksploatacije litijuma u dolini Jadra predstavljalo veliku štetu, a da sa druge strane ne postoje valjane garancije da u ekonomskom smislu Srbija na taj način bilo šta dobija.
– Ne postoji nijedna zemlja u svetu kojoj u ekonomskom pogledu ide dobro, a privreda joj se zasniva na razvoju rudarstva. Logična je pretpostavka da Srbija ne bi bila izuzetak po tom pitanju. Odavno je već jasno da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednom trenutku zatražiti od Vlade da preispita odluku vezanu za eksploataciju litijuma u Jadru, jer je to navodno u interesu srpske privrede. Takvih dokaza nema, a ono što je veoma neozbiljno i iznenađujuće je da do danas nije urađena nijedna ozbiljna analiza o isplativosti tog projekta u dolini Jadra kao i o tome da li njegova realizacija predstavlja opasnost po životnu okolinu i zdravlje ljudi. Shodno svemu tome, nije dobro što nadležni nameravaju da preispitaju prethodno donetu odluku o zabrani istraživanja rude litijuma u Srbiji – navodi naš sagovornik.
Zlatko Kokanović iz udruženja “Ne damo Jadar” kaže za Danas da je izgradnja rudnika litijuma u tom delu Srbije neprihvatljiva za lokalno stanovništvo.
– Razlog je taj što bi to omogućilo ugrožavanje zdravlja ljudi i životne sredine. Svako ko zdravorazumski razmišlja protiv je realizacije tog projekta. Sada se jasno vidi da je odluka o zabrani Rio Tintu da istražuje rudu litijuma u ovom delu Srbije Vlada oduzela iz čisto političkih razloga odnosno zarad izbora. Čim su se izbori okončali nadležni ponovo tu temu ističu u prvi plan. Nama je apsolutno svejedno da li je za izgradnju rudnika litijuma zainteresovana kompanija Rio Tinto, Kinezi ili Nemci. Ako je litijum potreban, primera radi, Nemcima neka ga onda traže kod sebe, a razlog više je i taj da ga tamo mogu naći u znatno većim količinama nego što ga ima kod nas – ističe Kokanović.
Prema njegovim rečima, stanovnici Jadra i ekološki aktivisti će se u slučaju da Vlada Srbije dozvoli istraživanje rude litijuma suprotstaviti takvoj odluci.
– Kako ćemo mi reagovati zavisi od odluka koje će nadležni doneti. Naravno da se mogu očekivati protesti protiv izgradnje rudnika litijuma u slučaju da se Vlada Srbije odluči da dozvoli nešto što predstavlja opasnost za zdravlje ljudi i očuvanje životne sredine – poručuje naš sagovornik.
Sa druge strane zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović ističe za Danas da litijum predstavlja razvojnu ekonomsku šansu Srbije.
– Dokaz za to je što u svetu postoji ekspanzija kada je reč o istraživanju rude litijuma. U razvijenom svetu ne preovladava mišljenje da je eksploatacija litijuma i otvaranje postrojenja za njegovu preradu nešto što je opasnost po okolinu. Naravno uz adekvatne mere zaštite. Ako govorimo o Srbiji može se konstatovati da je eksploatacija litijuma u dolini Jadra moguća bez da bude ugrožena životna sredina. Jednostavno, kao što nuklearne elektrane mogu da rade a da ne zagađuju isti je slučaj i sa rudnicima litijuma. Ono što je potrebno uraditi da bi se to osiguralo je uraditi kvalitetan projekat izgradnje rudnika. On bi dalje trebalo da prođe kroz temeljnu proveru nadležnih kako bi se utvrdilo da li ima nekih propusta. Onda se može krenuti u izgradnju, a kada počne rad rudnika nadležne inspekcije treba da sprovode kontrolu rada kako bi se sprečio eventualni negativni uticaj na životnu okolinu – navodi Mijatović.
Podsećanja radi, krajem januara 2022. godine Vlada Srbije donela je odluku o prekidu saradnje sa britansko-australijskom rudarskom kompanijom Rio Tinto u vezi istraživanja eksploatacije rude litijum u oblasti Jadra. Takva odluka je usledila posle masovnih protesta ekoloških organizacija i građana koji se protive sprovođenju takvog projekta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.