Lizing industrija u Srbiji ima potencijal za investicije u privredu od milijardu evra

Ona je na predstavljanju Strategije razvoja privrede putem lizinga rekla da je za postizanje tog cilja potrebno realizovati predložene inicijative privrede koja se bavi tom delatnošću.

Predloženo je da lizing kompanije istovremeno sa pružanjem finansijskog lizinga (finansiranje kupovine vozila, mašina…) mogu kao i u Evropi da obavljaju i poslove operativnog lizinga (zakup vozila, mašina na određeni vremenski period).

„Ta inicijativa se može realizovati usvajanjem izmena i dopuna Zakona o finansijskom lizingu“, rekla je Milenković.

Kompanije koje se bave lizingom predložile su u Strategiji i da lizing učestvuje u subvencijama predpristupnih IPARD fondova EU, da se omogući finansiranje softvera putem lizinga i uvede flit (fleet) upravljanje voznim parkom, odnosno dozvoli da korisnik automobila prenese brigu o njemu na profesionalce.

U Strategiji razvoja se navodi još i to da ta industrija predlaže smanjenje kapitalnog cenzusa jer kompanije upravljaju njihovim sredstvima, a ne tuđim depozitima, zatim se predlaže smanjenje administrativnih procedura i uvođenje e-registracije.

Pomoćnik ministra finansija Srbije Filip Šanović rekao je da je nabavka vozila i mašina na lizing u poslednjih 15 godina značajno podstakla rast malih i srednjih preduzeća.

„Finansijski lizing je pogodan oblik finansiranja za one koji imaju ideje, ali nemaju dovoljno kapitala“, rekao je Šanović.

Dodao je da poslednjih godina nivo plasmana putem lizinga raste i da je dostigao 75 milijardi dinara, a da samo tri odsto spada u kategoriju rizičnih.

On je rekao da je sektor lizinga profitabilan i da je 17 kompanija koje se bave tim poslovima prošle godine ostvarilo profit od 1,1 milijardu dinara.

U Evropi, prema njegovim rečima, čak 45 odsto malih i srednjih preduzeća koriste lizing kao način finansiranja poslovanja.

Predsednik Upravnog odbora ALKS Boris Stević rekao je da u Srbiji 16 odsto kompanija koristi usluge lizinga, a u Poljskoj 40 odsto, Nemačkoj 34, a u Rumuniji 25 odsto.

„Da bi se povećalo učešće finasiranja privrede putem lizinga neophodno je promeniti Zakon o finansijskom lizingu koji je donet još 2003.godine, a inicijativa je upućena Narodnoj banci Srbije još 2015. godine“, rekao je Stević.

Istakao je da lizing usluga za klijenta mora da bude brza i jednostavna, a da se to ne može postići bez izmene regulative.

Lizing kompanije u Srbiji su prošle godine sklopile ugovore u vrednosti 503 miliona evra, od čega je u sektoru putničkih vozila vrednost ugovora iznosila 226 miliona, za komercijalna, teretna i ostala vozila 17,3 miliona, za mašine i opremu 101 milion i za nekretnine tri miliona evra.