Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIĆDa li još samo nafta, gas i poljoprivreda, dakle ono što iz zemlje i od zemlje zavisi, uspevaju u Kikindi nakon svojinske tranformacije u kojoj su proteklih 20 godina nestali giganti nekadašnje jugoslovenske privrede, pitanje je oko koga se neće svi složiti u ovom gradu.
Na zvaničnom sajtu grada Kikinde navodi se da su najznačajnije privredne grane metalska industrija – Livnica „Kikinda“ članica grupe „Cimos“ Kopar, „Le Belier Kikinda“, Grindex, Industrija građevinskog materijala – „Toza Marković“, naftna i hemijska industrija – NIS Pogon „Severni Banat“.
„Između 41 i 42 odsto srpske proizvodnje nafte i oko 40 odsto domaće proizvodnje gasa realizuje sa na ovom području“, stoji na zvanično sajtu grada.
Još se dodaje da je poslednjih godina povećana proizvodnja u plastenicima, koju karakteriše rad na malom prostoru uz intenzivnu primenu naučnih i agrotehničkih mera kao i visoki prinosi.
„Lokalna samouprava daje podrsku razvoju poljoprivrede kroz više projekata kao što je formiranje agrozone,osnivanje biznis inkubatora, edukacijom individualnih poljoprivrednih proizvođača. U narednom periodu prioriteti će biti stvaranje preduslova za dovođenje investitora, rešavanje problema nezaposlenosti, razvoj i podrška malim i srednjim preduzećima i poljoprivredi“, kaže se na zvaničnom sajtu grada Kikinde.
Kako su 21. vek dočekali fabrika građevinskog materijala „Toza Marković“ ili MSK kombinat, PIK Banat i šta je uopšte ostalo od kolektiva koji su „prašili“ nekadašnjom privrednom scenom, pitali smo i građane u anketi na Fejsbuk stranici Danasa.
„Toza Mrković se ne računa, radi sa 20 odsto kapaciteta. Ostale proizvodne firme ne postoje. Trgovinski Angropromet je prodat Valdiju, a onda je Valdi prodat Univerexportu. To nekako živi ali u znatno manjem obimu dok je livnica rasparčana i prodata. Jedino što radi kao i pre sa većim obimom i više zaposlenih je gradska uprava“, kaže Slobodan Jovičin.
Nemanja Ivančević na pitanje Danasa odgovara da su „preživeli jedino direktori, a to je i najvažnije da bi mogli da nastave svoj plodonosni rad u sledećim propalim preduzećima“.
„Aha,ha, šta je preživelo Đinđićevu lopovsku i pljačkašku politiku. Istina, Đinđić nije preživeo tu svoju lopovsku i pljačkašku politiku“, smatra Đurica Stojanović.
Kikinđanin Dule Cvejić nabraja kolektive koji su poslovali, pa kaže da nije ostalo ništa, a da tu „neke sitne proizvodne kapacitete uopšte ne treba računati ozbiljno“.
„Livnica jeste bila gigant, ali u uslovima današnje ekonomije bi propala svakako. „Toza“ radi „na leru“ zbog dugova prošlosti. Za ozbiljniji rezultat treba još mnogo. Neke sitnije proizvodne pogone tipa Hemik, Mlin, Elektron, 25. maj, Drapšin ne pominjem jer su bili suviše mali da nose grad. To bi mogla poljoprivreda, koja je uništena u celoj Vojvodini. Prima nije morala biti uništena. I danas bi radila sa 150 odsto kapaciteta, ali nema ljudi sposobnih za to. Uz nju bi opstajalo desetine i stotine malih poljoprivrednih proizvođača-kooperanata. Tržište i te kako postoji. Sa PIK-om, Banatom, ista priča“, ocenjuje Cvejić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
