Lobiji blokiraju nezavisne analize hrane u Srbiji

Nedimović je potvrdio potom da se radi o pakovanjima baunti, snikers i tviks (Bounty, Snickers i Twix) uz tvrdnju da se oni neće naći kod nas sve dok se ne otklone nedostaci. Objasnio je da prekoračenje dozvoljenog nivoa te supstance nije veliko, „problem je ako dođe do prekomernog unošenja, ako neko pojede 20 kilograma sladoleda dnevno“, kazao je.

U međuvremenu, s tržišta Hrvatske već su bile povučene sporne četiri marke sladoleda različitih pakovanja i jedna vrsta voćnog jogurta, iste vrste proizvoda ne nalaze se više ni u radnjama u Crnoj Gori, a u BiH je osim toga sporan još i smrznuti oslić pakovan u Španiji. Da li će i Srbija da proširi listu, za sada nema informacija, a iz Ministarstva poljoprivrede nismo dobili odgovor na ta pitanja.

U organizacijama potrošača kažu da je ovoga puta država relativno brzo reagovala, ali ukazuju da iako zakonom predviđeno, u praksi izostaje njihovo učešće u sistemu kontrole namirnica.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže za Danas da u evropskom sistemu brzog obaveštavanja Srbija ima svoju kontrolnu tačku i ona je, možda prvi put, brzo reagovala.

– Do sada smo više puta upozoravali institucije, jer često odemo na sajt RASFF-a i vidimo sporne proizvode. Ovoga puta je brzo sve povučeno preventivno, ali to bi morala da bude konstanta. Mi kao organizacija tražimo mogućnost da i sami radimo te prethodne analize, a sada prvi put imamo I referentnu laboratoriju u Batajnici koja bi mogla da nas prati. U ovom trenutku, kada je reč o povučenim proizvodima, ne znamo da li su oni proizvedeni u pogonima zemlje gde je sedište kompanija ili van nje, jer Bounti, M&Ms imaju fabrike i u drugim zemljama a ne zna se koliko su ispoštovale zahtev da kvalitet bude ujednačen – kaže Papović.

Prema rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta potrošača, besmisleno je reagovanje inspekcije nakon što se utvrdi da se pojavio neispravan proizvod.

– Mi imamo problem sa sistemom za upravljanje kvalitetom, od primarne proizvodnje sirovine, do proizvoda koji dođe do potrošača. Dužan sam da kažem, svesno se išlo na to da obaveštenje ne bude blagovremeno. Iz krugova politike i biznisa nastojali su, a i dalje to čine, da onemoguće uspostavljanje sistema koji bi obezbedio viši stepen zaštite potrošača, posebno dece, kad govorimo o namirnicama koje pretežno ona koriste. Sistem ranog otkrivanja problema i sistematske kontrole kvaliteta, koji je daleko jeftiniji nego kada inspekcija deluje kasnije, trebalo je da bude uspostavljen u celom svetu, ali on je zakazao. Postoji obaveza da se izradi procena rizika na svim punktovima u lancu proizvodnje hrane, ali da se to radilo, ne bi se ovo desilo, posebno ne u tolikom obimu – kaže Bogosavljević.

Podseća da u Zakonu o zaštiti potrošačima postoji odredba koja nalaže organizacijama potrošača da se bave uporednim ispitivanjem kvaliteta namirnica. U Srbiji je to krenulo, bili su angažovani profesori sa više fakulteta, trebalo je da se sistem primenjuje na celom CEFTA području, ali tadašnje ministarstvo nije stalo iza tog projekta koji se smatrao jednim od originalnijih u svetu.

– Blokada projekta došla je iz visokih političkih krugova i dela biznisa koji ne vodi računa o bezbednosti proizvoda, jer se tu najviše zarađuje. Dugo se već prikriva činjenica da su najveći profiti ne u švercu droge i crnoj ekonomiji, nego u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane, jer tu imate masovne kanale prodaje, mogućnost da sa minimalnim troškovima ostvarujete ogromnu zaradu. To je uslovilo ovakvo stanje i imaćemo tendenciju pogoršanja bezbednosti i kvaliteta namirnica a nemamo mogućnosti da preko uporednog ispitivanja kvaliteta izađemo u javnost, da se zna ko su dobri a ko loši proizvođači – kaže Bogosavljević.

Pritisak velikih kompanija i vrha vlasti

– Na analizi kvaliteta mlečnih proizvoda koju je uradila naša organizacija jedna poznata fabrika izgradila je svoj uspeh i rast na tržištu, ali kada smo kasnije ponovili analizu, svi do jednog proizvoda koje smo testirali bili su ispod granice minimuma kvaliteta. I neki jako značajni proizvođači mesa, po svim parametrima bili su daleko ispod kvaliteta koji su oglašavali. Otuda potiču pritisci da rezultate našeg ispitivanja ne objavljujemo i projekat uporedne analize zaustavili su veliki proizvođači sa uporištem u vrhu vlasti – kaže Petar Bogosavljević.