Ljajić: Srbija ne može da uzvrati kontramerama Kosovu

Kontramere ne možemo da uvedemo jer gotovo da ne postoji, osim nešto voća i povrća, ništa drugo što Srbija kupuje sa Kosova. Jedini način da odgovorimo na ovakvo nasilje jeste da zajedno sa BiH, na koju se ovo isto odnosi, pritisnemo Evropsku komisiju – ističe LJajić. Dodatno internacionalizovanje problema je, kako kaže, način da se ovaj problem reši.

LJajić misli da je mera koju je Priština uvela, dugoročno neodrživa jer bi najveću cenu ustvari plaćali ljudi koji žive na Kosovu. On ne misli da je ovo politički potez usmeren isključivo protiv Srbije.

– Mislim da je ovo više deo unutrašnje borbe između Hašima Tačija koji je pričao o tome da je protiv ovih mera i Ramuša Haradinaja, ali i pritisak interesnih lobija koji žele da eliminišu konkurenciju – napominje ministar trgovine.

Ljajić kaže da se srpski privrednici koji izvoze na Kosovo već bune i da se, iako još ne postoji tačna računica, može reći da je trgovina prepolovljena zbog ove situacije.

Odluku o uvođenju poreza na proizvode iz Srbije i BiH u Prištini su objasnili pritiskom domaćih proizvođača koji su se „žalili na loš tretman koji imaju od Srbije i BiH“, a premijer Kosova Ramuš Haradinaj je pre nekoliko dana rekao kako bi „takse mogle biti i povećane“.

Ovakvim potezom Kosovo krši Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA koji su pre 12 godine sve tri zemlje potpisale. Međutim, uprkos tome ne postoji način da se onaj ko ga prekrši izbaci iz CEFTA.

– Postoji mehanizam za rešavanje sporova, na čijem se unapređenju radi, ali gotovo da nema mogućnosti izbacivanja jer za to bi morale sve zemlje članice da glasaju protiv čak i ona koja krši Sporazum – kaže za Danas profesor spoljne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić.

Jedan od načina da se unapredi mehanizam rešavanja sporova, kako kaže Bjelić je da država koja je prekršila Sporazum ne može da se izjašnjava o kazni, druga mogućnost je formiranje komisije u kojoj bi bili nezavisni stručnjaci. Bjelić misli da ima načina da se odgovori na ovakav potez Prištine, i to tako što će se im se otežati izvoz u zemlje EU koji ide preko Srbije.

Ovo nije prvi „trgovinski rat“ između Srbije i Kosova, pre sedam godina Srbija je zabranila uvoz sa Kosova zbog izgleda pečata njihove carine, a Kosovo je tada uzvratilo embargom kao kontramerom. Problema u trgovinskoj saradnji Kosova i Srbije bilo je i prošle godine kada je kosovska strana uvela dodatno opterećenje na uvoz brašna.

Prištinska agencija Kosovapress nedavno je objavila podatke carine Kosova prema kojima je od početka godine do polovine oktobra na Kosovo uvezeno robe iz Srbije u vrednosti od oko 360 miliona evra, dok je izvoz u Srbiju iznosio samo 23 miliona evra. Iz Srbije, prema tim podacima, u poslednjih sedam godina iz Srbije je na Kosovo odlazilo u proseku godišnje robe u vrednosti između 300 i 400 miliona evra. Prošle godine, ukupan robni promet Srbije sa kosovskim tržištem bio je 464,2 miliona evra, za 12,9 odsto veći u odnosu na 2016. godinu.

Srbija je Kosovu najveći spoljno-trgovinski partner, odmah iza je, prema podacima Instituta za statistiku Kosova Nemačka iz koje Kosovo uvozi robu u vrednosti od 300 miliona evra, iz Turske 250 miliona, iz Kine 233 miliona, Italije 162 miliona, Albanije 152 miliona evra.