Litijum u Srbiji: belo zlato ili prokletstvo?

Za izgradnju rudnika trebalo bi da bude žrtvovan jedan od najplodnijih regiona Srbije, kaže za Štutgarter nahrihten voćar Momčilo Alipić, predsednik Udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu. I dodaje: „Žele da nas strpaju u rezervat kao Indijance i Abordžine.“

Nemački list prenosi da je australijsko-britanski koncern Rio Tinto spreman da uloži 2,4 milijarde dolara u izgradnju rudnika. Od 2026. on bi godišnje proizvodio 58.000 tona litijum-karbonata i tako „katapultirao koncern među 10 najvećih proizvođača litijuma na svetu“.

„Da li su nalazišta litijuma za Srbiju belo zlato ili prokletstvo? S jedne strane se računa s 2.000 radnih mesta tokom četiri godine izgradnje rudnika, a kasnije sa hiljadu stalnih radnih mesta. Nasuprot tome, u regionu Rogoznice stoji armija od 19.000 poljoprivrednika“, navodi list iz Štutgarta i nastavlja:

„Prema jednom istraživanju javnog mnjenja, više od 30 odsto Srba je izričito protiv koncesija koje bi se dale koncernu Rio Tinto, a više od 60 odsto bi na to pristalo samo pod striktnim uslovima koji se odnose na zaštitu životne sredine. Otpor koji pruža osnaženi pokret za zaštitu okoline je razlog zašto zvanični Beograd okleva da stavi svoj potpis na taj projekat“, procenjuje nemački list.

„I kancelarka Merkel je tokom oproštajne posete u septembru izjavila da su zalihe litijuma ’veliko dobro’ i da je, ako su svi za njih zainteresovani, onda zainteresovana i Nemačka“, piše Štutgarter nahrihten, ali prenosi i pisanje nekih medija u Srbiji da „Nemačka ima i veće zalihe litijuma od Srbije, ali Srbija ima nešto što je vrednije: građane koji nisu spremni da prodaju zemlju za vreću litijum-dolara“.

„Bradati pop ispred seoske crkve u Brezjaku nema vremena. Crkva, kaže, može da se fotografiše, ali on nije dostupan za bilo kakve izjave o rudniku“, piše Štutgarter nahrihten i prenosi izjavu voćara Alimpića: „Naši popovi su preživeli komunizam, a sad uzimaju novac od firme koja tera ljude, svuda pokušava da uđe, donacijama podmićuje i kupuje škole, sportske klubove, kulturne centre, pa čak i crkvu.“

Alimpić u izjavi za nemački list kaže da strahuje da će vlada, „ukoliko procena uticaja na životnu sredinu ne bude dala željeni rezultat, pokušati da progura projekat preko referenduma“. Članak se završava izjavom učiteljice Marije Alimpić koja kaže: „Litijum nije rešenje. Da biste smirili savest udobnom vožnjom električnim automobilom, ovde treba da bude uništen ogroman prostor netaknute prirode.“

„Zemlja koja se urušava“

List Zidojče cajtung, u članku pod nazivom „Zemlja koja se urušava“, kroz najvažnija pitanja i odgovore pokušava da nemački čitaocima pojasni situaciju u Bosni i Hercegovini: „Kada se nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas početkom ove sedmice u Briselu susreo sa svojim kolegama iz EU, razgovor se uglavnom vodio oko Milorada Dodika, koji je najavio da želi da odvoji srpske jedinice iz zajedničkih Oružanih snaga BiH i osnuje sopstvenu vojsku, policiju i finansijsku ustanovu u RS“.

Dodik preti otcepljenjem već godinama, ali ovoga puta, ocenjuje list iz Minhena, podigla se uzbuna jer je Rusija u Savetu bezbednosti glasala za produženje mandata vojne misije EU u BiH (EUFOR) samo pod uslovom da se visoki predstavnik Kristijan Šmit ne spomene u rezoluciji i da mu se ne dozvoli da predstavi svoj izveštaj. U tom izveštaju se navodi da se BiH suočava s „najtežom krizom postojanja nakon rata“, a „ako zaista dođe do realizacije pretnje o osnivanju sopstvene srpske vojske“, napisao je Šmit, „postoji realna opasnost od oružanog konflikta“.

Kao odgovor na pitanje zašto visoki predstavnik (OHR) koji nadzire sprovođenje Dejtonskog sporazuma ne koristi široka ovlašćenja koja ima, Zidojče cajtung objašnjava da zeleno svetlo o tome daje gremijum pod nazivom Savet za sprovođenje mira (PIC), u kojem je i Rusija, a koja „demonstrativno podržava Dodika i traži ukidanje OHR“.

A šta preduzima Evropa? Nemački list nudi sledeći odgovor: „Članice EU – kao i SAD, naročito u vreme Trumpa – povukle su se i godinama nisu vodile aktivnu politiku prema BiH, niti prema Zapadnom Balkanu. Poslednje izjave šefa nemačke diplomatije Masa i njegove pretnje sankcijama pokazuju da su odgovorni u Berlinu i Briselu prepoznali koliko je važno pokazati prisustvo u tom regionu, podržati demokratske, reformske snage i pružiti im perspektivu za približavanje EU.“

Za i protiv sankcija

I Tagescajtung piše o Bosni i Hercegovini i o tome da je šef nemačke diplomatije Hajko Mas na konferenciji ministara spoljnih poslova EU u Briselu govorio o sankcijama protiv Milorada Dodika. Mas je, prenosi berlinski list, rekao da se „u perspektivi mora razmišljati o oštrijem kursu“, kao i da bi „sankcije trebalo da pogode one koje stavljaju pod znak pitanja državne strukture BiH i pokušavaju da izazivanjem mržnje huškaju ljude jedne protiv drugih“. Zaključaka sa konferencije u Briselu nije bilo, ali je, ocenjuje Tagescajtung, „došlo do pomaka“ u diskusiji o sankcijama.

List prenosi i da neki poslanici u Evropskom parlamentu smatraju da sankcije ne bi trebalo da budu usmerene samo protiv Dodika, već i protiv onih koji posluju s njim, odnosno firmi koje su bliske političkom rukovodstvu Republike Srpske. Poslanica Zelenih Tineke Strik i poslanik socijaldemokrata Ditmar Kester želeli bi, piše nemački list, da odu i korak dalje – da zabrane Dodiku ulazak u EU i zamrznu njegovu imovinu. Visoki predstavnik je, inače predložio da ukidanje finansijske pomoć Evropske unije.

Za sankcije bi moralo da glasa 15 od 27 članica EU, ali se mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto oštro usprotivio nemačkom kolegi Hajku Masu. Tagescajtung ocenjuje da na taj način „dolaze do izražaja autokratski vođene zemlje EU, koje imaju simpatije za srpske nacionaliste“. Pored Mađarske, to su i Poljska i Slovenija, piše berlinski list uz ocenu da „situaciju dodatno komplikuje Hrvatska, koja podržava hrvatske nacionaliste iz Hercegovine koji opet sarađuju sa Dodikom“.

Ni u vrhu Evropske unije situacija nije baš jasna, a i visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel izjasnio se protiv sankcija. S druge strane, SAD, Velika Britanija i Nemačka zahtevaju oštriji kurs, prenosi list Tagescajtung.