Ljajić: Za reviziju tužbe dva uslova

Bez obzira na težinu zločina i obim zločina koji je počinjen, teško je da Međunarodni sud pravde donese odluku o tome da je počinjen genocid i prema tome mislim da će se razmotriti sve te opcije pre nego što se podigne tužba, rekao je Ljajić na najavu člana Bakira Izetbegovića da treba ići na reviziju tužbe.

Ljajić je novinarima u pauzi skupa o sporazumu CEFTA rekao da su za reviziju potrebna dva preduslova – da se dođe do novih činjenica i da budu ispunjeni visoki kriterijumi Suda za utvrđivanje genocida.

Mislim da je u ovih deset godina sve što smo radili bilo potpuno transparentno, kada smo izručili sve optužene Hagu, a sa druge strane – da smo bili potpuno kooperativni kada se radi o dostavi dokumentacije i pristupanjima arhivama, ukazao je Ljajić.

Srbija je, dodao je, u potpunosti ostvarila taj stepen saradnje i ne znam šta bi mogla da bude ta nova činjenica.

Ne mogu unapred da govorim o tome, ali u svakom slučaju, ako se to dogodi – plašim se da će naši politički odnosi biti za određen period zamrznuti, upozorio je Ljajić.

Ekonomija drumom, politika šumom

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić ocenio je danas da je sporazum CEFTA jedna od retkih regionalnih inicijativa koja je posle deset godina primene donela konkretan i opipljiv rezultat, napominjući da su zemlje članice tog sporazuma drugi spoljnotrgovinski partner Srbije, posle Evropske unije (EU).

Ljajić je, na skupu o rezultatima primene CEFTA sporazuma, naglasio da je to uspešna priča jer se posle deset godina pokazalo da je „ekonomija išla drumom, a politika često šumom“.

Sve zemlje CEFTA za 75 odsto su povećale svoj izvoz u EU i EU je glavni spoljnotrgovinski partner svih naših zemalja, rekao je Ljajić.

Govoreći o učinku sporazuma CEFTA na Srbiju, Ljajić je naveo da je pre 10 godina Srbija izvozila u zemlje regiona 1,8 milijardi evra, dok je posle deset godina taj iznos 2,8 milijardi evra.

Srbija je u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA pre sporazuma imala suficit od 1,1 milijardu evra, dok to danas iznosi 2,1 milijardu evra, rekao je Ljajić i dodao da „uvek ima nešto što sreću kvari“.

Ljajić je rekao da je za dobar životni standard građana potrebno da obim izvoza svake od pojedinačne zemlje CEFTA iznosi 50 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je u proseku između 30 i 40 odsto.

Prema podacima koje je Ljajić izneo, Albanija izvozi 40 odsto manje od svojih mogućnosti, Bosna i Hercegovina 35 odsto, a Srbija i Kosovo 30 odsto manje nego što bi mogli.

Koliko je CEFTA značajna za nas, rekao je Ljajić, govori i podatak da je naš izvoz u BIH veći nego što je zajedno u Sjedinjene Američke Države, Rusiju i Kinu, odnosno tri puta više nego u Francusku i dva i po puta više nego u Austriju.

U Crnu Goru izvozimo više nego zajedno u Slovačku i Češku, više nego u Tursku i Bugarsku, a u Makedoniju dva i po puta nego u SAD, rekao je on.

Ljajić je rekao da Srbija ove godine predsedava CEFTA i da bi u narednom periodu trebalo rešavati neke od izazova, a to je kako sporazum podići na viši nivo, da bude više od CEFTA, a manje od klasične carinske unije.

Treba da usaglasimo Protokol 5 o olakšavanju trgovine, da smanjimo čekanja na granici, usklađivanja rada carinskih službenika i priznavanja dokumenata, zajedničkih patrola.

Očekivali smo ratifikaciju protokola do marta, ali zbog političke situacije u Makedoniji to verovatno neće biti slučaj, objasnio je on.

Radimo i na Protokolu 6 – liberalizaciji trgovinskih usluga, ali i priznavanja profesionalnih kvalifikacija kako bismo olakšali mobilnost radnika u oblasti zdravstva, građevina, usluga, rekao je Ljajić.

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Majkl Davenport izjavio je da Unija snažno podržava sporazum CEFTA i da veruje da članice tog sporazuma mogu samo imati koristi od produbljivanje saradnje.

Prema rečima Davenporta, agenda regionalne trgovinske integracije u saglasnosti sa agendom povezivanja u okviru Berlinskog procesa.

Bolja integracija transporta i energetike su u saglasnosti sa trgovinom i investicijama, rekao je Davenport koji je izrazio nadu da će zemlje CEFTA, ali pre svega u šest članica Berlinskog procesa, do samita u Trstu u julu, pripremiti smernice za ekonomsku integraciju.

Želimo da vidimo za zemlje regiona imaju koristi od smanjenja cena poluproizvoda i gotovih proizvodam podsticanja znanja i inovacija i podizanja konkuretnosti regiona. Želimo da vidimo da se zemlje regiona, među njima i Srbija, kroz CEFTA spremaju za buduće članstvo u EU, rekao je Davenport.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež uputio je molbu političarima da u svakoj „povišenoj retorici kada su u pitanju politički odnosi“ razmisle koliko to košta privredu.

Koliko košta građane, koliko košta radnih mesta i potom neka razmisle da su oni tu gde jesu da bi poboljšali životni standard građana, rekao je Čadež.

Predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azeski rekao je da je saglasan sa Ljajićem da je ekonomija u proteklih deset godina išla drumom, a politika šumom, „ali je problem što je na Balkanu više šume nego druma“.

Azeski je rekao da države regiona grade autoputeve, poboljšavaju infrastrukturu, a pitanje barijera na carinama niko da se reši, jer se ne rešava ključni problem – korupcija.

Korupcija na graničnim prelazima je problem i postoji zato što je loš životni standard stanovništva na ovim prostorima, ukazao je Azeski.