Loš sistem i kontrola krivi za krađu državnog žita iz silosa

U Rumi, Novom Sadu, na jugu Srbije policija je uhapsila nekoliko odgovornih koji su bili zaduženi za čuvanje žitarica iz robnih rezervi u svojim privatnim skladištima, a koji su tu svoju ulogu zloupotrebili. Oni će biti kažnjeni, ali da li će i ko još odgovarati i hoće li biti nadoknađen taj gubitak?

Koliko tačno je pšenice i kukuruza u robnim rezervama juče nismo saznali u Ministarstvu trgovine, ali ni u Republičkoj direkciji koja njima upravlja.

Nema sumnje da su pojedini iskoristili vanrednu situaciju u kojoj se nalaze izvoznici i proizvođači žitarica, duže od mesec dana zabranjen je izvoz i pšenice i kukuruza iako ga ima dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz, a cene ove robe na svetskom tržištu skočile su kao nikada do sada.

Prema poslednjim dostupnim podacima više od milion tona pšenice i više od 900.000 tona u Srbiji dostupno je za izvoz. U privatnim skladištima je i deo državnih rezervi, koje su očigledno kako je počela kriza na tržištu uzrokovana pre svega ratom u Ukrajini, bile na udaru onih koji su želeli da zarade preko noći.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da nije prvi put da se to dešava, da je i ranije bilo situacija da u momentu kontrole ovlašćeni skladišteri nemaju robe i da je to skoro po pravilu da se ne nađe robe koliko ima po papirima.

„Skladištari znaju da imaju jednom godišnje redovne kontrole i oni se za to pripreme, a kada se rade vanredne dešavaju se ovakve stvari, što ukazuje na to da ovo sistemski nije dobro rešeno“, ističe Galetin.

On napominje da situacija sada jeste zaoštrenija zbog zabrane izvoza. Galetin objašnjava da je kod odabira skladištara sve prilično transparentno i da jedino ima dosta diskrecionih prava što pruža prostor za malverzacije.

„U principu se zna i objavljuje se lista ovlašćenih skladištara, prilično je komplikovana procedura. Država nema svoje magacine, to je državna roba u tuđim magacinima, koji su pod ugovorom sa Republičkom direkcijom i koji iznajmljuju deo svojih kapaciteta Direkciji i zato im naplaćuju skladištarinu“, kaže Galetin.

Kazni je oduvek zbog toga bilo, tvrdi Galetin i seća se da je pre nekoliko godina u vanrednoj kontroli kažnjeno njih nekoliko, i da su te kazne vrlo ozbiljne, da je bilo i zatvorskih kazni.

„Kazni ima, ali ne može ni sankcijom da se sve reši, ako to nije sistemski dobro rešeno. Očito je da postoje slabe tačke u sistemu i jedna od njih je i kontrola fizičkog stanja robe. Čim se vama pojavi da neko nema robe, znači da nešto ne funkcioniše i da to sistemski treba rešiti“, napominje Žarko Galetin.

Analitičar Milan Prostran kaže da do devedesetih nije bilo marifetluka sa robnim rezervama i da je to počelo devedesetih.

„Posle 2000-ih u nekoliko navrata dešavale su se kriminalne radnje sa duplim dnom, bilo je i hapšenja i to je trebalo da bude dobro iskustvo, dobar primer ranijih loših upravljanja i loše kontrole robnih rezervi. Sada je ljudima koji su skloni marifetlucima interesantno jer je došlo do nezabeleženog povećanja cena, cena pšenice od 400 dolara po toni mislim da nije zabeležena“, napominje on.

Važno je imati stalnu kontrolu roba koje su date na čuvanje privatnim preduzećima, ističe Prostran, to što je to izostalo velika je falinka institucijama koje to nisu kontrolisale.

„Srećom, imamo pšenice, verujem da će država da pusti izvoz, ali ovo što se desilo jeste kao atak na državu, neće to da naruši bilans pšenice ni kukuruza u zemlji, ali je pre svega jedan aljkav odnos u tom celom lancu upravljanja i čuvanja u robnim rezervama i pretpostavljam da će neko da odgovara za to, ne samo oni koji su to uradili, već i oni oni koji kontrolišu“, ističe Milan Prostran.