Ljajić: Srbija među pet zemalja u Evropi po rastu broja turista

Ministar Rasim Ljajić kaže za RTS da je rast broja stranih turista i veći budući da se radi samo o registrovanim.

Ljajić navodi da je prema istraživanju koje je sprovelo Ministrstvo turizma čak 40 odsto stranca boravilo u Srbiji privatno i još 13 odsto u hostelima.

„Pitanje je da li su ti i pružaci usluga i hosteli uopšte registrovani, to je jedno veliko polje sive zone. Siguran sam da je od zvaničnih 17 odsto, što Srbiju u svrstava među pet zemlja sa najvećim rastom broja turista u Evropi, stvarna poseta stranih turista veći“, ističe Ljajić.

„Na pitanje šta ih motivisalo da dođu u Srbiju, 40 odsto anketranih je reklo da je to kulturno naseleđe, 22 odsto gostoprimstvo, 21 gastronomija, a samo 10 odsto zabava, dok je za 16 odsto najbitiniji bio odnos cene i kvaliteta“, kaže Ljajić.

Napominje da su stranci davali više odgovora, pa procenti ne idu do 100, već preko toga.

„Turistička ponuda koncipira se prema određenoj ciljnoj grupi. To daje nadu da će rezultat i u ovoj godini biti još bolji od strategije do 2020. i da bismo ranije mogli da dostignemo cilj da prihodi od turizma premaše dve milijarde evra“, ističe ministar.

„Kada govorimo o Kinezima za sedam meseci ih je bilo više nego za celu prošlu očekujemo da ih bude oko 100.000 zahvaljujući direktnoj avio-liniji i bezviznom režimu“, ukazujenj Ljajić

Prema njegovim rečima, u sveopštem ludilu u svetu Srbija predstavalja oazu bez omogućnost bilo kakvog teroroističkog napada.

Napominje da srpski aerodromi imaju 96 direktnih avio-linija od koji je 71 redovan.

Problemi sa kojima se stranci suočavaju – taksisti, džeparoši, gužve…

„Ima puno toga što treba da se uradi u budućnosti. Tokom istraživanja pitali smo strance šta treba da se ispravi. Kažu da im smetaju taksisti, džeparoši, prosijaci, gužve u Beogradu“, kaže Ljajić.

Kako je dodao, 53 odsto anketiranih je reklo da su za Beograd saznali preko društvenih mreža i interneta.

Na pitanje o visokim trgovačkim maržama gde su cene nekih proizvoda veće nego u Nemačkoj, Ljajić kaže da ne postoje administrativni način da se marže ograniče osim kada je reč o ceni jedne vrste hleba.

Prema njegovim rečima, jedini lek je jača konkurencija.

„U novom zakonu u trgovini, nastojaćemo da smanjimo troškove. Prvo što se dobavljaču napalaćuje je ulazak u trgovinski lanac, a posle i pozicija na polici. Kada se ti troškovi smanje i proizvodi će za kupca biti jeftiniji“, poručuje Ljajić.

Na najavu o dolasku velikog trgovinskog lanca kao što je holandski „Špar“, Ljajić napominje da je vrlo nezahvalno goovriti o tome.

„O dolasku ‘Špara’ govorilo se još 2008, sad smo to čuli od njihovih predstavnika. To govori o stabilnosti domaćeg tržišta i njeogovm potencijalu. Ne mogu da tvrdim da li bilo kontakata između ‘Agrokora’ odnosno, ‘Merkatora’ i ‘Špara'“, kaže Ljajić.