Futurolog za Danas o veštačkoj inteligenciji u Srbiji: Gde je ima, a gde nedostaje?

Konferencija „EMERGE 2024“ održaće se u Beogradu od 11. do 13. decembra, a kako se navodi, jedna je od retkih konferencija u svetu koja spaja humanistiku i tehnologiju, što je osnovno pitanje naše budućnosti.

Diskusija će obuhvatiti širok spektar tema koje se tiču etike VI, uključujući medije, slobodu izražavanja, demokratiju, umetnost ekologiju, zdravstvo, obrazovanje i religiju, kaže za Danas Ljubiša Bojić, futurolog Laboratorije za digitalno društvo, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, objašnjavajći cilj konferencije koja je počinje sutra u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

* Koje biste teme i učesnike izdvojili?

Ove godine imamo čast da ugostimo izvanredne govornike sa različitih prestižnih institucija širom sveta. Marko Grobelnik sa Instituta „Jozef Stefan“ iz Slovenije, govoriće o anatomiji opšte-prihvaćene definicije VI, koju je pisao kao član ekspertskog tima OECD. Zanimljivo je da ona ne sadrži čoveka, čime su hteli da dobiju na relevantnosti definicije u budućnosti. Tu je i Florian Röhrbein sa Fakulteta za računarske nauke, Univerzitet za tehnologiju Kemnic, Nemačka, koji je poznat po svom radu na kognitivnim robotima. S obzirom na to da su humanoidni roboti sledeća velika komercijalna revolucija i da će se u doglednom vremenu naći svuda oko nas mislim da pažljivo treba da ga saslušamo. Zatim tu je kolega Jörg Matthes sa Univerziteta u Beču iz Austrije, sa jedne od najbolje rangiranih komunikoloških katedri u svetu. Sa njim smo radili na knjizi kao i na istraživanjima o tome kako građani koriste ChatGPT za pitanja o svom zdravlju. Kolega Achim Rettinger sa Univerziteta u Triru, Nemačka, predstaviće evropski projekat TWON koji ima za cilj da napravi simulaciju društvene mreže. Zajedno radimo na velikom izazovu algoritamskih preporuka koji polarizuju društva i ugrožavaju demokratiju. Sličnom oblašću se bavi i dr Yashar Deldjoo sa Politehničkog univerziteta u Bariju kao i Bruno Daniel Ferreira da Costa sa Univerziteta u Beiri Interior u Portugalu.

* Kako humanistika i filozofija mogu doprineti oblasti veštačke inteligencije?

Razvoj veštačke inteligencije duboko je ukorenjen u tehnološkim i naučnim disciplinama, ali kako ta tehnologija sve više prožima naše živote, postaje jasno da je njen uticaj mnogo složeniji i dalekosežniji nego što se na prvi pogled čini. Tu humanistika i filozofija donose jedinstvene perspektive, nudeći kritički uvid u to kako VI oblikuje ne samo našu svakodnevicu već i naše osnovne etičke norme, društvene odnose i identitet kao ljudska bića. U tom kontekstu na ovogodišnjem EMERGE govoriće Joanna Zylinska, sa King’s College London, o odnosu digitalnih medija i etike, pružajući okvire koji omogućavaju pravilan razvoj algoritama u skladu s društvenim vrednostima. S druge strane, Stefan Lorenz Sorgner iz Italije i Mustafa Ali sa Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji preispitaće transhumanizam i etiku tehnologije.

* U kojoj oblasti je veštačka inteligencija u Srbiji najrazvijenija, a gde je još uvek nema?

Veštačka inteligencija u Srbiji je najrazvijenija u IT sektoru i sektorima telekomunikacija, gde se primenjuje u oblastima kao što su analitika podataka i automatizacija procesa. Sve više se radi na primeni VI u javnom sektoru. Međutim, još uvek nedostaje značajna primena u poljoprivredi i manjim preduzećima, gde bi VI koncepte tek trebalo uvesti i razviti. Privatne kompanije širom sveta pokazuju inicijativu da koriste alate zasnovane na VI. Mnogi od nas to radimo kako bi sebi olakšali posao. Najviše se koriste alatke opšte namene, kao što je to ChatGPT. Međutim, sve se više primenjuju specijalizovana rešenja zasnovane na ovoj VI u kombinaciji sa drugim tehnologijama. Mi tu imamo šanse da učestvujemo u razvitku tehnologija koje u stvari predstavljaju pametno korišćenje i prilagođavanje novih neuronskih mreža.

* Prati li odgovarajuća zakonska regulativa razvoj veštačke inteligencije u Srbiji?

Srbija je usvojila etičke smernice za ovu oblast, kao i drugu strategiju razvoja VI. Oformljena je radna grupa za pisanje zakona sa dobrim izgledima da se on usvoji tokom sledeće godine. Učlanili smo se u međunarodno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPAI). Dobili smo predsedavanje ovom organizacijom. Prošle nedelje je bio veliki forum koji je okupio stručnjake i predstavnike 44 države. Imamo šanse da doprinesemo i na međunarodnom planu jer je monitoring bezbednosti ovih tehnologija kao i međunarodno multilateralno regulisanje ključ kada je u pitanju veštačka inteligencija.

* U kojoj meri je Srbija prati razvijoj veštačke inteligencije u regionu i Evropi?

Sem SAD i Kine, kao velikih igrača, sve ostale zemlje su u zaostatku kada su u pitanju neuronske mreže opšte namene. Nije u pitanju samo mogućnost treniranja na velikoj količini podataka. Stvar je i do tržišta kao i mogućnosti da usavršite, nametnete i reklamirate svoje proizvode koje će neko integrisati u treća rešenja. Koliko god to paradoksalno zvučalo najveće šanse sada imaju strtapi da ostvare neke značajne pomake u specifičnim nišama i zato je presudno podsticati u granu. Srbija prednjači u ljudima koji znaju da inoviraju i potrebna je uvek veća podrška idejama.